Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvom kvartalu 2,9 milijardi dolara

BEOGRAD - Spoljnotrgovinski deficit Srbije u prvom tromesečju ove godine dostigao je 2,9 milijarde dolara, što čini povećanje od 40,2 odsto u odnosu na isti period prethodne godine, saopštio je danas Republički zavod za statistiku.

Pritom je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 46,2 odsto i manja je u odnosu na isti period lane, kada je iznosila 46,6 odsto.

Ukupna razmena imala je vrednost od 7,94 milijardi dolara i bila je veća za 38,5 odsto. Izvezeno je robe u vrednosti od 2,5 milijardi dolara, što čini povećanje od 37,6 odsto, a uvezeno za 5,4 milijardi dolara, što je više za 39 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.

Povećanje uvoza u proteklom periodu, posledica je uvoza energenata, koji na svetskom tržištu beleže sve veći skok cena u poslednje vreme i koji u proteklom periodu čini 21,6 odsto ukupnog uvoza.

Rastu vrednosti uvoza doprineo je i uvoz rude bakra i gvožđa koje se koriste za proizvodnju osnovnih i drugih metala, a koji na svetskom tržištu imaju povoljnu cenu, kao i rast tražnje, jer iako su realne zarade u martu u odnosu na februar bile manje za 0.6 odsto, rast javne potrošnje i dalje je visok.

Povećanje izvoza rezultat je do sada obavljene privatizacije i restruktuiranja preduzeća, kao i potpisanih i ratifikovanih ugovora o slobodnoj trgovini sa zemljama potpisnicama Pakta o stabilnosti, koji su sada objedinjeni u jedinstveni CEFTA sporazum.

Izvoz Srbije sa zemljama CEFTA sporazuma, za posmatrani period, iznosi 768,3 miliona dolara, a uvoz je 419,5 miliona dolara a suficit u razmeni rezultat je, pre svega, većeg izvoza poljoprivrednih proizvoda na ta tržišta.

Povećan je izvoz povrća i voća naročito maline, višnje, šljive i sveže jabuke, mada je i uvoz, pre svega agruma, na istom nivou. Povećan je i izvoz žitarica i proizvoda od njih.

Većem izvozu doprineo je i potpisani Sporazum sa EU po kome proizvodi naše tekstilne industrije imaju preferencijalni status na tom tržištu, kao i povoljni odnosi razmene.

Naime, osim povoljnih cena na svetskom tržištu proizvoda koje izvozimo, na povoljno kretanje odnosa razmene uticala je i struktura tržišta - izvozimo pretežno na tržišta evro zone, a uvozimo pretežno sa tržišta dolarskog područja.