Bakar zlata vredan

UŽARENA, crvena masa ponekad podseća na vulkan. I po izgledu i po temperaturi. Iz velike posude juri u kalupe koji zaustavljaju njenu putanju. Tu se ona još malo koprca, a onda se ohladi. I, tu joj je kraj.

Svakidašnja slika iz Topionice bakra u Boru. Crvena masa je - tek izliveni bakar.

Pogon je u svoju „ličnu kartu“ ubeležio najmanje pola veka. Toliko se ovde topi i lije bakar. Nekad skuplji, nekad jeftiniji. Uvek, zlata vredan.

U tim izuzetno teškim uslovima, gde je vreline na pretek, već tri decenije radi Spasoje Abdulić. Sada je brigadir u Topionici.

NIJE u početku Spasoje znao sve o bakru i njegovom topljenju. Gledao je od starijih. Učio. Krao zanat.

- Pa, to i jeste zanat - kaže, brišući graške znoja ispod šlema. - Gledao sam kako stariji topioničari sve rade rutinski, a precizno. Sad shvatam da je reč o iskustvu, mada je ovde svaki novi dan nešto novo. Čini se: bakar se lije, pa se lije. A, nije tako.

Danas Spasoje samo pogleda užarenu masu bakrenca, koja ključa na nekoliko hiljada stepeni Celzijusa, i odmah zna da li je proizvod gotov i spreman za livenje.

- Sa ovim poslom nema šale - kaže sasvim otvoreno. - Donesem li pogrešnu odluku ili zadremam li samo nekoliko minuta, sve ode do đavola. Bakar izgori ili, kako mi topioničari obično kažemo, izađe kroz dimnjak. O velikoj šteti je suvišno govoriti.

KATEGORIČAN je Spasoje: dobrog majstora-topioničara nije moguće dobiti za nekoliko meseci. Mora dugo da uči i da se kali. Da uči uz starije kolege. Posao nije nimalo lak. Uslovi za rad su teški. Pa, ipak, ima onih koji žele da liju bakar. Da svojim rukama opipaju tek izlivene bakarne ploče.

- Radim u pogonu koji je već u „ozbiljnim godinama“. Ali, tako dobro smo svi uvežbani, da je blister bakar, koji se ovde dobija, zaista najboljeg kvaliteta - primećuje, pažljivo gledajući u peć u kojoj se lije crveni metal. - Od našeg proizvoda se kasnije dobija „bakar sa četiri devetke“, po kome smo poznati širom sveta.

ŠTA je obaveza brigadira u Topionici?

- Ja pogledom, ili „na oko“ utvrdim kvalitet ovog metala - pomalo će ponosno. - Ta procena se najčešće graniči sa perfekcijom. Zato i kažem da je iskustvo najvažnije. Moraš ovde da dobro ispečeš zanat. Gradivo se kod nas „utvrđuje“ pored ovih užarenih kalupa. Ako zanat nisi savladao dobro, džaba ti svaka škola. Priznaje bakar-škole, još kako. Ali, posao moraš da znaš i da radiš: kako treba i od srca.

MRŠTI se Spasoje kad čuje brojke o proizvodnji. Pamti on i bolje vreme. Udarničko. Tada se mnogo radilo, proizvodilo,ali i ulagalo u proizvodnju. Sad je mnogo toga prilično zamrlo. Ipak, proizvodnja grabi dalje. Bakar je sada sve traženiji na svetskom tržištu. Tona košta oko 8.840 dolara.

- Uvek je od bakra moglo da se zaradi - smatra Spasoje Abdulić. - I sada je tako. Samo da se oporavimo, da krenemo sa udarničkom proizvodnjom.

Veruje Spasoje u bolje dane borskog Kombinata bakra i, naravno, Topionice. Nema Kombinata bez bakra. Ni Bora bez Kombinata. Svi su kao jedna velika porodica. Odvajkada složna i radna. Zato i veruje da im je budućnost ipak blistava...

SVE JE DRAGOCENO

ELEKTROLIZA dobija bakarne anode (koje sadrže 99 odsto bakra i određeni procenat zlata i srebra) iz Topionice sa linije za livenje anoda. One se potapaju u bakarno-sumporni kiselinski elektrolit. Na kraju procesa, svaka katoda je teška od 80 do 100 kilograma. Nerastvoreni ostatak anoda se vraća u topionicu na ponovono topljenje.

Elementi koji se pored bakra nalaze u anodi (zlato, srebro i ostali plemeniti metali) tokom procesa rafinacije padaju na dno ćelija u vidu mulja, koji se skuplja,

filtrira i šalje na preradu u Zlataru, odnosno u Fabriku plemenitih metala.