Vesti » BBC 02.05.2008
"Integritet i evropska budućnost"
Predsednik Srbije Boris Tadić poručio je na samitu šefova država centralne i jugoistočne Evrope da se Srbija nikada neće odreći svog integriteta i suvereniteta, kao što se ne odriče ni ulaska u EU.
BBC petak, 2. maj 2008.
"Srbija ima i pravo i obavezu da na miran način brani vlastiti integritet i identitet i istovremeno puno pravo da osigura svoju evropsku budućnost", rekao je predsednik Srbije.
On je dodao da je reč o dva strateška i legitimna državna cilja, koji su apsolutno neodvojivi jedan od drugog.
Tadić je, obraćajući se učesnicima samita u Ohridu, podsetio da je naša zemlja u utorak potpisala sa Evropskom unijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao veoma važan korak ka punopravnom članstvu Srbije u EU.
"EU je najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva. EU štiti identitet pojedinačnih naroda, a istovremeno obezbedjuje ekonomski prosperitet za sve građane. To su tri razloga zbog čega ostajemo privrženi evropskom putu Srbije koji nema alternativu", objasnio je predsednik Srbije.
"Velika većina mojih sunarodnika čvrsto je opredeljena da Srbija bude jaka i stabilna zemlja, punopravna članica EU", rekao je Tadić i dodao da je zbog toga svaka Vlada Srbije od demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine radila na reformama celokupnog društva i pripremala Srbiju za članstvo u EU.
"Uveren sam da je Srbija sposobna da postane zvaničan kandidat za članstvo do kraja ove godine, kao i da će do tada ispuniti sve uslove kako bi njeni građani slobodno, bez viza, putovali u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma", rekao je Tadić.
On je poručio da niko ne treba da sumnja u to da će Srbija ispuniti sve obaveze prema Haškom sudu, iako je nedavno oslobađanje Ramuša Haradinaja, optuženog za ratne zločine prema Srbima, Romima i Albancima, izazvalo veliko razočarenje, poljuljalo ugled Haškog suda i ozbiljno doveo u pitanje njegov legitimitet.
"Moja zemlja se nalazi na prekretnici i u narednim nedeljama mora doneti hrabre odluke kako bi osigurala evropsku budućnost svojim građanima", rekao je Tadić.
Važnost ekonomskog razvoja
"Srbija ima za cilj da podigne svoju ekonomiju, kako privlačenjem stranih investicija tako i svojim ulaganjem u zemlje regiona. SSP je od ključne važnosti za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, najvećeg i najbogatijeg tržišta od oko 500 miliona potrošača, a Srbija ima ekonomski potencijal i povoljnu klimu za ulaganja i investicije”, kazao je Tadić.
On je u prilog tome naveo da će italijanski Fiat uložiti 700 miliona evra u Zastavu, a Memorandum o partnerstvu je potpisan samo dan posle potpisivanja SSP-a.
Nejasan pravni mandat Euleks-a
Tadić je upozorio da misija Evropske unije na Kosovu deluje izvan okvira predviđenih rezolucijom 1244, kao i da se ne radi o tome da Euleks nije dobrodošao, već da za svako takvo angažovanje treba da postoji jasan pravni mandat - odluka Saveta bezbednosti UN.
On je kazao da isto tako UNMIK ne sme da dozvoli primenu nijedne odredbe Ahtisarijevog plana na Kosovu, jer taj plan nije usvojen u SB UN, a odbačen je od strane Srbije i kosovskih Srba.
Crvenkovski: nejedinstvo oko Kosova
Kosovo je u petak bilo glavna tema i na sastanku lidera centralne i jugoistočne Evrope, koji počinje u Ohridu, ali vlasti u Prištini za taj skup nisu dobile pozivnicu.
Domaćin samita, makedonski predsednik Branko Crvenkovski, izjavio je da bi poziv kosovskim liderima zahtevao saglasnost svih 18 zemalja koje čine Centralnoevropsku inicijativu - a to je neizvodljivo, jer mnoge medju njima nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
"U poslednjih nekoliko godina države Zapadnog Balkana ušle su u jednu specifičnu fazu regionalnog razvoja, u kojoj su prioritetni ciljevi svih država postali intenziviranje bilateralnih odnosa, realizacija regionalnih projekata i saradnja na planu ulaska u evroatlanske integracije. Ipak, bez obzira na taj napredak, koji je očigledno postignut, činjenica je da zapadni Balkan nije definitivno stabilizovan i nepovratno stavljen na put ka Evropi. Određeni rizici su još uvek prisutni i oni se ne smeju potcenjivati. U tom kontekstu posebno bih istakao pitanje Kosova. O tome koliko je to pitanje složeno možda najbolje govori činjenica da ni unutar EU nije bilo moguće doći do jedinstvenog zajedničkog stava", rekao je Crvenkovski.
Tirk: napredak u regionu
I slovenački predsednik Danilo Tirk ocenio je da je u regionu poslednjih godina postignut napredak.
Kao poslednji primer toga Tirk je naveo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija u utorak potpisala sa EU:
"Evropa se nada da će izbori srpskom narodu biti prilika da pokaže svoju mudrost i načini naredni korak prema članstvu u EU", rekao je slovenački predsednik.
I Hrvatski predsednik Stjepan Mesić govorio je o značaju predstojećih izbora u Srbiji za prilike u regionu.
Srbiju na neformalnom sastanku, na kome učesnici razmenjuju ideje za unapredjenje stabilnosti i ekonomskog razvoj Balkana i Evrope, predstavlja predsednik Boris Tadić.
Tužilaštvo Haškog suda, u međuvremenu, traži da se ponovi suđenje bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, koji je prošlog meseca oslobođen optužbi za ratne zločine nad Srbima tokom sukoba na Kosovu.
Tužilaštvo je podnelo žalbe na delove ranijeg sudskog procesa zbog toga što je, kako navodi, dokazivanje krivice Haradinaja bilo otežano zastrašivanjem svedoka.
On je dodao da je reč o dva strateška i legitimna državna cilja, koji su apsolutno neodvojivi jedan od drugog.
Tadić je, obraćajući se učesnicima samita u Ohridu, podsetio da je naša zemlja u utorak potpisala sa Evropskom unijom Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kao veoma važan korak ka punopravnom članstvu Srbije u EU.
"EU je najveći mirovni projekat u istoriji čovečanstva. EU štiti identitet pojedinačnih naroda, a istovremeno obezbedjuje ekonomski prosperitet za sve građane. To su tri razloga zbog čega ostajemo privrženi evropskom putu Srbije koji nema alternativu", objasnio je predsednik Srbije.
"Velika većina mojih sunarodnika čvrsto je opredeljena da Srbija bude jaka i stabilna zemlja, punopravna članica EU", rekao je Tadić i dodao da je zbog toga svaka Vlada Srbije od demokratskih promena 5. oktobra 2000. godine radila na reformama celokupnog društva i pripremala Srbiju za članstvo u EU.
"Uveren sam da je Srbija sposobna da postane zvaničan kandidat za članstvo do kraja ove godine, kao i da će do tada ispuniti sve uslove kako bi njeni građani slobodno, bez viza, putovali u zemlje potpisnice Šengenskog sporazuma", rekao je Tadić.
On je poručio da niko ne treba da sumnja u to da će Srbija ispuniti sve obaveze prema Haškom sudu, iako je nedavno oslobađanje Ramuša Haradinaja, optuženog za ratne zločine prema Srbima, Romima i Albancima, izazvalo veliko razočarenje, poljuljalo ugled Haškog suda i ozbiljno doveo u pitanje njegov legitimitet.
"Moja zemlja se nalazi na prekretnici i u narednim nedeljama mora doneti hrabre odluke kako bi osigurala evropsku budućnost svojim građanima", rekao je Tadić.
Važnost ekonomskog razvoja
"Srbija ima za cilj da podigne svoju ekonomiju, kako privlačenjem stranih investicija tako i svojim ulaganjem u zemlje regiona. SSP je od ključne važnosti za uspostavljanje zone slobodne trgovine između Srbije i EU, najvećeg i najbogatijeg tržišta od oko 500 miliona potrošača, a Srbija ima ekonomski potencijal i povoljnu klimu za ulaganja i investicije”, kazao je Tadić.
On je u prilog tome naveo da će italijanski Fiat uložiti 700 miliona evra u Zastavu, a Memorandum o partnerstvu je potpisan samo dan posle potpisivanja SSP-a.
Nejasan pravni mandat Euleks-a
Tadić je upozorio da misija Evropske unije na Kosovu deluje izvan okvira predviđenih rezolucijom 1244, kao i da se ne radi o tome da Euleks nije dobrodošao, već da za svako takvo angažovanje treba da postoji jasan pravni mandat - odluka Saveta bezbednosti UN.
On je kazao da isto tako UNMIK ne sme da dozvoli primenu nijedne odredbe Ahtisarijevog plana na Kosovu, jer taj plan nije usvojen u SB UN, a odbačen je od strane Srbije i kosovskih Srba.
Crvenkovski: nejedinstvo oko Kosova
Kosovo je u petak bilo glavna tema i na sastanku lidera centralne i jugoistočne Evrope, koji počinje u Ohridu, ali vlasti u Prištini za taj skup nisu dobile pozivnicu.
Domaćin samita, makedonski predsednik Branko Crvenkovski, izjavio je da bi poziv kosovskim liderima zahtevao saglasnost svih 18 zemalja koje čine Centralnoevropsku inicijativu - a to je neizvodljivo, jer mnoge medju njima nisu priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova.
"U poslednjih nekoliko godina države Zapadnog Balkana ušle su u jednu specifičnu fazu regionalnog razvoja, u kojoj su prioritetni ciljevi svih država postali intenziviranje bilateralnih odnosa, realizacija regionalnih projekata i saradnja na planu ulaska u evroatlanske integracije. Ipak, bez obzira na taj napredak, koji je očigledno postignut, činjenica je da zapadni Balkan nije definitivno stabilizovan i nepovratno stavljen na put ka Evropi. Određeni rizici su još uvek prisutni i oni se ne smeju potcenjivati. U tom kontekstu posebno bih istakao pitanje Kosova. O tome koliko je to pitanje složeno možda najbolje govori činjenica da ni unutar EU nije bilo moguće doći do jedinstvenog zajedničkog stava", rekao je Crvenkovski.
Tirk: napredak u regionu
I slovenački predsednik Danilo Tirk ocenio je da je u regionu poslednjih godina postignut napredak.
Kao poslednji primer toga Tirk je naveo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je Srbija u utorak potpisala sa EU:
"Evropa se nada da će izbori srpskom narodu biti prilika da pokaže svoju mudrost i načini naredni korak prema članstvu u EU", rekao je slovenački predsednik.
I Hrvatski predsednik Stjepan Mesić govorio je o značaju predstojećih izbora u Srbiji za prilike u regionu.
Srbiju na neformalnom sastanku, na kome učesnici razmenjuju ideje za unapredjenje stabilnosti i ekonomskog razvoj Balkana i Evrope, predstavlja predsednik Boris Tadić.
Tužilaštvo Haškog suda, u međuvremenu, traži da se ponovi suđenje bivšem kosovskom premijeru Ramušu Haradinaju, koji je prošlog meseca oslobođen optužbi za ratne zločine nad Srbima tokom sukoba na Kosovu.
Tužilaštvo je podnelo žalbe na delove ranijeg sudskog procesa zbog toga što je, kako navodi, dokazivanje krivice Haradinaja bilo otežano zastrašivanjem svedoka.
Preuzeto sa sajta bbc.co.uk »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari