Kako napreduje izgradnja

Grčka je još jedna zemlja koja je odlučila da učestvuje u projektu Južni tok , čijom realizacijom će biti omogućena isporuka gasa iz Rusije preko Crnog mora do Balkana i dalje u druge evropske zemlje.

Bez obzira na očiglednu ekonomsku korist ovog cevovoda za sve ruske partnere, Južni tok se, praktično, "probija" kroz prizmu političkih fobija na Zapadu, gde su popularne tvrdnje da Rusija pokušava Evropi da nametne energetsku zavisnost od svojih ambicija, navodi agencija Prajm Tas. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, konkurenti njegove zemlje posežu za svim mogućim sredstvima kako bi torpedovali ruske međunarodne enegetske projekte. Tim više na težini dobija uspešno potpisivanje sporazuma o izgradnji gasovoda Južni tok na teritoriji Grčke. Za izgradnju cevovoda Rusija i Grčka će formirati zajedničko preduzeće na paritetnim principima. Vrednost izgradnje podvodne deonice iz Rusije do Bugarske duge 900 kilometara, biće 10 milijardi dolara. Rusija planira da Bugarskoj isporučuje do 10 milijardi kubnih metara gasa godišnje, što je, kako ukazuju eksperti, trostruko više od njenih potreba. Grčka je postala peti učesnik u projektu, od predviđenih sedam, sa kojima Moskva mora da se dogovori i potpiše odgovarajuće sporazume. Maršruta gasovoda još nije precizirana, a kada su prošlog leta Gasprom i italijanski koncern Eni objavili planiranu izgradnju nove maršrute za dopremanje ruskog prirodnog gasa pod imenom Južni tok , prezentovane su samo njene konture. Iz Rusije do Bugarske cevovod će se postaviti po dnu Crnog mora. Izlaskom na kopno cevovod bi trebalo da se grana, s tim što će jedan krak voditi preko Grčke do juga Italije ispod mora, a drugi preko Srbije i Mađarske u Austriju i Sloveniju. Agencija Prajm Tas podseća da je neposredno pre sporazuma sa Grčkom, Rusija usaglasila zajedniče stavove oko projekta sa Mađarskom, sa kojom je dogovoreno osnivanje zajedničke kompanije na paritetnim principima između Gasproma i nove državne mađarske strukture. Gasprom je obećao izgradnju podžemnog spremišta gasa u Mađarskoj. Cevovodnoj slagalici 25. februara se priključila Srbija, a početkom godine na Južni tok se polakomila Bugarska. Moskva i Sofija su potpisali energetski sporazum čiji je deo i ovaj projekat, podseća ruska agencija. Eksperte ne čudi činjenica da su Bugarska i Mađarska ponudile svoju teritoriju za tranzitnu rutu alternativnog gasovoda Nabuko , koji predviđa isporuku bliskoistočnog gasa od Turske do Austrije preko Bugarske, Rumunije i Mađarske. U oceni takmičenja gasovoda Južnog toka i Nabuko stavovi eksperata su za sada podeljeni. Jedni, naime, smatraju da oba projekta mogu mirno da se dopunjuju, zbog tendencije rastuće potrošnje energenata u Evropi, dok drugi oprezno ukazuju da očigledni uspesi Gasproma u realizaciji svog projekta, ne garantuju ruskom koncernu monopolski položaj na tržistu gasa centralne Evrope. Što se tiče dogovora Moske i Beograda o Južnom toku , i dalje postoji intriga, navodi Prajm Tas. Aktuelni srpski parlament odbija da ratifikuje potpisan sporazum. Jedan broj političara smatra da su Gaspromovi uslovi ponižavajući za Srbiju, tako da po tom pitanju ne postoji dogovor unutar zemlje. Najverovatnije da uoči parlamentarnih izbora u Srbiji, 11. maja, političari žele da energetsko pitanje iskoriste u svojoj izbornoj kampanji, navodi agencija. Uspešan završetak pregovora Rusije i Grčke po pitanju učešća u projektu, omogućava Gaspromu da se potpuno posveti pregovorima sa dva preostala igrača u ovom megaenergetskom projektu - Slovenijom i Austrijom. I dok u pregovorima sa Austrijom Rusija ne očekuje probleme, Gasrpom će se namučiti sa Slovenijom. Predsednik upravnog odbora ruskog holdinga Aleksej Miler se već sastajao sa rukovodstvom Slovenije, koja je jedna od najvažnijih tranzitnih karika na putu ruskog gasa u Evropu. Slovenačka maršruta obezbediće Gaspromu izazak na tržište Apenina i učvrstiti pozicije Rusije u Evropi. Gasprom je spreman da uveća isporuke gasa za potrebe same Slovenije, a za Ljubljanu je veoma privlačna ideja razvoja sopstvene elektroenergetike sa usmerenjem na deficitarno italijansko tržiste. Za Rusiju je veoma važno da što pre potpiše sporazume sa svim učesnicima projekta Južni tok i da nakon okončanja papirologije startuje sa izgradnjom novog gasovoda. Polazeći od činjenice da su dosadašnji i novoizabrani predsednici Rusije uključeni u projekat, svi sporazumi za Južni tok su potpisivani uz direktno učešće Vladimira Putina, dok je Dmitrij Medvedev predsednik borda direktora Gasrpoma . Rusija ima sve adute za što skoriji početak izgradnje gasovoda, koji je od izuzetnog ekonomskog i političkog značaja za Moskvu, zaključuje Prajm Tas.