Podsećanja na filmske velikane

Sećanje na skoro zaboravljene, svojevremeno vrlo popularne filmove, glumce i režisere podstiče se i markama izdatim različitim povodima. Na primer, ko od mlađe generacije zna za filmove „Ubica stanuje u broju 21” i „Zlatarski kej” čuvenog francuskog režisera Žorža Kluzoa? Ili za Kojtnerov „Poslednji most” u kome igra Marija Šel i nekoliko naših glumaca, a koji se odigrava za vreme partizanske borbe?

Za vreme nemačke okupacije, francuski režiser Anri-Žorž Kluzo 1942. godine snimio je pomenuti triler po istoimenom romanu Stanislas-Andrea Stemana iz 1939.godine. Ovo delo, a naročito „Zlatarski kej” iz 1947,po delu istog pisca, donelo je opšte priznanje Kluzou. Stogodišnjica rođenja ovog pisca „policijskog romana”, za koga se, sa Agatom Kristi i Žoržom Simenonom, smatra da je dostigao najviši domet u ovom žanru, obeležena je markom Belgije sa oznakom „jedan” i prikazom scene iz ovog filma („jedan” znači 0,54 evra).

Helmut Kojtner, čija se stogodišnjica rođenja obeležava nemačkom markom od 55 evrocenti sa njegovim likom i kolažom iz njegovih dela, rođen je u Diseldorfu. Počeo je kao član jedne kabaretske grupe 1930, a 1936. se zaposlio u pozorištu da bi 1939. režirao film „Kiti i sveta konferencija”, zatim „Doviđenja, Franciska”, „Romansa u molu”, itd. Posle rata okrenuo se nemačkoj varijanti neorealizma, a poseban uspeh je postigao filmovima „Đavolji general”, sa Kurtom Jirgensom, i „Poslednji most”, 1953/1954, dalje „Ludvig Drugi”, 1955, „Kapetan iz Kepenika” 1956, „Ciriška veridba” 1957... Umro je 1980.

„Poslednji most” sniman je u Jugoslaviji, sa Marijom Šel u ulozi drHelge Rajnbek, koju partizani kidnapuju, te ona, kao zarobljenik, leči i ove borce i zarobljene Nemce uz sve komplikacije koje medicinska delatnost u ovim okolnostima izaziva. Od naših glumaca učestvuju Pavle Minčić, Janez Vrhovec i drugi. Film se završava na mostu u Mostaru gde pri jednom oružanom sukobu doktorka pokušava da reši na koju stranu da ode, svojim Nemcima ili da pomogne partizanima…

Ana Manjani, čija se stogodišnjica rođenja proslavlja uz marku od 0,60 evrocenti sa njenim likom, bila je istaknuta filmska glumica, dobitnica Oskara 1956.godine za ulogu u filmu „Tetovirana ruža”.

Ova glumica velikog talenta i snažnog dramskog temperamenta snimala je u SAD i Italiji: „Rim otvoren grad” (1945), Roselinijev film sa Aldom Fabriciom, „Zlatne kočije”, „Mnogo snova na ulicama”... Umrla je 1973. godine.

V. P.

[objavljeno: 03/05/2008.]