“Boru“ sada treba partner

Gotovo je izvesno da se za prodaju najvećeg srpskog proizvođača bakra i zlata Rudarsko-topioničarski basen „Bor“ neće raspisivati treći tender, već će se za Kombinat bakra tražiti strateški partner - izjavio je za „Novosti“ Mirko Cvetković, ministar finansija i član Odbora za sprovođenje akcionog plana za restrukturiranje i privatizaciju RTB.

Prema rečima ministra, razmatra se mogućnost da se obaveze koje borska kompanija ima prema državnim preduzećima (koje čine oko 76 odsto ukupnih dugova), konvertuju u kapital.

- U tom slučaju, obaveza budućeg strateškog partnera, koji bi bio izabran na tenderu, umesto da kupi imovinu, bila bi da otplaćuje komercijalne dugove RTB „Bor“ i da, istovremeno, investira u obnovu rudarskih i metalurških kapaciteta - podvukao je ministar finansija. - Dakle, mi bi dali resurse na korišćenje i određenu imovinu RTB „Bor“, a obaveza strateškog partnera bila bi da uloži novac.

Cvetković podvlači da bi na taj način Srbija zadržala manjinski deo vlasništva u borskoj kompaniji, koji bi, kroz pet ili 10 godina, strateški partner mogao da otkupi od države.

Sa druge strane, dr Predrag Bubalo, ministar trgovine, koji je u prošlom mandatu Vlade Srbije bio zadužen za privredu i privatizaciju, smatra da je raspisivanje novog, trećeg tendera za prodaju RTB, ipak, najbolje rešenje za budućnost borske kompanije.

- Međutim, otvoren sam i za druge mogućnosti privatizacije RTB - kazao je Bubalo. - U ovom trenutku, bitno je da borska kompanija, imajući u vidu visoku cenu bakra na Londonskoj berzi metala, nastavi da radi.

U razgovoru sa poslovodstvom RTB, Bubalu je predočeno da bi, uz neophodne investicije u rudarstvo i metalurgiju, RTB godišnje mogao da proizvodi do 60.000 tona bakra.

- Ukoliko bi do toga i došlo, Srbija bi sa svojim fabrikama koje prerađuju bakar, zahvaljujući sirovinama iz RTB, ostvarivala godišnji obrt „težak“ oko milijardu dolara - podvukao je mr Milan Dejanovski, zamenik generalnog direktora RTB za proizvodnju.

DUGOVI POLA MILIJARDE DOLARA

DUGOVI RTB „Bor“, bez kamata, procenjeni su na oko pola milijarde dolara, od čega najviše, čak 76 odsto, od borske kompanije potražuje država. Najveći inostrani poverilac Basena je grčka kompanija „Mitilineos“, kojoj se duguje 16 miliona dolara i četiri hiljade tona bakra. Londonska Standard banka, koja je otkupila dug koji je RTB imao prema švajcarskom „Glenkoru“, od borske kompanije potražuje 26 miliona američkih novčanica, ali i dodatnih 11 miliona dolara na ime „penala“. Ruska „Evroaksis“, nekadašnja Veksim banka, od borske kompanije potražuje osam miliona dolara, dok Basen švajcarskoj „Trafiguri“, Anglojugoslav banci i Frankojugoslav banci duguje oko 10 miliona dolara.