Amerika planirala atomski rat sa Kinom

U SAD je otkriven senzacionalni podatak, iz vremena s kraja 50-ih i početka 60-ih godina prošlog veka. Pokazalo se da je u poslednji čas sprečena još jedna nuklearna katastrofa. Zbog kineske blokade Tajvanskog moreuza, SAD su - u besu - htele da bace atomsku bombu na Kinu, ali se to nije dogodilo zahvaljujući jednom čoveku, tadašnjem američkom predsedniku Dvajtu Ajzenhaueru. On je odustao od radikalnih mera protiv Pekinga.U leto 1958. godine on je odvratio svoje vojne komandante da Kini nanesu nuklearni udar.

Ovi podaci stoje u dokumentima Pentagona, sada dostupnim javnosti u Nacionalnom arhivu za bezbednost Univerziteta Džordž Vašington. Uvid u tajnu arhivu omogućen je zahvaljujući odluci suda kojem su se obratili predstavnici arhiva, pozivajući se na zakon o slobodi informacija.

Po rečima Vilijema Bira, iz Nacionalnog arhiva za bezbednost, istoričari su nastojali da dobiju tu informaciju gotovo deset godina. U dramatičnom zapletu oko blokade Tajvanskog moreuza, „Ajzenhauer je stavio do znanja, da će Kina biti upozorena pomoću običnih bojnih sredstava pre nego što bi bila izdata naredba o bacanju najsmrtonosnijeg“ stoji u dokumentima.

Ipak, kako se situacija pogoršavala, to je pretilo da se preduzmu radikalne mere. Krajnja faza napetosti bila je u avgustu 1958. godine. Amerikanci su stavili u punu borbenu spremnost pet bombardera B-47 na Guamu, koji su bili pripravni da na komandu odmah polete prema Kini i na nju bace nuklearne bombe.

Primenu takvih dejstava za razrešenje konflikta odobrio je ne samo kongres SAD, nego i ceo Ajzenhauerov kabinet. S tim scenarijom nikakve veze nije imao samo državni sekretar Džon Foster Dals koji je bio na odmoru.

Tadašnji šef združenog komiteta štabova, general Natan Tvining predložio je da se bace atomske bombe snage 10-15 kilotona u reonu grada Sjamina u jugoistočnom delu provincije Fuczjan na ostrvu Sjamindao u Tajvanskom moreuzu.

Plan Pentagona bio je da ukoliko se posle tog udara blokada Tajvana ne prekine, SAD bombarduju kineske aerodrome, čime bi se faktički sprečila uzvratna operacija. Za obnavljanje infrastrukture potrošeno bi bilo ne malo vremena.

Međutim, Ajzenhauer je sprečio da se na Kinu bace nuklearne bombe. Nije dozvolio da kao rezultat bombardovanja pogine hiljade mirnih građana u Kini i na Tajvanu. Takođe, takve akcije Vašingtona dovele bi do ozbiljne nuklearne eskalacije u celom svetu. Tim pre, što nuklearno oružje nije imao samo Pentagon, već i Rusija.

Ipak, prethodno su SAD, uprkos tome, upotrebile atomsko oružje - 6. i 9. avgusta 1945. godine, u toku Drugog svetskog rata. Na japanske gradove Hirošimu i Nagasaki bačene su atomske bombe. Posle tih operacija, Japan je potpisao bezuslovnu kapitulaciju.

Dodajmo, na kraju, još, da se - uz informacije o senzacionalnom otkriću o postojanju plana nuklearnog napada na Kinu - u nekim od vodećih svetskih medija pominje da sada Vašington sve više zabrinjava rastuća vojna moć Kine, zbog čega nema nameru da prestane da na nju motri.

Autor:

Radislav Ćuk