Ne pristajemo na ucene

Boris Tadić

Od stalnog dopisnika "NOVOSTI"

PREDSEDNIK Republike Srbije Boris Tadić je na Samitu šefova država centralne Evrope, koji je u subotu okončan u Ohridu, rekao da Beograd nikada neće priznati nezavisnost južne pokrajine Kosovo i Metohija, budući da taj čin smatra nelegalnim, a svako prizananje ocenjuje kao narušavanje i povredu svog teritorijalnog intergiteta i suverenitata.

- Priznavanje nezavisnosti takozvane države Kosovo predstavlja opasan presedan koji destabilizuje ne samo region Jugositočne Evrope, već i čitavog sveta - upozorio je Tadić u izlaganju na plenarnom završnom zasedanju samita u ohridskom hotelu "Ineks Gorica". - Zvanični Beograd principijelnom politikom istrajava na očuvanju i poštovanju principa međunarodnog prava, odbranom sopstvenog teritorijalnog integriteta i suvereniteta države, ne učestvujući u procesima kojim se ugrožava svetski mir.

U tom kontekstu, Tadić je objasnio da su potpuno nesonovane najave mogućnosti ucene Srbije nezavisnošću Kosova, na njenom proklamovanom putu integracije u Evropsku uniju i da "kao predsednik to nikada neće prihvatiti". Istovremeno, on je upozorio da civilna misija svetske organizacije – UNMIK na Kosovu, bez odluke Saveta bezbednosti UN, ne sme dozvoliti prenos ni jedne jedine svoje nadležnosti nametnutoj misiji EU u pokrajini – Euleks, kao ni primenu bilo koje odredbe odbačenog plana Martija Ahtisarija.

Predsednik Srbije je naglasio da, ni dva meseca posle jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, od strane pokrajinskih vlasti u Prištini, tim činom nije "dobijeno" ništa pozitivno, već "naprotiv, negativno je uticano na političke prilike u Srbiji, destabilizaciju delova Kosova i Metohije sa većinskim srpskim stanovništvom, narušavanje procesa saradnje i pomirenja na Balkanu i postao presedan koji secesionističke oblasti širom sveta već koriste za ostvarivanje svojih ciljeva".

Posle debate u okviru teme integrativnih procesa i mogućnosti konkurentnije ekonomije, "energetskih perspektiva i izazova regiona", usvojen je i završni dokument samita u Ohridu.

U zaključcima se navodi da proces evrointegracija ne može da se smatra okončanim sve do potpunog priključenja zemalja zapadnog Balkana NATO i EU. Integracije u EU nemaju drugačije ostvarljivu alternativu za zemlje kandidate i aspirante, dodaje su dokumentu. "U tom cilju treba da se intenziviraju reforme, dok EU treba da podržava njihove napore", precizira se u usvojenim zaključcima samita, uz poseban deo kojim se ukazuje da ekonomski razvoj ostaje jedan od najvažnijih prioriteta svih zemalja regiona.

U dokumentu se podseća da je od svih balkanskih zemalja Evropa prihvaćena kao zajedničko ekonomsko i trgovinsko tržište, ali i iznad toga, evropske integracije se shvataju kao zajednica zajedničkih vrednosti i uverenja. Otuda je zaključeno da se "želi razvijanje perspektivnih društava, zasnovanih na solidarnosti među ljudima i jednakim mogućnostima za sve".

HARADINAJ

PREDSEDNIK Srbije Boris Tadić je na ohridskom samitu izrekao veliko nezadovoljstvo činjenicom da su u haškom tribunalu oslobađajućom presudom "potreni" svi teški ratni zločini bivšeg vođe OVK i kasnije pokrajinskog premijera Ramuša Haradinaja.

Istovremeno, on je pozdravio žalbenu odluku Tužilaštva u Hagu o pokretanju novog procesa. Tadić je ocenio kao zastrašujuće okolnosti pod kojima je oslobađajuća presuda Haradinaju "dobijena" ubistvima, pretnjama i ucenama svedoka u sudskom procesu.

DOGODINE U SRBIJI

PREDSEDNICI Makedonije i Srbije Branko Crvenkovski i Boris Tadić zajedničkom konferencijom za novinare označili su okončanje dvodnevnog rada 15. samita šefova država Centralne Evrope u Ohridu. Zahvalivši se na "izuzetno dobroj organizaciji skupa" u Ohridu, Tadić je, u svojstvu domaćina narednog, 16. samita šefova država Centralne Evrope, dogodine u Srbiji, najavio da će to, "najverovatnije biti u Vojvodini, jednom od centralnoevropskih regiona".

ALBANCI

Na samit šefova država Centralne Evrope u Ohridu nije bio pozvan predsednik jednostrano proglašene države Kosovo. Domaćin skupa Branko Crvenkovski je to objasnio činjenicom da su pripreme i pozivnice "rađene znatno pre proglašenja nezavisnosti", a i akti samita se pripremaju – konsenzusom svih učesnika.

U međualbanskim stranačkim trvenjima u Makedoniji, međutim, izrečene su oštre optužbe na račun vlasti u zemlji jer, poziv "predsedniku Kosova" za Ohrid, navodno, nije stigao zato što zvanično Skoplje još nije priznalo nezavisnost nove balkanske države".