Gubi li Obama dah?

Penzionisani sveštenik jezika otrovnog DŽeremaja Rajt ozbiljno je uzdrmao poziciju važnom pripadniku svog nekadašnjeg stada pri Hristovoj crkvi ujedinjenog trojstva u Čikagu. Pretendentu na predsedničku nominaciju Demokratske partije Baraku Obami velečasni Rajt bio je sveštenik više od 20 godina, vodio je obred na njegovom venčanju i krstio je njegovo dvoje dece. Bilo je dovoljno nekoliko arhivskih snimaka sa propovedi i u javnosti nametnuta besmislena teza o bliskosti sveštenika i vernika, da se Obama, pred izbore u Pensilvaniji, ogradi od kontroverznih komentara svog bivšeg sveštenika.

A pre nekoliko dana, nakon brojnih Rajotvih nastupa po uticajnim televizijama, čak i od njega samog. Budućnost koju nudi osvaja Amerikance ali je svestan da bi to mogla da ugrozi prošlost, čak i ako nema ničega u njoj čega bi se uopšte mogao postideti. Pošto je i u ovom krugu odradila svoje, priča o velečasnom Rajtu privremeno je zatvorena, ali sva je prilika da će se, ukoliko Obama dobije predsedničku nominaciju, ponovo otvoriti. Pitanje je u kojoj formi i hoće li tada po njega biti i fatalna?

Stvari za sada ne stoje dramatično, ali je ipak dovoljno razloga za brigu: uoči predizbora u Indijani i Severnoj Karolini 6. maja, Obama se suočava s padom rejtinga na nacionalnom nivou – uključivši standardnu statističku grešku, istraživanja javnog mnjenja pokazuju da su on i Hilari Klinton izjednačeni u podršci među biračima Demokratske partije. Nekoliko nedelja ranije Obama je i na tom polju bio bolji od svog stranačkog rivala.

Iako većina glasača Demokratske partije ne odobrava stavove velečasnog Rajta, poznatog po opravdavanju 11. septembra, javnom proklinjanju SAD i teoriji zavere po kojoj američke vlasti namerno šire HIV virus među crncima, samo kod petine je to uticalo da prema Obami budu manje naklonjeni. Sve u svemu, među Amerikancima je samo devet odsto onih koji ne zameraju Rajtu zbog njegovih otrovnih komentara.

Ako nije odnos sveštenika i vernika, šta je onda dovelo do pada Obamine popularnosti? Ankete kažu: pre svega, sumnja u sposobnost da pobedi u novembru, tim pre jer nije odneo nijednu pobedu u sezoni unutarstranačkih izbora u velikim dominantno demokratskim državama, poput Pensilvanije, Ohaja, Floride i Kalifornije.

Obama je, s druge strane, ubedljiv u svim drugim relevantim kategorijama: osvojio je više glasova, odneo pobedu u više država i naposletku ima više regularnih delegata od rivalke. Sumnje birača u njegovu sposobnost da pobedi ne dele i tzv. superdelegati, koji mu, pored svega, i dalje prilaze, pa sad za Klintonovom zaostaje za samo 22 „superdelegata”. A kako stvari stoje, predsedničku nominaciju odlučiće prvi put upravo „superdelegati”.

I zato baš zato su manje biračima a više još neopredeljenim „superdelegatima” upućene poruke iz štaba Hilari Klinton. Svaka nova pobeda je, naravno, dobrodošla, ali čak ni pobednički niz do samog 3. juna ne može da joj obezbedi veći broj običnih delegata na konvenciji. Ona zato u prvi plan ističe sposobnost da u novembru odnese pobedu u ključnim državama – a takve su sve u kojima je dobila Obamu – a onda maše podacima iz istraživanja nakon izbora u Pesnilvaniji: ako bi Obama predvodio demokrate na predsedničkim izborima, samo polovina glasača Hilari Klinton glasala bi za njega, deo bi glasao za Mekejna a deo apstinirao. Nije li to sasvim dovoljno razloga za brigu?

Analitičari, međutim, smatraju da će bilo koji kandidat Demokratske partije uspešno mobilisati sve birače te stranke kao i one nezavisne, a sigurno i deo republikanaca. Zašto? Zato što veruju da Amerikanci neće svoj lični interes podrediti emocijama i tako dozvoliti da u Belu kuću uđe DŽon Mekejn, veliki poštovalac politike DŽordža Buša Mlađeg i čovek koji je najavio da će američki vojnici ostati u Iraku «ako treba još 100 godina». Rat u Iraku je inače ključni razlog zbog kojeg čak 71 odsto Amerikanaca negativno ocenjuje Bušovo predsednikovanje, što je istorijski najgori rejting jednog američkog predsednika. Od Buša je bolji rezultat imao čak i Ričard Nikson uoči podnošenja ostavke zbog afere «Votergejt» 1974. godine.

Da bi demokrate zadržale svoje šanse u novembru, izbor predsedničkog kandidata što pre mora da se okonča, ako je moguće pre 3. juna i poslednjih predizbora, očekivanja su članova te stranke i nezavisnih birača koji inkliniraju demokratama. Prema najnovijem Galupovom istraživanju, 62 odsto ispitanih iz obe kategorije smatra da nastavak iznurujuće borbe između Obame i gospođe Klinton umanjuje šansu Demokratskoj partiji na predsedničkim izborima – dva puta više od onih koji smatraju da time demokratama rastu šanse da posle osam godina preuzmu Belu kuću. Poređenja radi, u martu je strah od krajnjeg rezultata preduge sezone unutarstranačkih izbora delilo 56 odsto ispitanih.

Broj skeptika nakon utorka i obračuna dvoje pretendenata u Indijani i Severnoj Karolini sigurno neće biti manji, s obzirom na to da se predviđa da svakom pripadne jedna država – Obami Karolina, Klintonovoj Indijana. A to zapravo znači da će oboje imati razloga da se ni ovaj put ne obaziru na upozorenja i da nastave borbu za svakog delegata i superdelegata, koja bi mogla da traje, kako poručuju iz štaba senatorke Klinton – ako treba i do same konvencije, krajem avgusta.

Denis Kolundžija

Poslato 03.05.2008