Arhiva » Vesti » Dnevnik 04.05.2008
Feherovi drže samo bele puline
Dnevnik nedelja, 4. maj 2008.
Privezana za ovčarsku kolibu bela pulinka Rajna kojoj je tek godina, dok domaćini iz familije Feher u veliki bograč pristavljaju beli pasulj pojačan dimljenom i svežom ovčetinom. Povremeno je Rajna zalajala, nenaviknuta na nepoznato društvo koje se sjatilo na „Paradičomu“. Karolj pojašnjava da je još mlada, da nije svemu naučena, ali ima vremena. Naučen pulin može se kupiti za stotinu evra, kuče staje 50 evra, sve zavisi i od mušterije i od gazde, ali zna se da najbolji pulini po pravilu nisu za prodaju. Nema te cene za koju bi ih se ovčari odrekli.
Jožefu Šaringeru dovoljan je samo Bećar da pazi na stado od preko 200 ovaca. Bećar nije pulin, ali je odličan pastirski pas, na trešnjevačkom Jarašu markantna desna ruka Šaringeru.
- Bećar je keverek, neka mešavina nemačkog ovčara i pulina. Dobio sam ga od prijatelja kada je imao pet godina, a sada mu je preko deset. Već je bio dobro utreniran za čuvanje stada, dobar je i poslušan. Reaguje na svaku komandu, bez pogovora vraća ovce. Jedina mu je mana što ne zna da priča, ali dobro se u svemu razumemo kada zalaje - kaže Šaringer.
Udruženje odgajivača pastirskih pasa i priplodne stoke iz Trešnjevca kojim rukovodi Laslo Tot, po drugi put je okupilo odgajivače i vlasnike pastirskih pasa iz više vojvođanskih mesta. Tot veli da je predeo kraj Trešnjevca idealan da se afirmišu pastirski psi i ovdašnji ovčari. Sa oko 450 hektara Jaraš ima uslove da na smotre pastirskih pasa dolaze gosti iz cele Evrope. Kako se to radi po normativima međunarodne asocijacije FCI, demonstrirali su odgajivači iz susedne Mađarske koje je predvodio Jožef Arkoši. Zainteresovani su vojvođanski stočari, a prema viđenom, treba još dosta toga da nauče da bi se takmičili u zvaničnoj konkurenciji. Najviše smeta što vojvođanski pulini nisu priznati kao posebna rasa, nego ih zvanična domaća kinologija tretira kao obične kere.
Stočar Žarko Marinkov iz Srpskog Itebeja od malih nogu je kod ovaca, time su se bavili i otac i deda, ali priznaje da je ovce batalio, pa drži goveda. Pulini mu čuvaju krdo od 75 grla. Žarko hvali svoje ljubice. Kugli i Maza su lepi, crni i pametni, verovatno na njihovog dedu Kadeta.
- Za dobrog pulina najvažnije je da je pametan i da sluša, a sve ostalo zavisi od gazde - kaže Marinkov. - Imam 16 pulina i držim ih zato što ih volim. Nešto se proda, a većinom podmladak podelim mojim drugarima, rodbini i prijateljima. Štene može da se kupi za 20, 30 pa i 50 evra, zavisi kakvo je. Iako se većina posebno ne obučava za posao koji obavljaju, pulini znaju šta treba da rade, to im je urođeno. Krivo mi je što su priznate mnoge nikakve rase, a naši vojvođanski pulini koji su lepi i pametni nisu.
Pulin je poznat po tome što jako čuva i gospodara i stado, objašnjava Tibor Kinka iz Bačkog Petrovog Sela, kome je za srce prirastao žućkasti Bodri.
- Agresivan je i reži na neznance kada zavire u dvorište, ne pušta nikoga unutra, dok se neko od nas ukućana ne pojavi. Bodri ima godinu i po. Dobio sam ga od jednog ovčara i sve nas je očarao. Osnovne boje pulina su crna i žućkasta, ali ima ih i belih. Kuštrave su dlake, šiljate njuške, uspravnih ušiju i bez repa. Hoću da nabavim još mužjaka i ženku. Iako kod nas pulin nije priznata rasa i mnogi ga ne cene, jako sam zadovoljan. Voli decu i zna da se igra, Bodri i sin Tamaš su nerazdvojni - očaran je Tibor.
Milan Štrbac i njegov sin Jovan iz Čelareva zadovoljni su pulinima kao radnim psima, koji paze na stado od preko stotinu ovaca.
- Sreto i Gara rade posebno, rade i u paru, ali i sa Čardašem i ostalim pulinima - priča Milan Štrbac. - Pošto naše ovce često idu pored asfaltnog puta, dva pulina besprekorno drže levu i desnu stranu, da ne izlaze na put i da ne prave štetu na usevima, a treći napred zadržava stado. Počinju da nam pomažu još kao štenci od dva-tri meseca, a sa pola godine se osamostale. Nemaju neku posbenu obuku, sem što nauče da su uz vlasnike. Nisu probirljivi s ishranom, jedu sve što im se da. Dnevno za stadom pretrče i pedesetak kilometara. Manji pulini se isključivo koriste za ovce, a veći za čuvanje krava i svinja. Pulin čobanu nikada ne otkazuje poslušnost. Zna da zaustavi i najnestašniju ovcu iz stada, obori je i ne pušta dok se ne smiri.
Jedan od pulina kojeg su gazde doneli u goste, čim su otvorili gepek dao se u trk prema stadu na pašnjaku. Đeno Kečenović iz Bajmoka, konstatuje da je upravo to pravi pulin i da će im trebati dosta vremena da ga sustignu, a možda ga neće ni stići.
- Nestao mi moj Ficko, pa sam došao da osmotrim da negde ovamo nije zalutao - otkriva Kečenović. - Imam i Rigoa koji je malo uvredljiv, pa ga nisam doveo, a pulinka Firge koju sam nedavno kupio u Padeju još me dovoljno ne poznaje. Pomažu mi pulini u čuvanju preko 140 ovaca.
Za razliku od nepriznatog vojvođanskog pulina, mađarski puli je priznata rasa. Arpad Novak iz Bačkog Gradišta i Andrea Matuška iz Temerina, neguju crnpuraste mađarske pulije, tri ženke i jednog mužjaka.
- Dugodlaki mađarski puli je dobar čuvar stoke, ali mi ih uglavnom držimo kao kućne ljubimce za prikazivanje na izložbama. Dugodlaki su teži za održavanje i obavezno je friziranje jednom mesečno. Od malena imam mađarske pulije koji su odlični čuvari, brzo uče i za dresuru su idealni. Kod nas ima malo mađarskih pulija sa rodovnikom i uglavnom su svi u srodstvu, pa smo zbog toga uvezli nove iz Mađarske, da malo osvežimo krv - otkriva Andrea.
Urednik časopisa „Moj pas“ Zoran Palurović iz Novog Sada veliki je zagovornik da vojvođanski pulini budu priznati kao pseća rasa, naglašavajući da je vojvođanski pulin pre svega dobar ovčarski pas.
- Razlika između ovčarskih pasa u Panonskoj niziji na prostoru Mađarske, Hrvatske i Rumunije, jeste što vojvođanski pulin ima bogatiju dlaku sa mnogo više varijeteta u boji, jer pored crne tu su bela, braon, žuta, siva, vučja siva, crna sa paležom koji može biti braon, svetlo žutim i tamno žutim. Ima entuzijazma kod čobana, odgajivača i ljubitelja da se spase vojvođanski pulin, da se prizna kao zvanična rasa, ali u kinološkom miljeu ne postoji neko interesovanje. Za njih su to obične džukele, avlijaneri, zaboravljajući da su sve rase postale upravo od avlijanera. Najveći problem je nedostatak sluha u nadležnim kinološkim savezima Srbije i Vojvodine. Drugi problem je što postoji dosta sličnih priznatih rasa kao što su mađarski mudi, hrvatski ovčar i drugi. Od priznavanja vojvođanskog pulina od FCI, važnije je da u Srbiji napravimo širok pokret među vlasnicima i odgajivačima pastirskih pasa, stočarima, da se vojvođanski pulin sačuva. Vojvođanski pulini nisu tako poslušni i dresirani za neke druge radnje, ali za ono što je za njih osnovno, da teraju i čuvaju ovce – pefektni su - kategoričan je Palurović.
Turinac Radomir Zeremski, ponosan na svojih 12 pulina koji mu pomažu u čuvanju stada, na trešnjevačkom pašnjaku predstavio je Rigova i Ripu. Sa ostalima iz zapata Zeremskih stado čuvaju na smenu svaka dva-tri dana, jer i pulini imaju dušu i treba da predahnu.
- Pulin je jedini pas koji te gleda u oči i jedini je ker koji može da ti posluži u svakoj nevolji, u čuvanju ovaca, goveda i svinja. Za porodicu je dobar kao kućni prijatelj i ljubimac, izuzetno privržen gazdi. Pulini dobro rade desetak godina, a posle slabije, naročito leti kada uhvati vrućina, onda ih odmenjuju mlađi - kaže Zeremski.
Idilično je bilo sve dok se nebo nije namrštilo, ovce se primirile, pulini oko njih kružili, pa se oblak otvorio. Učesnici susreta na potesu Paradičom gledali su ima li kakvog zaklona, a ovce, čobani i pulini svikli su na sve vremenske prilike i neprilike. Mešanac Dolar i njegov gazda Bela Šarnjai, naoružan kišobranom i kabanicom, u društvu Lukača Lehela iz Subotice, nisu se mnogo obazirali na crne oblake.
- Zna sve, radi kao čovek i sam može da pazi na stado od trista ovaca - hvali Bela svog Dolara.
Milorad Mitrović
Poslato 03.05.2008
Jožefu Šaringeru dovoljan je samo Bećar da pazi na stado od preko 200 ovaca. Bećar nije pulin, ali je odličan pastirski pas, na trešnjevačkom Jarašu markantna desna ruka Šaringeru.
- Bećar je keverek, neka mešavina nemačkog ovčara i pulina. Dobio sam ga od prijatelja kada je imao pet godina, a sada mu je preko deset. Već je bio dobro utreniran za čuvanje stada, dobar je i poslušan. Reaguje na svaku komandu, bez pogovora vraća ovce. Jedina mu je mana što ne zna da priča, ali dobro se u svemu razumemo kada zalaje - kaže Šaringer.
Udruženje odgajivača pastirskih pasa i priplodne stoke iz Trešnjevca kojim rukovodi Laslo Tot, po drugi put je okupilo odgajivače i vlasnike pastirskih pasa iz više vojvođanskih mesta. Tot veli da je predeo kraj Trešnjevca idealan da se afirmišu pastirski psi i ovdašnji ovčari. Sa oko 450 hektara Jaraš ima uslove da na smotre pastirskih pasa dolaze gosti iz cele Evrope. Kako se to radi po normativima međunarodne asocijacije FCI, demonstrirali su odgajivači iz susedne Mađarske koje je predvodio Jožef Arkoši. Zainteresovani su vojvođanski stočari, a prema viđenom, treba još dosta toga da nauče da bi se takmičili u zvaničnoj konkurenciji. Najviše smeta što vojvođanski pulini nisu priznati kao posebna rasa, nego ih zvanična domaća kinologija tretira kao obične kere.
Stočar Žarko Marinkov iz Srpskog Itebeja od malih nogu je kod ovaca, time su se bavili i otac i deda, ali priznaje da je ovce batalio, pa drži goveda. Pulini mu čuvaju krdo od 75 grla. Žarko hvali svoje ljubice. Kugli i Maza su lepi, crni i pametni, verovatno na njihovog dedu Kadeta.
- Za dobrog pulina najvažnije je da je pametan i da sluša, a sve ostalo zavisi od gazde - kaže Marinkov. - Imam 16 pulina i držim ih zato što ih volim. Nešto se proda, a većinom podmladak podelim mojim drugarima, rodbini i prijateljima. Štene može da se kupi za 20, 30 pa i 50 evra, zavisi kakvo je. Iako se većina posebno ne obučava za posao koji obavljaju, pulini znaju šta treba da rade, to im je urođeno. Krivo mi je što su priznate mnoge nikakve rase, a naši vojvođanski pulini koji su lepi i pametni nisu.
Pulin je poznat po tome što jako čuva i gospodara i stado, objašnjava Tibor Kinka iz Bačkog Petrovog Sela, kome je za srce prirastao žućkasti Bodri.
- Agresivan je i reži na neznance kada zavire u dvorište, ne pušta nikoga unutra, dok se neko od nas ukućana ne pojavi. Bodri ima godinu i po. Dobio sam ga od jednog ovčara i sve nas je očarao. Osnovne boje pulina su crna i žućkasta, ali ima ih i belih. Kuštrave su dlake, šiljate njuške, uspravnih ušiju i bez repa. Hoću da nabavim još mužjaka i ženku. Iako kod nas pulin nije priznata rasa i mnogi ga ne cene, jako sam zadovoljan. Voli decu i zna da se igra, Bodri i sin Tamaš su nerazdvojni - očaran je Tibor.
Milan Štrbac i njegov sin Jovan iz Čelareva zadovoljni su pulinima kao radnim psima, koji paze na stado od preko stotinu ovaca.
- Sreto i Gara rade posebno, rade i u paru, ali i sa Čardašem i ostalim pulinima - priča Milan Štrbac. - Pošto naše ovce često idu pored asfaltnog puta, dva pulina besprekorno drže levu i desnu stranu, da ne izlaze na put i da ne prave štetu na usevima, a treći napred zadržava stado. Počinju da nam pomažu još kao štenci od dva-tri meseca, a sa pola godine se osamostale. Nemaju neku posbenu obuku, sem što nauče da su uz vlasnike. Nisu probirljivi s ishranom, jedu sve što im se da. Dnevno za stadom pretrče i pedesetak kilometara. Manji pulini se isključivo koriste za ovce, a veći za čuvanje krava i svinja. Pulin čobanu nikada ne otkazuje poslušnost. Zna da zaustavi i najnestašniju ovcu iz stada, obori je i ne pušta dok se ne smiri.
Jedan od pulina kojeg su gazde doneli u goste, čim su otvorili gepek dao se u trk prema stadu na pašnjaku. Đeno Kečenović iz Bajmoka, konstatuje da je upravo to pravi pulin i da će im trebati dosta vremena da ga sustignu, a možda ga neće ni stići.
- Nestao mi moj Ficko, pa sam došao da osmotrim da negde ovamo nije zalutao - otkriva Kečenović. - Imam i Rigoa koji je malo uvredljiv, pa ga nisam doveo, a pulinka Firge koju sam nedavno kupio u Padeju još me dovoljno ne poznaje. Pomažu mi pulini u čuvanju preko 140 ovaca.
Za razliku od nepriznatog vojvođanskog pulina, mađarski puli je priznata rasa. Arpad Novak iz Bačkog Gradišta i Andrea Matuška iz Temerina, neguju crnpuraste mađarske pulije, tri ženke i jednog mužjaka.
- Dugodlaki mađarski puli je dobar čuvar stoke, ali mi ih uglavnom držimo kao kućne ljubimce za prikazivanje na izložbama. Dugodlaki su teži za održavanje i obavezno je friziranje jednom mesečno. Od malena imam mađarske pulije koji su odlični čuvari, brzo uče i za dresuru su idealni. Kod nas ima malo mađarskih pulija sa rodovnikom i uglavnom su svi u srodstvu, pa smo zbog toga uvezli nove iz Mađarske, da malo osvežimo krv - otkriva Andrea.
Urednik časopisa „Moj pas“ Zoran Palurović iz Novog Sada veliki je zagovornik da vojvođanski pulini budu priznati kao pseća rasa, naglašavajući da je vojvođanski pulin pre svega dobar ovčarski pas.
- Razlika između ovčarskih pasa u Panonskoj niziji na prostoru Mađarske, Hrvatske i Rumunije, jeste što vojvođanski pulin ima bogatiju dlaku sa mnogo više varijeteta u boji, jer pored crne tu su bela, braon, žuta, siva, vučja siva, crna sa paležom koji može biti braon, svetlo žutim i tamno žutim. Ima entuzijazma kod čobana, odgajivača i ljubitelja da se spase vojvođanski pulin, da se prizna kao zvanična rasa, ali u kinološkom miljeu ne postoji neko interesovanje. Za njih su to obične džukele, avlijaneri, zaboravljajući da su sve rase postale upravo od avlijanera. Najveći problem je nedostatak sluha u nadležnim kinološkim savezima Srbije i Vojvodine. Drugi problem je što postoji dosta sličnih priznatih rasa kao što su mađarski mudi, hrvatski ovčar i drugi. Od priznavanja vojvođanskog pulina od FCI, važnije je da u Srbiji napravimo širok pokret među vlasnicima i odgajivačima pastirskih pasa, stočarima, da se vojvođanski pulin sačuva. Vojvođanski pulini nisu tako poslušni i dresirani za neke druge radnje, ali za ono što je za njih osnovno, da teraju i čuvaju ovce – pefektni su - kategoričan je Palurović.
Turinac Radomir Zeremski, ponosan na svojih 12 pulina koji mu pomažu u čuvanju stada, na trešnjevačkom pašnjaku predstavio je Rigova i Ripu. Sa ostalima iz zapata Zeremskih stado čuvaju na smenu svaka dva-tri dana, jer i pulini imaju dušu i treba da predahnu.
- Pulin je jedini pas koji te gleda u oči i jedini je ker koji može da ti posluži u svakoj nevolji, u čuvanju ovaca, goveda i svinja. Za porodicu je dobar kao kućni prijatelj i ljubimac, izuzetno privržen gazdi. Pulini dobro rade desetak godina, a posle slabije, naročito leti kada uhvati vrućina, onda ih odmenjuju mlađi - kaže Zeremski.
Idilično je bilo sve dok se nebo nije namrštilo, ovce se primirile, pulini oko njih kružili, pa se oblak otvorio. Učesnici susreta na potesu Paradičom gledali su ima li kakvog zaklona, a ovce, čobani i pulini svikli su na sve vremenske prilike i neprilike. Mešanac Dolar i njegov gazda Bela Šarnjai, naoružan kišobranom i kabanicom, u društvu Lukača Lehela iz Subotice, nisu se mnogo obazirali na crne oblake.
- Zna sve, radi kao čovek i sam može da pazi na stado od trista ovaca - hvali Bela svog Dolara.
Milorad Mitrović
Poslato 03.05.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari