Arhiva » Vesti » Večernje novosti 05.05.2008
Drina otima plodne njive
Večernje novosti ponedeljak, 5. maj 2008.
MAČVANSKI PRNJAVOR - Zbog izuzetne razuđenosti korita i čestog preusmeravanja toka, reka Drina svake godine bespovratno odnese desetine hektara najplodnijih oranica u ataru mačvanskog sela Prnjavor. Meštani su više puta tražili pomoć Ministarstva za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, ali nikakav odgovor nisu dobili.
U ovom trenutku direktno je ugroženo više od 300 hektara, prostor oko izvorišta pijaće vode i takozvani Rejon 6, gde živi 800 od 4.800 stanovnika Prnjavora. Oko 120 hektara zemljišta, samo za poslednjih pet godina izgubili su Gordanići, Alanovići, Popovići, Srdanovići, Popadići, Maksimovići, Likodrići... Bez poseda je ostalo i zadružno dobro, koje je raspolagalo sa 42 hektara šume i njiva.
- Kad matica nadođe, Drina za noć odnese po hektar. Štete su ogromne jer se radi o zemljištu nastalom aluvijalnim nanosima, koje je izuzetnog kvaliteta. Čak ni suša ne može da nanese velike probleme. Prinosi kukuruza u ovom delu Mačve kreću se i do 12 tona po hektaru - objašnjava Predrag Srdanović, predsednik Mesne zajednice Prnjavor, koja bi nakon što je Šabac dobio status grada trebalo da postane opština.
On kaže da je plahovita reka neko vreme mirovala, a problemi su se drastično pojačali pre pet godina, kada je nanovo počela da menja tok. Postojeća obaloutvrda izgubila je funkciju, dok su istovremeno sa desne strane u BiH sagrađeni moćni, betonski bedemi. Sa naše, leve strane, JP “Srbija vode” intervenisalo je samo na potezu obližnjih Badovinaca i na ušću kod Crne Bare.
- Projekat obaloutvrde za Prnjavor je urađen ali ništa konkretno nije preduzeto, iako smo se nadležnima obraćali i peticijom sa više stotina potpisa. Meštanin Steva Popović prošle godine je o sopstvenom trošku zaštitio 200 metara obale uz svoje njive. Ovo je sigurno morao da plati više hiljada evra - naglašava Srdanović.
Prnjavorci prepričavaju i slučaj čika Marka Popovića, kome je od 10 hektara (šest hektara šume i četiri hektara oranica), ostalo samo 10 ari. Sve je odnela Drina! Bio je bogataš, a sada kaže da će na preostaloj uvrtini (u kraju njive), “sagraditi kolibu i dovesti babu”. Kad reka odnese i tu kolibu, to će biti i njegov kraj.
- Pojedini zemljoradnici suočavaju se sa još većim paradoksom. Pošto reka konstantno “nagriza” levu obalu, prostim geometarskim merenjem njihove njive našle su se u BiH. Oni sada prevaljuju po 40-50 kilometara, prelazeći granicu na Pavlovića mostu kako bi stigli do svojih oranica - kaže meštanin Milivoj Tarlanović.
Neki napuštaju ili pošumljavaju parcele u Bosni, što takođe donosi probleme. Tako je porodica Sokoljanski, u Prnjavoru poznatiji kao Veveričići, otišla da naseče drva i u svojoj šumi zatekla Bosance sa četiri prepune prikolice.
Kad su vlasnici povikali za kradljivcima, ovi su potegli automatsku pušku. Ali dovitljivi Mačvanin rekao mu je: “Samo nosi, nego brinem da ti ne puknu osovine od velikog tereta”. Zemljište na desnoj strani poseduju još i Kulezići, Alanovići, Popovići, Garabiljevići...
ŠLJUNAK
DIVLjE separacije šljunka, koje su na Drini postale unosniji biznis čak i od šverca, dodatno uništavaju poroznu obalu. Svaka firma mesečno izvuče od 10.000 do 15.000 kubika šljunka, a baš nijedna nema dozvolu za rad. Prnjavorci tvrde da je priobalje u takvom stanju da se šljunak ne bi smeo odnositi “ni u džepu”, ali niko od nadležnih i dalje ništa ne preduzima.
U ovom trenutku direktno je ugroženo više od 300 hektara, prostor oko izvorišta pijaće vode i takozvani Rejon 6, gde živi 800 od 4.800 stanovnika Prnjavora. Oko 120 hektara zemljišta, samo za poslednjih pet godina izgubili su Gordanići, Alanovići, Popovići, Srdanovići, Popadići, Maksimovići, Likodrići... Bez poseda je ostalo i zadružno dobro, koje je raspolagalo sa 42 hektara šume i njiva.
- Kad matica nadođe, Drina za noć odnese po hektar. Štete su ogromne jer se radi o zemljištu nastalom aluvijalnim nanosima, koje je izuzetnog kvaliteta. Čak ni suša ne može da nanese velike probleme. Prinosi kukuruza u ovom delu Mačve kreću se i do 12 tona po hektaru - objašnjava Predrag Srdanović, predsednik Mesne zajednice Prnjavor, koja bi nakon što je Šabac dobio status grada trebalo da postane opština.
On kaže da je plahovita reka neko vreme mirovala, a problemi su se drastično pojačali pre pet godina, kada je nanovo počela da menja tok. Postojeća obaloutvrda izgubila je funkciju, dok su istovremeno sa desne strane u BiH sagrađeni moćni, betonski bedemi. Sa naše, leve strane, JP “Srbija vode” intervenisalo je samo na potezu obližnjih Badovinaca i na ušću kod Crne Bare.
- Projekat obaloutvrde za Prnjavor je urađen ali ništa konkretno nije preduzeto, iako smo se nadležnima obraćali i peticijom sa više stotina potpisa. Meštanin Steva Popović prošle godine je o sopstvenom trošku zaštitio 200 metara obale uz svoje njive. Ovo je sigurno morao da plati više hiljada evra - naglašava Srdanović.
Prnjavorci prepričavaju i slučaj čika Marka Popovića, kome je od 10 hektara (šest hektara šume i četiri hektara oranica), ostalo samo 10 ari. Sve je odnela Drina! Bio je bogataš, a sada kaže da će na preostaloj uvrtini (u kraju njive), “sagraditi kolibu i dovesti babu”. Kad reka odnese i tu kolibu, to će biti i njegov kraj.
- Pojedini zemljoradnici suočavaju se sa još većim paradoksom. Pošto reka konstantno “nagriza” levu obalu, prostim geometarskim merenjem njihove njive našle su se u BiH. Oni sada prevaljuju po 40-50 kilometara, prelazeći granicu na Pavlovića mostu kako bi stigli do svojih oranica - kaže meštanin Milivoj Tarlanović.
Neki napuštaju ili pošumljavaju parcele u Bosni, što takođe donosi probleme. Tako je porodica Sokoljanski, u Prnjavoru poznatiji kao Veveričići, otišla da naseče drva i u svojoj šumi zatekla Bosance sa četiri prepune prikolice.
Kad su vlasnici povikali za kradljivcima, ovi su potegli automatsku pušku. Ali dovitljivi Mačvanin rekao mu je: “Samo nosi, nego brinem da ti ne puknu osovine od velikog tereta”. Zemljište na desnoj strani poseduju još i Kulezići, Alanovići, Popovići, Garabiljevići...
ŠLJUNAK
DIVLjE separacije šljunka, koje su na Drini postale unosniji biznis čak i od šverca, dodatno uništavaju poroznu obalu. Svaka firma mesečno izvuče od 10.000 do 15.000 kubika šljunka, a baš nijedna nema dozvolu za rad. Prnjavorci tvrde da je priobalje u takvom stanju da se šljunak ne bi smeo odnositi “ni u džepu”, ali niko od nadležnih i dalje ništa ne preduzima.
Preuzeto sa sajta novosti.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari