Bednih ljudi pola miliona

Možda u Srbiji nema 500.000 onih koji svakodnevno obilaze kontejnere ali, ako je verovati statistici, u našoj državi živi tačno toliko siromašnih. Ako je za utehu, to je upola manje nego 2002. godine. Šta u Srbiji znači živeti u bedi? Stručnjaci kažu – trošiti manje od 8.800 dinara mesečno. Ispod granice siromaštva živi 6,6 odsto građana, a ranije nas je siromašnih bilo oko 13,8. Deset procenata živelo je u ekstremnoj bedi.

Rezultati ankete Vladinog tima za sprovođenje Strategije za smanjenje siromaštva koji kazuju da u poslednjih pet godina imamo pola miliona siromašnih manje svakako ulivaju poverenje, ali uvek se postavlja pitanje kriterijuma kojima se ovdašnja beda meri. U Srbiji se, kako kažu u pomenutom timu, siromašnim smatraju oni koji ne mogu da kupe cipele, dok je, recimo, siromašan onaj Šveđanin koji ne može da pozajmi 5.000 evra u roku od mesec dana. Ali kako se sa Švedskom ni po čemu ne možemo meriti, apsurdno je navoditi primer te zemlje. Vratimo se našem dvorištu. Vojvođanska nemaština je na nivou srpskog proseka, ali je zabrinjavajuće to što seljaci u nekim selima nemaju sredstava za život, kažu u Vladinom timu.

Viša klasa

Pomenimo i prošlogodišnje rezultate Instituta za sociološka istraživanja. U višu klasu u Srbiji ubraja se 50.000 radno sposobnih građana, srednja ih broji oko 800.000, a u nižoj klasi ih je oko dva i po miliona. Među pripadnicima srednje klase je oko 100.000 onih koji joj formalno pripadaju, ali ne mogu da realizuju taj svoj položaj. To su fakultetski obrazovani ljudi, bez posla, čiji roditelji pripadaju srednjoj klasi. Za razliku od drugih tranzicijskih zemalja, gde je gotovo zanemarljiv broj visokoobrazovanih bez posla, u Srbiji ih je mnogo više nego što bi to bilo poželjno – rezultati su prošlogodišnjeg istraživanja.

Dvostruko više ljudi siromašno je u selima nego u gradovima, pokazala je pomenuta anketa, ali su podaci Svetske banke mnogo suroviji. Po njima, oko milion seljaka u Srbiji živi ispod linije siromaštva, a kada bi se za izračunavanje koristila realniji pokazatelji, siromašnih paora bi možda bilo i dvostruko više. Granica siromaštva je, prema kriterijumima Svetske banke, prihod od dva dolara na dan, a prema realnim pokazateljima, mnogo više od milion ljudi u našim selima zarađuje manje od ove “crte”. Elem, sva ispitivanja opovrgavaju mišljenje da seljaci žive bolje od ljudi u gradu. U Ministarstvu poljoprivrede kažu da se često čuje hvalospev da je naša poljoprivreda uspešna jer u društvenom proizvodu učestvuje s 21 odsto. Međutim, kažu u ovom ministarstvu, to je pokazatelj siromaštva, a ne bogatstva i uspešnosti. Učešće primarne poljoprivrede u društvenom proizvodu razvijenih država je oko dva odsto, kod zemalja u razvoju 11 procenata, a prosek za Afričke zemlje je 17 odsto.

Prema najnovijoj anketi sprovedenoj u Srbiji, najveći broj siromašnih nema završenu osnovnu školu, radno je sposobno, ali nema posao. Zabeleženo je da u ovu grupu dospeva sve manje onih koji upisuju višu školu ili fakultet. Osim seljaka, u kategoriju socijalno ugroženih, odnosno onih koji žive ispod granice siromaštva, spadaju stari, deca, osobe s posebnim potrebama, domaćinstva u kojima je hranilac žena. Glavni uzroci koji su doveli do siromaštva u našoj zemlji jesu nedostatak obrazovanja i nezaposlenost, a tome su doprinele i velike regionalne razlike u ekonomskom razvoju. U timu potpredsednika Vlade za primenu Strategije za smanjenje siromaštva napominju da je najugroženija jugoistočna Srbija, gde ima 13,3 odsto siromašnih, i to najviše u seoskim sredinama, gde svaki treći živi u nemaštini, a najmanje siromašnih je u Beogradu, 3,1 odsto. Siromašnima se smatraju osobe koje troše manje od 8.800 dinara mesečno po potrošačkoj jedinici. Međutim, umesto statističke linije siromaštva, kada je sprovođena anketa, dobijeni su podaci da je građanima Srbije za život minimalno potrebno oko 15.000 dinara, čime je broj siromašnih oko 15,5 odsto, što takođe govori o tome koliko je bedu teško precizno izmeriti.

S. Gluščević

Poslato 04.05.2008