Vesti » Dnevnik 05.05.2008
Reportaže: Žestina bačka, a mezetluk lički
Dnevnik ponedeljak, 5. maj 2008.
Vojvođanski proizvođači prirodne domaće rakije, koji su na međunarodnom festivalu palinke u čuvenoj mađarskoj banji Đula reprezentovali Srbiju, nisu se obrukali u konkurenciji iz Mađarske, Rumunije, Slovačke i Ukrajine, a mnoge su i nadmašili. Bilo je prijavljeno čak 688 uzoraka, što je rekordan broj na smotri upriličenoj deveti put, od čega je gotovo petina ispečena u vojvođanskim kazanima.
Neke šampionske uzorke degustrirali smo u pecari braće Danila i Miloša Kravića iz bačkog sela Velebit s domaćinima, u društvu isto tako uspešnih proizvođača Cvetka Jegdića iz Banatskog Aranđelova i Mikloša Nađa iz Sente. Kravići su imali treću proveru pred stručnim žirijem u Đuli, koji im se „poklonio“, pa dodelio zlatnu i veliku zlatnu medalju, titulu apsolutnog pobednika u kategoriji lozovače, a proglašeni su i za šampione festivala među malim proizvođačima.
– Lozu smo prošle jeseni spravljali od aromatične sorte "čersegi fisereš" iz palićkih vinograda s peska. Rakiju smo ispekli u ličkoj varijanti na Velebitu, jer smo, kao i većina meštana, potomci dobrovoljaca koji su se ovde doselili posle Prvog svetskog rata i osnovali selo. Rakiju spravljamo po proverenoj tehnologiji, a za kvalitet smo osvajali brojna priznanja na raznim festivalima – ponosan je Danilo Kravić.
Osim šampionske lozovače, na minuloj proveri u Đuli srebrnom medaljom nagrađena je kajsijevača, a šljivovica je okićena bronzom. U dobro odnegovanom voćnjaku u Velebitu braća Kravići imaju 160 stabala kajsije, šljiva i krušaka.
– Početak sezone nagoveštava da rod voća ove sezone neće biti kao prethodnih godina, na šta su voćari uvek spremni, naročito kada je reč o kajsijama. U vreme cvetanja dve noći smo zadimljavali voćnjak, ali nismo i treće, kada je temperatura bila najniža, tako da je rod desetkovan. Iskustvo iz prethodnih godina je da se vredi potruditi, jer bez obzira na to da li kajsije rode ili ne, voćnjak treba negovati – priča Danilo Kravić.
Braća Danilo i Miloš, na temelju dosadašnjih rezultata žele da produže dva koraka napred, da se bave i seoskim turizmom, za šta već imaju zamisli i najveći deo infrastrukture. Zamisao je da u najskorije vreme otvore degustacioni centar za voćne rakije koje proizvode, pogotovo što kanjiška opština daje akcenat razvoju turizma.
– Kao mali proizvođači kvalitetne rakije, uz degustaciju žestine ponudićemo tradicionalni "lički doručak", gosti će moći rakiju da kupe i ponesu u ekskluzivnom pakovanju – pričaju oni.
– U Velebitu je ostala još brvnara porodice Draganić, koja je u vreme doseljavanja i nastanka sela doneta iz Like, pa bi je trebalo sačuvati i pretvoriti u etno-kuću i staviti u funkciju ponude seoskog turizma na našem području – smatra Danilo Kravić.
Cvetko Jegdić iz Banatskog Aranđelova je proletos zasadio 120 stabala kajsije, iduće jeseni planira još 150, što je uz sadašnjih oko hiljadu stabala dobra podloga da se on i sinovi i ubuduće posvete voćarstvu. Cvetko je u Đuli za svih pet uzoraka osvojio medalje: srebrnim su se okitile dunjevača, lozovača i kajsijevača, a bronzom šljivka i jabukovača.
– U komšiluku sam kupio kuću, gde želim da uredim pecaru i hladnjaču, pa da zajedno sa sinovima unapređujem proizvodnju rakije i proširim proizvodnju drugim proizvodima s etiketom "Familija Jegdić". Gde god smo se pojavili na takmičenju, osvojili smo medalje, pa se nadam medaljama i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, gde sam prvi put prijavio četiri vrste rakije. Medalje očekujem i sa sajma, jer za proizvodnju koristimo samo zrelo i zdravo voće, a vodimo računa o svemu što je neophodno da bi se ispekla dobra kapljica – veli Jegdić.
NJegov voćnjak je najveći u ataru Banatskog Aranđelova, ali ga stalno dopunjava, od kad se uverio u profitabilnost voćarstva. Za dobru kapljicu uvek se nađe mušterija, u ratarstvu na 27 jutara lane nije bio ni na pozitivnoj nuli, a od stočarstva je još ranije digao ruke. Planira da uz pomoć podsticajnih sredstava izgradi i pogon za kandiranje voća.
Mikloš Nađ, predsednik Sekcije voćara pri Udruženju poljoprivrednih proizvođača Sente, u Đuli je za kruškovaču osvojio veliku zlatnu medalju, kajsijevača mu je nagrađena bronzom, ali kaže da je značajno što se u organizaciji senćanskog udruženja u Mađarskoj našlo 66 uzoraka rakije, ne samo iz Sente nego i iz drugih vojvođanskih mesta.
– Polovina naših rakija u Đuli je nagrađena medaljama, pet je zlatnih, deset srebrnih i 18 bronzanih. I četrdesetak uzoraka koje su na festival stigli u organizaciji Jožefa Balinta iz Kanjiže, takođe je dobro ocenjeno. Dobro je što je nedavno u Beogradu formirano Udruženje "Srpska rakija", samo sad treba uraditi sve da se zaštiti rakija naših proizvođača – kaže Mikloš Nađ.
Inače, Mađarska ne dozvoljava nikom da koristi ime palinke, jer je zaštitićeno i može se koristiti samo uz destilat spravljen od voća s mađarskim geografskim poreklom, koji je tu i ispečen.
– Po kvalitetu je srpska rakija u rangu s mađarskom palinkom, a možda smo u nekoj kategoriji i bolji – lokalpatriotski tvrdi Nađ.
Milorad Mitrović
Poslato 04.05.2008
Neke šampionske uzorke degustrirali smo u pecari braće Danila i Miloša Kravića iz bačkog sela Velebit s domaćinima, u društvu isto tako uspešnih proizvođača Cvetka Jegdića iz Banatskog Aranđelova i Mikloša Nađa iz Sente. Kravići su imali treću proveru pred stručnim žirijem u Đuli, koji im se „poklonio“, pa dodelio zlatnu i veliku zlatnu medalju, titulu apsolutnog pobednika u kategoriji lozovače, a proglašeni su i za šampione festivala među malim proizvođačima.
– Lozu smo prošle jeseni spravljali od aromatične sorte "čersegi fisereš" iz palićkih vinograda s peska. Rakiju smo ispekli u ličkoj varijanti na Velebitu, jer smo, kao i većina meštana, potomci dobrovoljaca koji su se ovde doselili posle Prvog svetskog rata i osnovali selo. Rakiju spravljamo po proverenoj tehnologiji, a za kvalitet smo osvajali brojna priznanja na raznim festivalima – ponosan je Danilo Kravić.
Osim šampionske lozovače, na minuloj proveri u Đuli srebrnom medaljom nagrađena je kajsijevača, a šljivovica je okićena bronzom. U dobro odnegovanom voćnjaku u Velebitu braća Kravići imaju 160 stabala kajsije, šljiva i krušaka.
– Početak sezone nagoveštava da rod voća ove sezone neće biti kao prethodnih godina, na šta su voćari uvek spremni, naročito kada je reč o kajsijama. U vreme cvetanja dve noći smo zadimljavali voćnjak, ali nismo i treće, kada je temperatura bila najniža, tako da je rod desetkovan. Iskustvo iz prethodnih godina je da se vredi potruditi, jer bez obzira na to da li kajsije rode ili ne, voćnjak treba negovati – priča Danilo Kravić.
Braća Danilo i Miloš, na temelju dosadašnjih rezultata žele da produže dva koraka napred, da se bave i seoskim turizmom, za šta već imaju zamisli i najveći deo infrastrukture. Zamisao je da u najskorije vreme otvore degustacioni centar za voćne rakije koje proizvode, pogotovo što kanjiška opština daje akcenat razvoju turizma.
– Kao mali proizvođači kvalitetne rakije, uz degustaciju žestine ponudićemo tradicionalni "lički doručak", gosti će moći rakiju da kupe i ponesu u ekskluzivnom pakovanju – pričaju oni.
– U Velebitu je ostala još brvnara porodice Draganić, koja je u vreme doseljavanja i nastanka sela doneta iz Like, pa bi je trebalo sačuvati i pretvoriti u etno-kuću i staviti u funkciju ponude seoskog turizma na našem području – smatra Danilo Kravić.
Cvetko Jegdić iz Banatskog Aranđelova je proletos zasadio 120 stabala kajsije, iduće jeseni planira još 150, što je uz sadašnjih oko hiljadu stabala dobra podloga da se on i sinovi i ubuduće posvete voćarstvu. Cvetko je u Đuli za svih pet uzoraka osvojio medalje: srebrnim su se okitile dunjevača, lozovača i kajsijevača, a bronzom šljivka i jabukovača.
– U komšiluku sam kupio kuću, gde želim da uredim pecaru i hladnjaču, pa da zajedno sa sinovima unapređujem proizvodnju rakije i proširim proizvodnju drugim proizvodima s etiketom "Familija Jegdić". Gde god smo se pojavili na takmičenju, osvojili smo medalje, pa se nadam medaljama i na Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, gde sam prvi put prijavio četiri vrste rakije. Medalje očekujem i sa sajma, jer za proizvodnju koristimo samo zrelo i zdravo voće, a vodimo računa o svemu što je neophodno da bi se ispekla dobra kapljica – veli Jegdić.
NJegov voćnjak je najveći u ataru Banatskog Aranđelova, ali ga stalno dopunjava, od kad se uverio u profitabilnost voćarstva. Za dobru kapljicu uvek se nađe mušterija, u ratarstvu na 27 jutara lane nije bio ni na pozitivnoj nuli, a od stočarstva je još ranije digao ruke. Planira da uz pomoć podsticajnih sredstava izgradi i pogon za kandiranje voća.
Mikloš Nađ, predsednik Sekcije voćara pri Udruženju poljoprivrednih proizvođača Sente, u Đuli je za kruškovaču osvojio veliku zlatnu medalju, kajsijevača mu je nagrađena bronzom, ali kaže da je značajno što se u organizaciji senćanskog udruženja u Mađarskoj našlo 66 uzoraka rakije, ne samo iz Sente nego i iz drugih vojvođanskih mesta.
– Polovina naših rakija u Đuli je nagrađena medaljama, pet je zlatnih, deset srebrnih i 18 bronzanih. I četrdesetak uzoraka koje su na festival stigli u organizaciji Jožefa Balinta iz Kanjiže, takođe je dobro ocenjeno. Dobro je što je nedavno u Beogradu formirano Udruženje "Srpska rakija", samo sad treba uraditi sve da se zaštiti rakija naših proizvođača – kaže Mikloš Nađ.
Inače, Mađarska ne dozvoljava nikom da koristi ime palinke, jer je zaštitićeno i može se koristiti samo uz destilat spravljen od voća s mađarskim geografskim poreklom, koji je tu i ispečen.
– Po kvalitetu je srpska rakija u rangu s mađarskom palinkom, a možda smo u nekoj kategoriji i bolji – lokalpatriotski tvrdi Nađ.
Milorad Mitrović
Poslato 04.05.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari