Svedočanstvo o patrijarhu

Među novinarima i publicistima Nađa Andrejević važi za jednog od najboljih poznavalaca Srpske pravoslavne crkve, njene prošlosti i sadašnjosti. Zato ne treba da čudi što je jedini novinar, ne samo u Srbiji, već i u svetu koji je intervjuisao sve pravoslavne patrijarhe sveta. Te razgovore pretočila je u knjigu „Oci otaca“, koja je na Bogoslovskom fakultetu prevedena na ruski, engleski i grčki.

Iza Nađe je višegodišnji novinarski rad okrenut pravoslavlju, čestim odlascima na Kosmet - u i obilasku preostalih srpskih manastira. Priredila je knjigu „Kosovska iskušenja“ o patrijarhu srpskom Pavlu, sa blagoslovom NJegove svetosti. „Kosovska iskušenja“ su se nedavno pojavila u izdanju „Knjiga komerca“ i to ne samo na srpskom, već i na engleskom jeziku.

Zato Nađa za Glas kaže da je knjiga jedini dokaz višedecenijske borbe patrijarha Pavla koji je uvek isticao da se samo na dostojanstven način može i treba izaći iz tragedije kosovskih sukoba - da u svakoj prilici budemo ljudi, a ne neljudi.

Zašto ste se latili - ne samo ogromnog, već pre svega odgovornog posla? Prirediti knjigu o patrijarhu iziskuje veliko poverenje, kako patrijarha, tako i SPC, zar ne?

- Naravno. Mnogi su želeli da se late tog posla, ali nisu imali blagoslov patrijarha srpskog, a još manje kabineta NJegove svetosti. Imala sam tu sreću da sam pre nekoliko godina uspela da intervjuišem vaseljenskog patrijarha Vartolomeja, koji mi je otvorio dveri svih pravoslavnih crkava širom sveta. Jer, „stići“ prvog među jednakima nije ni lako, ni jednostavno. Taj intervju je naišao na velike odjeke u našoj javnosti i SPC. A, sve zahvaljujući patrijarhu Pavlu. U nastojanju da intervjuišem sve poglavare pravoslavnih pomesnih crkava na svetu, tri puta sam razgovarala sa patrijarhom Pavlom i svaki put je, pored ostalog, rekao nešto važno i nezaboravno o prilikama i ljudima na Kosovu i Metohiji. Pomislila sam kako bi to lepo bilo kada bi sve što je o zbivanjima u toj pokrajini rekao u besedama, propovedima i intervjuima bilo sabrano na jedno mesto, među korice jedne knjige!

Najpre ste tražili blagoslov!?

- S pristankom NJegove svetosti patrijarha Pavla i uz svesrdnu pomoć protođakona Momira Lečića, šefa patrijarhovog kabinet, a i đakona Nebojše Topolića, sekretara patrijarhovog, ja sam se naoružala strpljenjem i smernim višemesečnim radom. Zatim je patrijarh, odgovoran i zapitan o svakoj rečenici i reči, izvesno vreme radio na ovom izboru. U ovaj izbor nisu ušli njegovi izveštaji pisani Svetom sinodu i objavljeni u monumentalnom zborniku „Zadužbine Kosova“. Ovde je samo jedan deo izjašnjavanja, beleženih od dana kad je vladika Pavle (Stojčević) ustoličen kao četrdeset i četvrti duhovnik na tronu Svetog Save.

Ako se ne varam, prvo izdanje „Kosovskih iskušenja“ završilo je u državnim ustanovama. Zbog čega? _

- Pre nekoliko godina, „Kosovska iskušenja“, koja sam priredila, a koja je inostranim čitaocima besprekorno preveo profesor Veselin Kostić, završila su u državnim ustanovama. Nažalost, i srpsko i englesko izdanje pojavilo se nakratko samo u nekoliko knjižara, a zatim su oba bila prosleđena državnim ustanovama koje su se, iz potrebe, iz obaveze i moranja, bavile kosovsko-metohijskim temama. Ovo drugo izdanje „Kosovskih iskušenja“ pojavljuje se sada kada je za Srbe, za Albance, i za ceo svet, sve oko Kosova i Metohije manje nejasno, a više neizvesno.

Zahvaljujući „Kosovskim iskušenjima“ svet će uvideti ko smo, šta smo i kolika je cena našeg pravoslavlja?

- Baš kao što naš patrijarh kaže, treba da budemo ono što u svojoj osnovi jesmo - narod Jevrosime majke, čojstva i junaštva, „jetrvice adamskog kolena“ - narod sevapa, pravičnosti, istinoljublja, a ne narod inata, ljutih kavgadžija i hajdučija. Borben, ali nikad ratoboran, da brani svoje, a ne da osvaja i osvete čini.

Mnogi danas hoće da budu Evropa i dobro je što to hoće, o tome je patrijarh često govorio!?

- Kao svetosavski narod, mi smo u Evropi već vekovima, i to u onoj uzvišene duhovnosti koja je od Istoka išla ka Zapadu. Mi smo u njoj ne samo sa sazvežđima svojih svetinja, već i sa jednim od prvih evropskih zakonika, Dušanovim. U njemu je i zakonik narodne mudrosti, jezika, sveg našeg istorijskog i duhovnog postojanja.

Autor:

Mila Milosavljević