Vesti » Danas 06.05.2008
Politika sprečila kvalitetnu saradnju
TRAGOM Povodom izjave ministra odbrane Dragana Šutanovca da Srbija nije iskoristila mogućnosti Partnerstva za mir
Danas utorak, 6. maj 2008.
Beograd - Srbija nije iskoristila sve mogućnosti Partnerstva za mir, jer nije potpisala bezbednosni sporazum, koji je jedan od preduslova kvalitetne saradnje. Ministarstvo odbrane je taj sporazum uputilo u proceduru sredinom prošle godine, ali iz političkih razloga on nije potpisan, objašnjava za Danas Dušan Spasojević, državni sekretar Ministarstva odbrane. On smatra da je Srbija na velikom gubitku, zbog nepotpisivanja.
Taj sporazum je bio mistifikovan u srpskoj javnosti, ukazuje Spasojević, i dodaje da za to nije bilo razloga, imajući u vidu da je više od 100 država potpisalo taj dokument, između ostalih i Rusija i Belorusija. Spasojević naglašava da se tim sporazumom potpisnice samo obavezuju da će adekvatno čuvati dobijene informacije, ali i da se ne obavezuju da će deliti svoja saznanja.
O Partnerstvu za mir
Partnerstvo za mir jedan je od bezbednosnih programa koji je naišao na izuzetno povoljan prijem kod svih bivših socijalističkih zemalja u Evropi i Centralnoj Aziji. Shvaćen je kao prvi korak u pravcu integracije u postojeće evroatlantske odbrambene integracije. Program PZM je na inicijativu SAD usvojen na sastanku šefova država ili vlada članica NATO, Severnoatlantskom savetu, u Briselu 10-11. januara 1994. Učestvovanje u ovom programu ne implicira kandidaturu, niti garantuje ulazak u NATO, ali se smatra najboljom pripremom za učlanjenje. Još krajem 1995. tom programu se priključilo 26 zemalja. U njemu je dosad učestvovalo 30 država, od kojih su deset postale članice NATO.
Kao primer situacija u kojima bi taj sporazum bio koristan, Spasojević navodi da bi Srbija na osnovu njega mogla da dobija informacije sa terena od trupa Kfora na Kosovu i Metohiji.
Srđan Gligorijević, direktor analitike Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, ukazuje za Danas da Srbija, zasad, zanemaruje čitav niz vojnih, tehničkih, obrazovnih, naučnih i političkih mogućnosti koje proističu iz članstva u programu Partnerstvo za mir. U ovom trenutku, kaže on, za Srbiju su izuzetno važne sve mogućnosti međunarodne saradnje u kojima može ostvarivati i štititi svoje nacionalne interese.
- Teško razumljivo je to što je razlog naše uzdržanosti prema Partnerstvu za mir prvenstveno političke prirode. Ipak, u značajnoj meri ta uzdržanost je i posledica nedovoljne obaveštenosti i znanja - naglašava Gligorijević.
Kako on ističe, u okviru značajne pomoći u reformi sistema odbrane Srbije, koju ovaj program pruža, naročito je dragocena saradnja u cilju razvoja odbrambenih sposobnosti Srbije, neophodnih u suočavanju sa savremenim bezbednosnim izazovima. Zapostavljanjem aktivnosti u okviru Partnerstva za mir, ocenjuje on, Srbija sebi nepotrebno uskraćuje priliku da kroz saradnju sa ostalim partnerima unapredi svoju bezbednost i međunarodni položaj.
Aleksandar Đorđević, član Atlantskog saveta, ocenjuje za Danas da Srbija nije ništa uradila nakon stupanja u članstvo Partnerstva za mir.
- Nakon potpisa za članstvo Vlada Srbije ništa nije uradila, tako da je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru - objašnjava Đorđević. On ukazuje na to da nije jasno zašto bezbednosni sporazum nije potpisan, ako se ima u vidu da nema političke implikacije i da je to baza za ozbilje reforme i izgradnju sistema odbrane Srbije. Prema njegovoj oceni, NATO je bezbednosna kapa i "mi ćemo morati da uđemo".
- Sve zemlje u okolini, ali i države koje su prošle kroz tranziciju, težile su ka NATO-u, samo se Srbija zadovoljava Partnerstvom za mir. Tu se nameće pitanje kako napraviti izolovani sistem odbrane u Srbiji, ukoliko su svuda oko nas članice NATO-a. Jasno je da će zbog okruženja Srbija morati da se približi NATO standardima - naglašava Đorđević.
Jelena Đorđević, stručnjak za pitanja saradnje Srbije i NATO-a, objašnjava za Danas da Srbija nije iskoristila mogućnosti Partnerstva za mir i u okviru školovanja pripadnika oružanih snaga Srbije, jer je pristup trenutno restriktivan.
- Srbija ne može da otvori ni diplomatsku misiju pri NATO-u, iako imamo predstavnika. Naučno-tehnička saradnja je takođe ograničena. Uostalom, predstavnici naše vojske ne mogu ni da učestvuju u svim fazama vojnih vežbi, tako da su često samo posmatrači - ukazuje Đorđevićeva. Ona dodaje da Srbija nema pristup ni procesu revizije i planiranja, koji služi da bi se odredile i procenile sposobnosti i kapaciteti partnerske države za zajedničke aktivnosti, između ostalog i zajednički trening, vežba ili operacija. I. Pejčić
Taj sporazum je bio mistifikovan u srpskoj javnosti, ukazuje Spasojević, i dodaje da za to nije bilo razloga, imajući u vidu da je više od 100 država potpisalo taj dokument, između ostalih i Rusija i Belorusija. Spasojević naglašava da se tim sporazumom potpisnice samo obavezuju da će adekvatno čuvati dobijene informacije, ali i da se ne obavezuju da će deliti svoja saznanja.
O Partnerstvu za mir
Partnerstvo za mir jedan je od bezbednosnih programa koji je naišao na izuzetno povoljan prijem kod svih bivših socijalističkih zemalja u Evropi i Centralnoj Aziji. Shvaćen je kao prvi korak u pravcu integracije u postojeće evroatlantske odbrambene integracije. Program PZM je na inicijativu SAD usvojen na sastanku šefova država ili vlada članica NATO, Severnoatlantskom savetu, u Briselu 10-11. januara 1994. Učestvovanje u ovom programu ne implicira kandidaturu, niti garantuje ulazak u NATO, ali se smatra najboljom pripremom za učlanjenje. Još krajem 1995. tom programu se priključilo 26 zemalja. U njemu je dosad učestvovalo 30 država, od kojih su deset postale članice NATO.
Kao primer situacija u kojima bi taj sporazum bio koristan, Spasojević navodi da bi Srbija na osnovu njega mogla da dobija informacije sa terena od trupa Kfora na Kosovu i Metohiji.
Srđan Gligorijević, direktor analitike Centra za međunarodne i bezbednosne poslove, ukazuje za Danas da Srbija, zasad, zanemaruje čitav niz vojnih, tehničkih, obrazovnih, naučnih i političkih mogućnosti koje proističu iz članstva u programu Partnerstvo za mir. U ovom trenutku, kaže on, za Srbiju su izuzetno važne sve mogućnosti međunarodne saradnje u kojima može ostvarivati i štititi svoje nacionalne interese.
- Teško razumljivo je to što je razlog naše uzdržanosti prema Partnerstvu za mir prvenstveno političke prirode. Ipak, u značajnoj meri ta uzdržanost je i posledica nedovoljne obaveštenosti i znanja - naglašava Gligorijević.
Kako on ističe, u okviru značajne pomoći u reformi sistema odbrane Srbije, koju ovaj program pruža, naročito je dragocena saradnja u cilju razvoja odbrambenih sposobnosti Srbije, neophodnih u suočavanju sa savremenim bezbednosnim izazovima. Zapostavljanjem aktivnosti u okviru Partnerstva za mir, ocenjuje on, Srbija sebi nepotrebno uskraćuje priliku da kroz saradnju sa ostalim partnerima unapredi svoju bezbednost i međunarodni položaj.
Aleksandar Đorđević, član Atlantskog saveta, ocenjuje za Danas da Srbija nije ništa uradila nakon stupanja u članstvo Partnerstva za mir.
- Nakon potpisa za članstvo Vlada Srbije ništa nije uradila, tako da je to ostalo samo mrtvo slovo na papiru - objašnjava Đorđević. On ukazuje na to da nije jasno zašto bezbednosni sporazum nije potpisan, ako se ima u vidu da nema političke implikacije i da je to baza za ozbilje reforme i izgradnju sistema odbrane Srbije. Prema njegovoj oceni, NATO je bezbednosna kapa i "mi ćemo morati da uđemo".
- Sve zemlje u okolini, ali i države koje su prošle kroz tranziciju, težile su ka NATO-u, samo se Srbija zadovoljava Partnerstvom za mir. Tu se nameće pitanje kako napraviti izolovani sistem odbrane u Srbiji, ukoliko su svuda oko nas članice NATO-a. Jasno je da će zbog okruženja Srbija morati da se približi NATO standardima - naglašava Đorđević.
Jelena Đorđević, stručnjak za pitanja saradnje Srbije i NATO-a, objašnjava za Danas da Srbija nije iskoristila mogućnosti Partnerstva za mir i u okviru školovanja pripadnika oružanih snaga Srbije, jer je pristup trenutno restriktivan.
- Srbija ne može da otvori ni diplomatsku misiju pri NATO-u, iako imamo predstavnika. Naučno-tehnička saradnja je takođe ograničena. Uostalom, predstavnici naše vojske ne mogu ni da učestvuju u svim fazama vojnih vežbi, tako da su često samo posmatrači - ukazuje Đorđevićeva. Ona dodaje da Srbija nema pristup ni procesu revizije i planiranja, koji služi da bi se odredile i procenile sposobnosti i kapaciteti partnerske države za zajedničke aktivnosti, između ostalog i zajednički trening, vežba ili operacija. I. Pejčić
Preuzeto sa sajta danas.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari