Vesti » Dnevnik 06.05.2008
Treće doba: Slovenačke penzije još na dugom štapu
Dnevnik utorak, 6. maj 2008.
Od kraja prošle godine Zavod za socijalno osiguranje, kao novoformirana institucija u našem pravnom sistemu, stara se o zaključivanju i izvršavanju međunarodnih ugovora o socijalnom osiguranju, odnosno o penzijsko-invalidskom, zdravstvenom i osiguranju u slučaju nezaposlenosti. On zapravo predstavlja vezu između Srbije i svih drugih država sa kojima imamo zaključen sporazum o socijalnom osiguranju. Trenutno Srbija ima 25 zaključenih sporazuma, što znači da iz tih zemalja penzionerima stižu penzije, kao i da se u njih iz Srbije šalju onima koji su je ovde zaradili.
Po rečima direktora Zavoda za socijalno osiguranje Zorana Panovića, sporazum je zaključen sa svim bivišim jugoslovenskim državama, osim sa Slovenijom, gde ima dosta problema i još uvek se ne može reći kada će biti zaključen.
- S obzirom na to da Zavod nije funkcionisao četiri godine mnogo je nagomilanih problema, ali smo preduzeli mnoge aktivnosti kako bi oni bili rešeni. Početkom maja u Zagrebu će razgovarati delegacije Srbije i Mirovinskog zavoda Hrvatske, gde će se rešavati konkretni problemi. Problem sa Slovenijom imamo već nekoliko godina. Mi smo im prošle godine predali nacrt sporazuma o socijalnom osiguranju i insistirali da se što pre zaključi. Nažalost, sa njihove strane nije postojala dobra volja. Zbog nepotpisivanja tog sporazuma naši građani koji su ceo radni vek proveli u toj državi ne primaju nikakvu penziju iz Slovenije, oni sada primaju penzije samo od Srbije i to u vidu nekakve akontacije. Mi ćemo i dalje insistirati i nadam se da ćemo ih ove godine privoleti da sednu za pregovarački sto i potpišu sporazum. Sa ostalim državama bivšim jugoslovenskim republikama sporazumi su na snazi, ali ima problema u primeni. Trenutno vodimo razgovore s Kanadom i Grčkom o potpisivanju sporazuma o socijalnom osiguranju, jer u tim dvema državama živi naša brojna populacija - objasnio je Panović.
On napominje da reforma penzijskog osiguranja ne može da se završi brzo jer je pre svega reč o velikom broju ljudi na koji se ona odnosi, ali i o problemima koji su se decenijama nagomilavali.
- Sistem penzijsko-invalidskog osiguranja obuhvata oko 1,5 milion penzionera i više od 2 miliona koji rade, a to znači da su problemi u toj oblasti veliki. Kada pričamo o reformama moramo imati u vidu da je sve ono što nam se dešavalo u ekonomiji u prethodnom periodu ostavilo tragove i u penzijskom sistemu. Da podsetim samo na jednu raširenu pojavu, a to je da doprinosi nisu usplaćivani.
Sve je to doprinelo da se penzioni sistem nalazi u ovakvom stanju. U poslednjih nekoliko godina neke stvari su se promenile. Pre svega, to se vidi u redovnosti penzija, njihovom redovnom usklađivanju s troškovima života. Imali smo veliku akciju povezivanja radnog staža svima kojima ga poslodavci nisu uplaćivali, zatim vraćanje javnog duga penzionerima u kategoriji zaposlenih i poljoprivrednika. Tako smo stabilizovali Fond PIO, ali se još u potpunosti ne finansira iz doprinosa. Više od 30 odsto sredstava daje država, a doprinosi obezbeđuju oko 65 odsto. Sve ove činjenice su nametnule nastavak reformi. Tu se planiraju aktivnosti na nivou Ministarstva rada i socijalne politike i Saveta za reformu penzijskog sistema Vlade Srbije.
Plan je da se u narednom periodu donese strategija penzijskog sistema koja će podrazumevati izmenu zakona koji reguliše ovu oblast. U resornom ministarstvu u pripremi su bile izmene zakona, gde se išlo u susret zahtevima udruženja penzionera da se sadašnji način obračuna promeni u korist penzionera. Usklađivanje penzija već od naredne godine treba da pređe samo na usklađivanje sa troškovima života i da se postepeno u narednim godinama dođe do takozvane švajcarske formule, odnosno 50 odsto zarade i 50 odsto troškovi života - kaže Panović. LJ. M.
Od juna jedan ček mesečno
Posle pozitivnog odgovora Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstva finansija sada je sasvim izvesno da će oko milion i po penzionera od juna penzije dobijati iz jednog dela. Naime, na inicijativu Republičkog fonda PIO da su se nakon objedinjenja penzionih fondova samostalnih delatnosti, poljoprivrednika i zaposlenih stekli uslovi da penzioneri, umesto iz dva dela, ubuduće svoja primanja dobiju odjednom, potvrdu da za to postoji mogućnost i opravdanost dala su i dva nadležna ministarstva. Tako će majska penzija, čija isplata počinje u junu, biti isplaćena u celosti.
Stižu uvećane aprilske penzije
Isplata prvog dela aprilske penzije za poljoprivredne penzionere počeće danas. Ostali penzioneri,koji svoje prinadležnosti primaju preko tekućih računa, penzije će dobiti, 9. maja, dok bi oni koji čekaju poštara ili penzije uzimaju na šalterima pošta mogli da ih dobiju u subotu, 10. maja.
S prvim aprilskim delom stiže penzija uvećana za 6,97 posto, tako da će sada prosečna penzija za zaposlene biti 19.022 dinara, za samostalne delatnosti 18.551, a za poljoprivredne 7.112 dinara.
Najniža penzija iznosiće 9.715 dinara, a novčana naknada za tuđu negu i pomoć 11.771 dinar, dok će osnov za određivanje naknade za telesno oštećene iznositi 4.904 dinara. LJ. M.
Inače, za mesečnu isplatu penzija u Srbiji potrebno je više od 25 milijardi dinara, a pošto suma koja se obezbeđuje preko doprinosa Fonda PIO nije dovoljna, više od 30 odsto se obezbeđuje iz budžeta. Ministar finansija Mirko Cvetković tvrdi da će se jednokratnim isplatama penzija penzionerima pomoći i da to neće izazvati nelikvidnost budžeta, dodajući da i u slučaju da bude nekih opterećenja budžet će lakše premostiti tu prazninu nego penzioneri. On napominje da jednokratna isplata penzija ne podrazumeva povećanje izdataka, već samo promenu načina na koji se oni isplaćuju.
Konkretno, to znači da će penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti penzije primati 4. u mesecu, korisnici iz kategorije poljoprivrednika 8, dok će penzioneri iz kategorije zaposlenih svoja primanja dobijati 12. u mesecu. LJ. M.
Poslato 05.05.2008
Po rečima direktora Zavoda za socijalno osiguranje Zorana Panovića, sporazum je zaključen sa svim bivišim jugoslovenskim državama, osim sa Slovenijom, gde ima dosta problema i još uvek se ne može reći kada će biti zaključen.
- S obzirom na to da Zavod nije funkcionisao četiri godine mnogo je nagomilanih problema, ali smo preduzeli mnoge aktivnosti kako bi oni bili rešeni. Početkom maja u Zagrebu će razgovarati delegacije Srbije i Mirovinskog zavoda Hrvatske, gde će se rešavati konkretni problemi. Problem sa Slovenijom imamo već nekoliko godina. Mi smo im prošle godine predali nacrt sporazuma o socijalnom osiguranju i insistirali da se što pre zaključi. Nažalost, sa njihove strane nije postojala dobra volja. Zbog nepotpisivanja tog sporazuma naši građani koji su ceo radni vek proveli u toj državi ne primaju nikakvu penziju iz Slovenije, oni sada primaju penzije samo od Srbije i to u vidu nekakve akontacije. Mi ćemo i dalje insistirati i nadam se da ćemo ih ove godine privoleti da sednu za pregovarački sto i potpišu sporazum. Sa ostalim državama bivšim jugoslovenskim republikama sporazumi su na snazi, ali ima problema u primeni. Trenutno vodimo razgovore s Kanadom i Grčkom o potpisivanju sporazuma o socijalnom osiguranju, jer u tim dvema državama živi naša brojna populacija - objasnio je Panović.
On napominje da reforma penzijskog osiguranja ne može da se završi brzo jer je pre svega reč o velikom broju ljudi na koji se ona odnosi, ali i o problemima koji su se decenijama nagomilavali.
- Sistem penzijsko-invalidskog osiguranja obuhvata oko 1,5 milion penzionera i više od 2 miliona koji rade, a to znači da su problemi u toj oblasti veliki. Kada pričamo o reformama moramo imati u vidu da je sve ono što nam se dešavalo u ekonomiji u prethodnom periodu ostavilo tragove i u penzijskom sistemu. Da podsetim samo na jednu raširenu pojavu, a to je da doprinosi nisu usplaćivani.
Sve je to doprinelo da se penzioni sistem nalazi u ovakvom stanju. U poslednjih nekoliko godina neke stvari su se promenile. Pre svega, to se vidi u redovnosti penzija, njihovom redovnom usklađivanju s troškovima života. Imali smo veliku akciju povezivanja radnog staža svima kojima ga poslodavci nisu uplaćivali, zatim vraćanje javnog duga penzionerima u kategoriji zaposlenih i poljoprivrednika. Tako smo stabilizovali Fond PIO, ali se još u potpunosti ne finansira iz doprinosa. Više od 30 odsto sredstava daje država, a doprinosi obezbeđuju oko 65 odsto. Sve ove činjenice su nametnule nastavak reformi. Tu se planiraju aktivnosti na nivou Ministarstva rada i socijalne politike i Saveta za reformu penzijskog sistema Vlade Srbije.
Plan je da se u narednom periodu donese strategija penzijskog sistema koja će podrazumevati izmenu zakona koji reguliše ovu oblast. U resornom ministarstvu u pripremi su bile izmene zakona, gde se išlo u susret zahtevima udruženja penzionera da se sadašnji način obračuna promeni u korist penzionera. Usklađivanje penzija već od naredne godine treba da pređe samo na usklađivanje sa troškovima života i da se postepeno u narednim godinama dođe do takozvane švajcarske formule, odnosno 50 odsto zarade i 50 odsto troškovi života - kaže Panović. LJ. M.
Od juna jedan ček mesečno
Posle pozitivnog odgovora Ministarstva rada i socijalne politike i Ministarstva finansija sada je sasvim izvesno da će oko milion i po penzionera od juna penzije dobijati iz jednog dela. Naime, na inicijativu Republičkog fonda PIO da su se nakon objedinjenja penzionih fondova samostalnih delatnosti, poljoprivrednika i zaposlenih stekli uslovi da penzioneri, umesto iz dva dela, ubuduće svoja primanja dobiju odjednom, potvrdu da za to postoji mogućnost i opravdanost dala su i dva nadležna ministarstva. Tako će majska penzija, čija isplata počinje u junu, biti isplaćena u celosti.
Stižu uvećane aprilske penzije
Isplata prvog dela aprilske penzije za poljoprivredne penzionere počeće danas. Ostali penzioneri,koji svoje prinadležnosti primaju preko tekućih računa, penzije će dobiti, 9. maja, dok bi oni koji čekaju poštara ili penzije uzimaju na šalterima pošta mogli da ih dobiju u subotu, 10. maja.
S prvim aprilskim delom stiže penzija uvećana za 6,97 posto, tako da će sada prosečna penzija za zaposlene biti 19.022 dinara, za samostalne delatnosti 18.551, a za poljoprivredne 7.112 dinara.
Najniža penzija iznosiće 9.715 dinara, a novčana naknada za tuđu negu i pomoć 11.771 dinar, dok će osnov za određivanje naknade za telesno oštećene iznositi 4.904 dinara. LJ. M.
Inače, za mesečnu isplatu penzija u Srbiji potrebno je više od 25 milijardi dinara, a pošto suma koja se obezbeđuje preko doprinosa Fonda PIO nije dovoljna, više od 30 odsto se obezbeđuje iz budžeta. Ministar finansija Mirko Cvetković tvrdi da će se jednokratnim isplatama penzija penzionerima pomoći i da to neće izazvati nelikvidnost budžeta, dodajući da i u slučaju da bude nekih opterećenja budžet će lakše premostiti tu prazninu nego penzioneri. On napominje da jednokratna isplata penzija ne podrazumeva povećanje izdataka, već samo promenu načina na koji se oni isplaćuju.
Konkretno, to znači da će penzioneri iz kategorije samostalnih delatnosti penzije primati 4. u mesecu, korisnici iz kategorije poljoprivrednika 8, dok će penzioneri iz kategorije zaposlenih svoja primanja dobijati 12. u mesecu. LJ. M.
Poslato 05.05.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Povezane vesti
Treće doba: Slovenačke penzije još na dugom štapu
Dnevnik utorak, 6. maj 2008.
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari