Dragan Džajić u pritvoru još najmanje dva meseca

Vrhovni sud Srbije je za još dva meseca produžio pritvor bivšim funkcionerima Crvene zvezde Draganu Džajiću, Vladimiru Cvetkoviću i Milošu Marinkoviću, koji se terete za niz malverzacija prilikom prodaje fudbalera tog kluba. Da li je ovo produženje pritvora opravdano pokazaće vreme, ali sudski analitičari su jednodušni da pravosudne instance olako donose slične odluke.

Vrhovni sud o slučaju Džajić navodi da se pritvor produžava na predlog istražnog sudije i okružnog tužioca, jer „postoji mogućnost da bi osumnjičeni, ako bi se našli na slobodi, ometali postupak uticajem na nesaslušane svedoke“. Džajićev branilac, advokat Milan Vujin za „Blic“ kaže da nije iznenađen odlukom o produženju pritvora.

- Odluka nije neočekivana, s obzirom na to da bi trebalo da se saslušaju još neki svedoci, ali postupak je išao sporo i nije bilo potrebno produžavati pritvor za još dva meseca. Ovako dugim produženjem pritvora daje se mogućnost Okružnom sudu da i dalje sporo vodi istragu - navodi Vujin.

Džajić i Cvetković još nisu saslušani pred istražnim sudijom u vezi sa transferom Perice Ognjenovića u madridski Real, gde se terete za zloupotrebu položaja i protivpravno prisvajanje 3,5 miliona maraka. Istražni sudija još nije saslušao ni svedoke koji će dati iskaz o transferima Nemanje Vidića i Zorana Njeguša.

Stručnjaci s kojima je kontaktirao „Blic“ smatraju da sudovi u Srbiji inače olako određuju pritvor, što se na kraju završava naknadom štete za osumnjičene.

Aleksandar Resanović iz Centra za mir i razvoj demokratije navodi da su građani u poslednjih pet godina naplatili skoro 1,5 miliona evra iz državnog budžeta zbog neosnovanog pritvora.

- To je manji deo novca koji su poreski obveznici platili, i obuhvata samo dogovore koji su postignuti sa Komisijom za poravnanje Ministarstva pravde. Većina uhapšenih je naknadu štete zatražila preko sudova, i tu su odštete nekoliko puta veće - ističe Resanović. Prema podacima kojima raspolaže Centar, građani koji naprave dogovor sa Komisijom Ministarstva pravde dobijaju tri hiljade dinara za jedan dan neosnovanog pritvora, dok sudovi određuju naknadu od sedam do deset hiljada za dan pritvora.

Najveći broj neosnovano pritvorenih teretio se za izvršena krivična dela protiv imovine, krađe, razbojništva, prevare (36 odsto). Slede krivična dela protiv zloupotrebe službenog položaja i privrede (23 odsto), krivična dela nasilja, poput silovanja i ubistava (14 odsto) i zloupotreba droga (11 odsto).

Advokat Dušan Slijepčević, koji je bio istražni sudija, kaže za „Blic“ da se određivanje pritvora često zloupotrebljava.

- Policija preko tužilaštva traži da se nekome odredi ili produži pritvor. Ako je taj pritisak jak, onda sudija bez pogovora određuje pritvor - smatra Slijepčević.

On dodaje da se često dešava i da su sudije preopterećene obimom i brojem predmeta i da se tada po automatizmu određuje pritvor.

Sudija i portparol Specijalnog suda Maja Kovačević za „Blic“ kaže da se u tom sudu češće određuje pritvor osumnjičenima jer je reč o kriminalnim grupama koje raspolažu novcem i dobrom organizacijom.

- Često su u pritvoru organizatori koji bi mogli lako da pobegnu iz zemlje. Takođe, pošto se u ovom sudu sudi za organizovani kriminal, predmeti su obimni, potrebno je saslušati desetine svedoka, pa onda pritvor i traje duže nego u redovnom sudu - zaključuje sudija Kovačević.