Vesti » Dnevnik 07.05.2008
Poljoprivreda: Kako smo se nadali, dobro smo posejali
Dnevnik sreda, 7. maj 2008.
Optimističke prognoze da ćemo ovog proleća zasejati 2,8 miliona hektara neće biti ostvarene jer će, u najboljem slučaju, biti posejano 2,6 miliona hektara. Ipak, stručnjaci kažu da možemo biti zadovoljni jer je posao obavljen valjano i setva privedena kraju, tako da se za sve kulture može reći da su najvećim delom zasejane u optimalnom roku.
Favorit u prolećnoj setvi je, kako se i očekivalo, kukuruz, kojeg je posejano na 1.250.000 hektara, suncokret i povrće takođe su ispunili očekivanja, što se ne može reći za soju. Šećerna repa je krahirala jer je posejano gotovo 30.000 hektara manje nego lane, ali je ipak urađeno ono što je ovog proleća planirano.
- Ukupno je zasejano između 2,5 i 2,6 miliona hektara, što je za oko 150.000 hektara manje nego prošle godine. Međutim, najviše je podbacila jesenja setva, dok je prolećna u granicama očekivanih - kaže za “Dnevnik” sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran napominjući da je u jesenjoj setvi je bilo zasejano manje pšenice nego godinu dana pre, pa je sada “preneto” 100.000 hektara.
Prostran kaže da je dosad posejano više od 90 odsto površina, a u setvenoj strukturi dominira kukuruz, kojeg će biti između 1.250.000 i 1.300.000 hektara. Ova kultura je bila najatraktivnija zbog cene, dodaje naš sagovornik. Soje i suncokreta ukupno je zasejano na oko 300.000 hektara, i to suncokreta oko 170.000, a soje 130.000. Soja se još uvek seje, ali samo u brdskim područjima, tako da površine pod ovom kulturom neće biti znatno veće od sadašnjih.
- Šećerna repa je podbacila, kao što se i očekivalo. Bilo je presejavanja na nekoliko hiljada hektara pa je, kada se i to uzme u obzir, zasejano 52.000 hektara. To je za oko 25.000 hektara manje nego lane - kaže Prostran.
Kako ćemo žnjeti?
Podaci o posejanom za sada ne znače puno jer će se efekat znati tek kada se okonča žetva, berba i vađenje. Za sada je sigurno da će suncokreta i kukuruza biti više, a da će šećerna repa znatno podbaciti. Pšenicu ćemo svakako morati uvoziti, a po svemu sudeći zabrana izvoza ovog žita važiće i sledeće godine. Prema rečima Milana Prostrana ova setva je skuplja za 30 do 40 odsto od lanjske. Paori pak tvrde da je taj procenat mnogo veći i da skuplju setvu ne pamte. Pavle Kujundžić iz Udruženja poljoprivrednika Subotice kaže da je zbog astronomskih cena đubriva, skupog goriva i semena, ovo proleće za poljoprivrednike bilo skuplje za čak 60 do 70 odsto od prošlog. Zbog toga i nije posejano onoliko koliko se moglo - kaže Kujundžić.
Poljoprivrednici su ovog proleća vredno radili u povrtnjacima. Zasejali su povrće na oko 300.000 hektara, a najviše krompira - 100.000 hektara. U svakom slučaju, setva je solidno obavljena, a vreme je pogodovalo radovima, ocenjuje Prostran. Vremenske prilike na ruku ide i usevima, mnogi niču i razvijaju se. Ovo proleće daje optimizma da će nam njive biti bolje nego lane, kaže naš sagovornik napominjući da paorima predstoji uobičajena borba s korovom.
- Pšenica i zimski usevi su se oporavili nakon dva dobro obavljena prihranjivanja. I pšenica i ječam počeli su da klasaju u svim delovima zemlje i u dobroj su fazi razvoja - kaže Prostran.
Zvaničnih podataka o setvi još uvek nema ali se stručnjaci slažu u procenama. Upravnik Odeljenja za kukukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Đorđe Jocković kaže za naš list da je setva ove kulture uglavnom završena u optimalnom roku. Sada imamo posejan kukuruz na 1.250.000 hektara, što je za 50.000 hektara više nego lane. Oni koji su sejali u prvoj dekadi aprila trebalo bi da počnu sa primenom herbicida, savetuje Jocković.
U Odeljenju za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenjuju da će suncokretom biti zasejano oko 170.000 hektara, što je za oko 10.000 manje od očekivanih površina. Lane je, podsetimo, suncokreta bilo na 135.000 hektara. Po rečima upravnika ovog odeljenja Vladimira Mikliča još uvek nije posejan sav suncokret i ostalo ga je malo za presejavanje. Najveći deo posla je obavljen i to u optimalnom roku jer je vreme išlo na ruku ratarima.
Soje će, procenjuje se, do kraja setve biti na oko 140.000 hektara, što je manje nego prošle godine kada je bilo zasejano 156.000. Uglavnom, površine pod ovom kulturom su i ovog proleća na nivou proseka koji smo dostigli u poslednjih par godina.
S. Gluščević
Poslato 06.05.2008
Favorit u prolećnoj setvi je, kako se i očekivalo, kukuruz, kojeg je posejano na 1.250.000 hektara, suncokret i povrće takođe su ispunili očekivanja, što se ne može reći za soju. Šećerna repa je krahirala jer je posejano gotovo 30.000 hektara manje nego lane, ali je ipak urađeno ono što je ovog proleća planirano.
- Ukupno je zasejano između 2,5 i 2,6 miliona hektara, što je za oko 150.000 hektara manje nego prošle godine. Međutim, najviše je podbacila jesenja setva, dok je prolećna u granicama očekivanih - kaže za “Dnevnik” sekretar Odbora za poljoprivredu u Privrednoj komori Srbije Milan Prostran napominjući da je u jesenjoj setvi je bilo zasejano manje pšenice nego godinu dana pre, pa je sada “preneto” 100.000 hektara.
Prostran kaže da je dosad posejano više od 90 odsto površina, a u setvenoj strukturi dominira kukuruz, kojeg će biti između 1.250.000 i 1.300.000 hektara. Ova kultura je bila najatraktivnija zbog cene, dodaje naš sagovornik. Soje i suncokreta ukupno je zasejano na oko 300.000 hektara, i to suncokreta oko 170.000, a soje 130.000. Soja se još uvek seje, ali samo u brdskim područjima, tako da površine pod ovom kulturom neće biti znatno veće od sadašnjih.
- Šećerna repa je podbacila, kao što se i očekivalo. Bilo je presejavanja na nekoliko hiljada hektara pa je, kada se i to uzme u obzir, zasejano 52.000 hektara. To je za oko 25.000 hektara manje nego lane - kaže Prostran.
Kako ćemo žnjeti?
Podaci o posejanom za sada ne znače puno jer će se efekat znati tek kada se okonča žetva, berba i vađenje. Za sada je sigurno da će suncokreta i kukuruza biti više, a da će šećerna repa znatno podbaciti. Pšenicu ćemo svakako morati uvoziti, a po svemu sudeći zabrana izvoza ovog žita važiće i sledeće godine. Prema rečima Milana Prostrana ova setva je skuplja za 30 do 40 odsto od lanjske. Paori pak tvrde da je taj procenat mnogo veći i da skuplju setvu ne pamte. Pavle Kujundžić iz Udruženja poljoprivrednika Subotice kaže da je zbog astronomskih cena đubriva, skupog goriva i semena, ovo proleće za poljoprivrednike bilo skuplje za čak 60 do 70 odsto od prošlog. Zbog toga i nije posejano onoliko koliko se moglo - kaže Kujundžić.
Poljoprivrednici su ovog proleća vredno radili u povrtnjacima. Zasejali su povrće na oko 300.000 hektara, a najviše krompira - 100.000 hektara. U svakom slučaju, setva je solidno obavljena, a vreme je pogodovalo radovima, ocenjuje Prostran. Vremenske prilike na ruku ide i usevima, mnogi niču i razvijaju se. Ovo proleće daje optimizma da će nam njive biti bolje nego lane, kaže naš sagovornik napominjući da paorima predstoji uobičajena borba s korovom.
- Pšenica i zimski usevi su se oporavili nakon dva dobro obavljena prihranjivanja. I pšenica i ječam počeli su da klasaju u svim delovima zemlje i u dobroj su fazi razvoja - kaže Prostran.
Zvaničnih podataka o setvi još uvek nema ali se stručnjaci slažu u procenama. Upravnik Odeljenja za kukukuruz novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Đorđe Jocković kaže za naš list da je setva ove kulture uglavnom završena u optimalnom roku. Sada imamo posejan kukuruz na 1.250.000 hektara, što je za 50.000 hektara više nego lane. Oni koji su sejali u prvoj dekadi aprila trebalo bi da počnu sa primenom herbicida, savetuje Jocković.
U Odeljenju za uljane kulture Instituta za ratarstvo i povrtarstvo procenjuju da će suncokretom biti zasejano oko 170.000 hektara, što je za oko 10.000 manje od očekivanih površina. Lane je, podsetimo, suncokreta bilo na 135.000 hektara. Po rečima upravnika ovog odeljenja Vladimira Mikliča još uvek nije posejan sav suncokret i ostalo ga je malo za presejavanje. Najveći deo posla je obavljen i to u optimalnom roku jer je vreme išlo na ruku ratarima.
Soje će, procenjuje se, do kraja setve biti na oko 140.000 hektara, što je manje nego prošle godine kada je bilo zasejano 156.000. Uglavnom, površine pod ovom kulturom su i ovog proleća na nivou proseka koji smo dostigli u poslednjih par godina.
S. Gluščević
Poslato 06.05.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Nema komentara na ovu vest. Pošaljite vaš komentar, budite prvi »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi