Vesti » Dnevnik 08.05.2008
Tuđa dedovina puni državni budžet
Dnevnik četvrtak, 8. maj 2008.
Potomci Jakoba i Jelisavete Morgenštern opet su upozorili državu da ne prodaje imovinu koju je Jakobu FNRJ oduzela 1946. Agencija za privatizaciju uputila je javni poziv za aukciju na kojoj se 30. maja prodaju četiri veterinarske stanice u Vojvodini. Jedna od njih koristi dedovinu Vrščanke Gertrude Morgenštern-Lelea.
– Samo zato što se izjašnjavao kao Nemac, moj pradeda Jakob i njegova žena Jelisaveta rođena Siragi, jednim papirom vlasti ostali su bez dve kuće u Kuštilju, jedne u Vršcu, gde je sad Veterinarska stanica, 30 lanaca zemlje i mlina u Nikolincima, koji je privatizovan 2002. Jakob i Jelisaveta su za dva minuta isterani na ulicu. Umrli su 1954, u razmaku od nekoliko meseci, bez ikakve imovine, u austrijskom logoru u Bregencu. Inače, moj pradeda je bio Jevrej, ugledni trgovac, a zbog poznatih prilika tridesetih godina 20. veka izjašnjavao se kao Nemac – kaže Gertruda, i pokazuje dokumentaciju skupljanu tri decenije, kao i oštru prepisku s državom koja po drugi put njenu imovinu ustupa “oslobodiocima”.
Gertrudini preci došli su 1791. u Banat iz Švarcvalda u Nemačkoj. Tri brata naselila su se u Kačarevu, nekadašnjem Francfeldu. Generacijama su stupali u mešovite brakove, a gospođa Gertruda prezime Morgenštern nosi po baki. Porodica se širila, zajednička kuća postala tesna i Gertrudin čukundeda je kupio kaštel između Margite i Laudanovca. Kasnije su, prodavši imanje, kupili kuću i mlin u Kuštilju, koji su kasnije prodali i u Nikolincima opet kupili mlin, samo veći. Potom 1922. i kuću u centru Vršca, a novim bračnim vezama su došli u posed i susedne kapitalne kuće, u kojoj danas žive. Ova im je ostala jer je bila vlasništvo Gertrudinog dede, uglednog vršačkog trgovca, inače Rumuna iz Kuštilja.
– Još uvek su živi ljudi koji mogu da posvedoče da je moj pradeda pomagao partizane. Jakob je imao 60 godina i nije mogao da se bori na frontu. Imao je tri ćerke: Elizabetu, Terezu i moju baku Julijanu. Moj otac Jakob imao je 16 godina i nije bio stasao za unifromu. Ali bogatstvo je bilo i suviše veliko da bi on izbegao krivicu – kaže Gertruda.
Sporna zgrada je na najatraktivnijoj lokaciji u Vršcu, na centralnom trgu. Sagrađena je u drugoj polovini 18. veka i jedna je od najstarijih u gradu. Pod zaštitom je države. Zato je i totalno devastirana. Niko o njoj nije vodio računa šest decenija. Poznata je i po tome što je u njoj bila kafana “Kod dva pištolja”, jer je, po predanju, Karađorđe, na fatalnom povratku u Srbiju, konak i obrok birtašima platio sa svoje dve posrebrene kubure.
– Prvi put sam tražila da mi se vrati imovina posle demokratskih promena 2000, ali izgovor je bio da država nema para da vrati oduzeto. Pitam, zašto to nisu uradili jednim potezom pera, kao što je imovina i oduzeta? Kad su privatizovali mlin u Nikolincima, obraćala sam im se više puta, ali mi nijednom nisu odgovorili. Kad su zakazali prvu aukciju za Veterinarsku stranicu, reagovala sam i dobila obećanje da neće biti prodaje. Sad su opet najavili aukciju, opet sam im dostavila kompletnu dokumentaciju i obavestila ih da postoje živi naslednici koji čekaju restituciju. Agencija za privatizaciju mi je odgovorila da nema ovlašćenja za donošenje odluke o izuzimanju imovine iz privatizacije. Pišu mi i da će budući kupac biti upoznat s time da je zgrada nacionalizovana. Ali, to meni nije dovoljno. Hoću da mi država vrati dedovinu i s tim zahtevom ću se obratiti Sudu u Strazburu – kaže Gertruda Morgenštern-Lelea.
Prema javnom pozivu, početna cena na aukciji biće oko 9,9 miliona dinara, dok su obavezna ulaganja 138.000 dinara. Procenjena vrednost 70 odsto kapitala, prema sajtu Agencije, je 512.468 evra. Ali po procenama stručnjaka koji se u Vršcu bave nekretninama, zbog izuzetne lokacije u strogom centru i blizine grada s granicom Rumunije kao članicom EU, kompleks zgrada od oko 850 kvadrata, na placu od gotovo 2.500 kvadrata, vredi više od milion i po evra.
– Novopečeni vršački bogataši, koji su to postali preko noći, bahato nam se smeju u lice, tvrdeći da nacionalizovana imovina nikad neće biti vraćena. Neko od njih će moju dedovinu dobiti na korišćenje ispod cene, samo zato što državni budžet mora da se puni! Ima li granica ljudskom bezobrazluku? – ogorčeno pita gospođa Gertruda.
Aleksandar Čupić
Poslato 07.05.2008
– Samo zato što se izjašnjavao kao Nemac, moj pradeda Jakob i njegova žena Jelisaveta rođena Siragi, jednim papirom vlasti ostali su bez dve kuće u Kuštilju, jedne u Vršcu, gde je sad Veterinarska stanica, 30 lanaca zemlje i mlina u Nikolincima, koji je privatizovan 2002. Jakob i Jelisaveta su za dva minuta isterani na ulicu. Umrli su 1954, u razmaku od nekoliko meseci, bez ikakve imovine, u austrijskom logoru u Bregencu. Inače, moj pradeda je bio Jevrej, ugledni trgovac, a zbog poznatih prilika tridesetih godina 20. veka izjašnjavao se kao Nemac – kaže Gertruda, i pokazuje dokumentaciju skupljanu tri decenije, kao i oštru prepisku s državom koja po drugi put njenu imovinu ustupa “oslobodiocima”.
Gertrudini preci došli su 1791. u Banat iz Švarcvalda u Nemačkoj. Tri brata naselila su se u Kačarevu, nekadašnjem Francfeldu. Generacijama su stupali u mešovite brakove, a gospođa Gertruda prezime Morgenštern nosi po baki. Porodica se širila, zajednička kuća postala tesna i Gertrudin čukundeda je kupio kaštel između Margite i Laudanovca. Kasnije su, prodavši imanje, kupili kuću i mlin u Kuštilju, koji su kasnije prodali i u Nikolincima opet kupili mlin, samo veći. Potom 1922. i kuću u centru Vršca, a novim bračnim vezama su došli u posed i susedne kapitalne kuće, u kojoj danas žive. Ova im je ostala jer je bila vlasništvo Gertrudinog dede, uglednog vršačkog trgovca, inače Rumuna iz Kuštilja.
– Još uvek su živi ljudi koji mogu da posvedoče da je moj pradeda pomagao partizane. Jakob je imao 60 godina i nije mogao da se bori na frontu. Imao je tri ćerke: Elizabetu, Terezu i moju baku Julijanu. Moj otac Jakob imao je 16 godina i nije bio stasao za unifromu. Ali bogatstvo je bilo i suviše veliko da bi on izbegao krivicu – kaže Gertruda.
Sporna zgrada je na najatraktivnijoj lokaciji u Vršcu, na centralnom trgu. Sagrađena je u drugoj polovini 18. veka i jedna je od najstarijih u gradu. Pod zaštitom je države. Zato je i totalno devastirana. Niko o njoj nije vodio računa šest decenija. Poznata je i po tome što je u njoj bila kafana “Kod dva pištolja”, jer je, po predanju, Karađorđe, na fatalnom povratku u Srbiju, konak i obrok birtašima platio sa svoje dve posrebrene kubure.
– Prvi put sam tražila da mi se vrati imovina posle demokratskih promena 2000, ali izgovor je bio da država nema para da vrati oduzeto. Pitam, zašto to nisu uradili jednim potezom pera, kao što je imovina i oduzeta? Kad su privatizovali mlin u Nikolincima, obraćala sam im se više puta, ali mi nijednom nisu odgovorili. Kad su zakazali prvu aukciju za Veterinarsku stranicu, reagovala sam i dobila obećanje da neće biti prodaje. Sad su opet najavili aukciju, opet sam im dostavila kompletnu dokumentaciju i obavestila ih da postoje živi naslednici koji čekaju restituciju. Agencija za privatizaciju mi je odgovorila da nema ovlašćenja za donošenje odluke o izuzimanju imovine iz privatizacije. Pišu mi i da će budući kupac biti upoznat s time da je zgrada nacionalizovana. Ali, to meni nije dovoljno. Hoću da mi država vrati dedovinu i s tim zahtevom ću se obratiti Sudu u Strazburu – kaže Gertruda Morgenštern-Lelea.
Prema javnom pozivu, početna cena na aukciji biće oko 9,9 miliona dinara, dok su obavezna ulaganja 138.000 dinara. Procenjena vrednost 70 odsto kapitala, prema sajtu Agencije, je 512.468 evra. Ali po procenama stručnjaka koji se u Vršcu bave nekretninama, zbog izuzetne lokacije u strogom centru i blizine grada s granicom Rumunije kao članicom EU, kompleks zgrada od oko 850 kvadrata, na placu od gotovo 2.500 kvadrata, vredi više od milion i po evra.
– Novopečeni vršački bogataši, koji su to postali preko noći, bahato nam se smeju u lice, tvrdeći da nacionalizovana imovina nikad neće biti vraćena. Neko od njih će moju dedovinu dobiti na korišćenje ispod cene, samo zato što državni budžet mora da se puni! Ima li granica ljudskom bezobrazluku? – ogorčeno pita gospođa Gertruda.
Aleksandar Čupić
Poslato 07.05.2008
Preuzeto sa sajta dnevnik.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari