Srbija teško na SP!

Srpski golman Dragan Žilić briljantnim odbranama naterao je pripadnike riječke „Armade“ da skandiraju njegovo ime, iako je po dolasku 2005. godine bio dočekan na „nož“ uz vrlo ružno vređanje i pretnje.

- Ono što te ne slomi, sigurno te ojača - počeo je Žilić priču za Mondo u klubu riječkog stadiona, dodajući da nikada nije zažalio što se posle rodne Kikinde, Vojvodine, epizode u sofijskom CSKA i Smederevu, na kraju obreo na „Kantridi“.

Podsećanja radi, ekstremni deo riječkih navijača optužio je Žilića da je nosio šajkaču sa četničkom kokardom, te da je prilikom gostovanja reprezentacije SR Jugoslavije u Zagrebu (2:2) dizao tri prsta, što je jako uvredilo „armadu“.

- Ma, te optužbe su bile vrlo neozbiljne sa njihove strane. Na sreću, većina ljubitelja fudbala nije podržala stavove tog ekstremnog dela „armade“, ali moram priznati da su smirivanju strasti doprinele i moje dobre partije. Što se tiče saigrača, nikad takvih problema nisam imao. Slobodno mogu reći da sam postao jedan od stubova ekipe. Sad sam i po godinama najstariji, pa me zaista svi poštuju.

HOĆU U ZVEZDU ILI PARTIZAN

Žilić podvlači da nema nameru da ide u penziju sve dok se, kako navodi, oseća kao mladić.

- Imam 34 godine, ali u svetu ima mnogo primera da golmani brane i u četrdesetoj. Ne daj Bože neke povrede, ali dokle god mogu da branim na visokom nivou, odnosno onom koji mene zadovoljava, neću da kačim kopačke o klin. A sad, gde bih voleo da završim karijeru, pa naravno u jednom od naša dva najveća kluba, ali o tome je iluzorno govoriti. Moguće je da se jednog dana vratim u Srbiju i kao trener, ali ponavljam, dokle god se osećam kao mladić, neću prekidati karijeru - otkriva Žilić.

Žilić se nada da će do kraja karijere barem jedanput obući dres nacionalne selekcije, možda baš kod novog selektora Miroslava Đukića, koga poznaje iz igračkih dana.

- Zasad nema poziva, ali svim srcem navijam za Đukine momke, i želim im sve najbolje na u Pekingu i u kvalifikacijama za SP 2010.. Međutim, iskreno govorećI, nisam optimista. Veoma cenim Đukića koji je nesumnjivo odličan stručnjak, što je i dokazao u mladoj reprezentaciji i Partizanu, ali mislim da mu predstoji jako težak posao, prvenstveno zbog svega što se dešavalo u poslednje vreme. Mislim na previranja u FSS, bekstvo Zvezdana Terzića, hapšenje Džajića i druge ružne stvari.

Prema njegovim rečima, glavni nedostatak Srba, u odnosu na Hrvate, nije kako mnogi tvrde manjak nacionalnog ponosa, već činjenica da „kockasti“ uspevaju da sakriju sav „prljav veš„.

- Đukić je, uveren sam, kadar da sve te ružne stvari u reprezentaciji drži u svojim rukama. Poznajem ga desetak godina, ima „šlifa“ da mnoge „zvezdice“ spusti i podredi jednom cilju, a to je plasman na Mundijal. Međutim, problem su stvari izvan ekipe, u FSS i sve što sam prethodno pomenuo, na koje ne može da utiče. Doduše, nije dobro krenuo sa Makedonijom i Kinom, ali ako i ne bude uspešan u ovom ciklusu, treba mu dati šansu u narednom. Mada kod nas u slučaju najmanjeg neuspeha uvek se traži glava selektora - podvukao je golman Riječana.

Autor:

Ekipa Glasa javnosti