Folksvagen miljama udaljen

Vodeći nemački proizvođač automobila, Folksvagen (Volkswagen VW) još nije ni blizu odluke o tome da li će i kada poslovno da se angažuje u Srbiji.

Na pitanje dopisnice agencije Beta Snežane Bogavac da li postoje planovi o investicijama u Srbiji, portparol VW Kristof Adomat (Ćristof) je rekao da je ova kompanije miljama udaljena od ovakve odluke . Adomat je potvrdio da je delegacija koncerna nedavno boravila u Srbiji i informisala se o stanju u privrredi i društvu. Ali, kako je dodao, posle toga nisu usledili nikakvi dalji koraci. Od početka predizborne kampanje u Srbiji su kako stranački prvaci, tako i lokalni političari nagoveštavali da je i Folksvagen među firmama koje će već uskoro investirati u budućnost automobilske industrije Srbije. Iako portparol Folksvagena o tome nije govorio, nemački ekonomski analitičari ocenjuju da je investiciona uzdržanost nemačke privrede vezana za neizvesnu situaciju oko parlamentarnih izbora koji će se održati u nedelju. Privredni dnevnik Handelsblat (Handelsblatt) piše da se strani ulagači povlače sa beogradske berze, kao i da je Nemačka banka (Deutsće bank) obustavila garancije za investicije u dve srpske firme koje se nalaze u procesu privatizacije. Šef Odbora nemačke privrede za istok Oliver Vik (Wieck) u izjavi za Betu nije izričito odgovorio na pitanje da li nemačke firme postaju uzdržanije, u strahu da bi na izborima mogle da pobede radikalne nacionalističke snage i Srbiju počnu da udaljavaju i od evropskih privrednih tokova. Teško da se može sada predvideti kako će se ishod izbora u Srbiji odraziti na angažman nemačke privrede. U svakom slučaju, nemačka privreda je uvek podržavala evropske integracione proces i sa tim povezane reforme u Srbiji , rekao je Vik za Betu. Odbor nemačke privrede za Istok je najstarija i najuglednija institucija nemačke privrede koja posreduje kontakte sa preduzećima i privrednim organizacijama u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza i Istočne i Jugoistočne Evrope. Vik je istakao da je od posebnog značaja za razvoj privrednih odnosa Srbije i Nemačke Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji (ŠP) potpisan 29. aprila i ukazao na spremnost Odbora nemačke privrede za istok da i dalje radi na jačanju nemačko-srpskih privrednih veza . Pri tome je, prema ocenama stučnjaka, upravo automobilska industrija jedna od branši gde bi bio moguć veći angažman nemačke privrede. Načelno bi Srbija, prema oceni nemačkih analitičara, mogla da postane sve zanimljivija za strane investitore, jer troškovi rada u novim članicama Evropske unije (EU) vrtoglavo rastu i to pri ograničenoj kvalifikovanoj radnoj snazi koja stoji na raspolaganju. Kada je reč o auto-industriji, u korist Srbije govori, prema navodima iz izveštaja nemačke Savezne agencije za spoljne ekonomske odnose, rastuća potražanja za vozilima na Balkanu, niski porezi, kao i niski troškovi energije i rada . Pored toga, Srbija je i članica srednjeevropske zone slobodne trgovine CEFTA koji, uključujući i Ukrajinu i obuhvata prostor visokog privrednog rasta sa oko 80 miliona ljudi. Nemački privredni mediji su nedavno izvestili o tome da upravo u automobilskoj industriji velike kompanije počinju da premeštaju proizvodnju iz Rumunije u Srbiju. Pored velikog američkog snabdevača auto-indtustrije, kompanije Delfi, navedene su i nemačke firme Gramer (Grammer), Drekslmajer (Draexlmaier), Bauerhin i Stirija Federn (Styria). Pišući o istoj temi dnevnik Handeslblat je nedavno, opisujući situaciju pred izbore, upozorio da Srbija umesto da iskoristi šansu, kao da hoće da prokocka to što ima prednosti u odnosu na druge .