Partnerstvo kao šansa

Zbog čega država do sada nije koristila metod prodaje velikih firmi kroz strateško partnerstvo, kakvo je sada promovisano kao rešenje za kragujevačku Zastavu? Nema pravog odgovora. Takav model vlasništva nije nepoznat u razvijenim zemljama, posebno u Evropi, gde države imaju udeo u većini strateških firmi. One na taj način obezbeđuju, s jedne strane, stabilnost na tržištu, a s druge ostvaruju i dodatni priliv u budžet koji je osnova za izgradnju kapitalizma sa jakom socijalnom zaštitom.

Strategija privatizacije u Srbiji - bežeći od neefikasnosti društvenog kapitala i u težnji da što pre pronađe titulara svojine - otišla je u drugu krajnost. Ishitrene prodaje firmi pokazale su da sve što je u privatnom vlasništvu ne mora nužno da bude i visoko profitabilno i produktivno. Svaka peta poništena privatizacija, niz neuspelih tendera i armija nezaposlenih za koje privatni kapital još nije uspeo da izgradi perspektivu, naterali su konačno državu da malo kreativnije priđe tom procesu.

Za početak, vlast je morala da se odrekne trenutne dobiti koja se ostvaruje prilikom prodaje stopostotnog vlasništva nad preduzećima, u korist daleko većeg efekta koji se očekuje od strateškog partnerstva, ali u dužem periodu. Država je pokazala spremnost da se odrekne najpre prihoda od prodaje firme, zatim od carina (označavajući Kragujevac bescarinskom zonom), a lokalna vlast - zarade od prodaje gradskog građevinskog zemljišta (nudeći Fijatu besplatne parcele ukoliko stvori uslove za proširenje kapaciteta). Od većinskog vlasnika očekuje se da uloži oko 700 miliona evra u modernizaciju proizvodnje i da na svetsko tržište plasira nove modele vozila proizvedenih u Zastavi, što znači otvaranje novih pogona i radnih mesta, ali i posao za niz kooperantskih preduzeća. Istovremeno, državna kasa najpre će biti rasterećena uplata dotacija i subvencija, za koje je u poslednjih deset godina izdvojeno više od pola milijarde evra, što će biti prvi efekat ovog modela privatizacije. Da li će srpske vlasti i posle izbora nastaviti da razvijaju partnerstvo s velikim svetskim kompanijama, pokazaće vreme, ali je sadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić već ponudio nemačkom Mercedesu da po tom modelu postane partner u pribojskom FAP-u. Moguće je da će i neka od javnih preduzeća na ovaj način promeniti strukturu vlasništva. Valja podsetiti da su i sindikati u RTB Bor, pre raspisivanja dva neuspela tendera, zahtevali da država zadrži deo kapitala kompanije, jer su u tom modelu privatizacije videli veću socijalnu sigurnost za zaposlene.