Okupljanje umetnika u oslobođenom Jajcu

U Sutivanu je bila u toku mobilizacija za Narodno-oslobodilačku vojsku. Zatekli su se u Sutivanu i neki umetnici. Primetio sam odličnog glumca Ljubišu Jovanovića i njegovu tadašnju suprugu, balerinu Miru Sanjinu. Bila je tu i operska pevačica Gatin, glumac Štetić, oboje iz Splita, i još neki umetnici. Odlučili smo da sastavimo jednu umetničku ekipu, jer se i od nas očekivalo da se uključimo u "agit-prop", kako se to tada zvalo. Ja sam većinom svirao harmoniku. Na priredbama koje smo priređivali pevale su se razne pesme i izvodile recitacije. Zabavljali smo taj narod koji je bio regrutovan, a među našom publikom bilo je onih koji su rado pošli u partizane, ali i drugih koji tu nisu bili baš svojom voljom.

Kao partizanski umetnici, prošli smo čitav Brač: nastupali smo u Pučišću, Supetru, sve do Sumartina. Posle nekog vremena rečeno nam je da treba da pređemo na kopno. Obalu su držali Nemci. Meni, kao bivšem kraljevskom oficiru, povere jednu grupu od dvadeset dvojice kulturno-prosvetnih radnika. Prelaz sa Brača do obale i zatim do Livna bio je priča za sebe. Išli smo malim brodićem koji nije bio bučan, a more je bilo savršeno mirno. Bila je i mesečina i sve je u početku bilo upravo idilično. Odjednom, nismo bili ni na pola puta, odjekne strašna grmljavina, nalik topovskoj kanonadi. Odmah smo okrenuli. Ljubiša Jovanović, taj divni glumac, nije bio naviknut na tako rizične avanture. Uplašio se i rekao mi: "Vidiš, to je neozbiljno, ne možemo preći. Nemci će nas pohvatati."

No, nije nam bilo druge. Vratili smo se i na drugoj strani je već bio organizovan naš prijem. Posle nekog vremena ponovo smo krenuli sa Brača. Drugi pokušaj je bio uspešan. Na obali nas je dočekao partizanski delegat, ali nam je kazao kako kamion još nije stigao. Brodić se već vratio, a na obali nismo mogli ostati, jer su delegati bili aktivni samo noću, a po danu su obalu kontrolisali Nemci. Nije nam bilo druge, do da krenemo odmah za Livno. Kako drugačije nego pešice. Moram da kažem da, iako sam bio doktor prava, nisam bio najbolji iz geografije, te nisam ni čuo da postoji neko mesto Livno na kugli zemaljskoj.

A meni se, tu na obali, naređuje: treba da odete u Livno, preko tih i tih sela. Posle mnogo nagovaranja, uz najveću muku, dali su nam jednu mazgu da bar balerina Sanjina ne ide peške. Krenemo tako pod mojim vođstvom, ali Ljubiša Jovanović nije prestao da se žali. Govorio je da je taj kraj pun ustaša i dodavao kako će nas oni pobiti. Ne pričam kako se još držao, jer smo ipak srećno stigli. Prenoćili smo u selu Katuni. Sledećeg dana smo nastavili i na oko pet kilometara pred Livnom sretne nas jedan kamion. Ispostavi se da je to kamion koji je bio poslat po nas u Bašku Vodu. Nisu stigli, kažu, zbog defekta koji ih je sprečio da dođu na vreme. Ostali su tu na jedno pet kilometara od Livna. Sada nam kažu da su popravili kamion. Tako smo tek pred Livnom mogli da se ukrcamo. U kamion su ušli svi osim mene i još dvojice, jer nije bilo dovoljno mesta.

Oni krenu kamionom a mi nastavimo peške, ali svi smo srećno stigli u Livno koje su držali partizani. U Livnu je Ljubiši Jovanoviću, Sanjinoj i meni određeno da sutradan odemo u Jajce. U Jajcu je tada bio Vrhovni štab sa Titom i mi smo kamionom pošli na put. Sa nama je krenuo i Andrija Hebrang, koji je bio član Centralnog komiteta i zato je obezbeđenje bilo jako. Kad smo stigli u Jajce, tamo je već postojala grupa koja se zvala Kazalište narodnog oslobođenja. Tu umetničku grupu osnovali su glumci Vjekoslav Afrić, Joža Rutić i Žorž Skrigin. Oni su već godinu dana bili u partizanima i na oslobođenoj teritoriji glumili u raznim skečevima i predstavama za borce. Među njima je bila i balerina Anika Radošević. Umetnici su bili pri Vrhovnom štabu i kada smo mi došli, brzo smo se uklopili u tu grupu.

U Kazalištu narodnog oslobođenja bio je i moj prijatelj, kompozitor Nikola Hercigonja, a kasnije je došao i odličan muzičar, dirigent i kompozitor Oskar Danon, koji se pridružio partizanima već 1941. Kada je stigao u našu grupu, Danon je već bio u činu partizanskog majora. Upravnik pozorišta bio je pokojni Ivo Frol, minorni pesnik, ali politički opredeljen (i Frolov stric je bio ugledni hrvatski građanski političar koji se pridružio oslobodilačkom pokretu). Kazalište narodnog oslobođenja imalo je tri vrste delatnosti. Davani su pozorišni komadi, izvođene horske kompozicije (glumci su istovremeno bili i pevači), a naposletku tu je bio i balet, odnosno folklorna igra. Princip je bio da svi učestvuju u svemu.

Nastavlja se