Zoran Drakulić: Ko se to plaši jakog Ist pointa?

Rešenje za RTB Bor koje je „Ist point" zagovarao od samog početka, da država i poverioci zadrže 49 odsto kapitala, a da sa 51 odsto uđe strateški investitor koji bi dao kompletan novac za novu tehnologiju, što je danas ključno da bi se rešili svi problemi u RTB-u Bor, sada je varijanta o kojoj razmišljaju i u Vladi Srbije, kaže za Biznis Zoran Drakulić, predsednik „Ist pointa". Prema njegovoj računici, to je investicija od oko 350 miliona dolara, uključujući i rudnike, i to bi moglo da omogući da RTB Bor počne normalno da radi.

- „Ist point" se RTB-om Bor bavi od promena 2000. godine. Za vreme Vlade pokojnog premijera Đinđića predlagali smo da postanemo na neki način strateški partneri sa državom i da zajedno obezbedimo za RTB Bor 20 do 30 miliona dolara, da bi proizvodnja mogla da se pokrene. Vlada ni tada nije imala sluha za to i onda je „Ist point" postao jedini partner RTB-a Bor. Omogućili smo RTB-u Bor da radi. Oni danas proizvode koncentrat sa veoma malom količinom bakra i takva proizvodnja je neisplativa i skupa, pa mi uvozimo koncentrat sa oko 25 procenata bakra (da li je ovo tačan podatak) koji kupujemo uglavnom iz okruženja.

U međuvremenu su propala dva tendera i izgubljeno je godinu i po dana?

- Učinjena je velika greška još na samom početku, pa zatim, kada je zakon promenjen posle prvog tendera, načinjena je nepravda „Ist pointu". Da su sa nama pregovarali kada je „Kuprom" odustao, mi bismo do danas bili uveliko u proizvodnji u „Boru". To bi bilo dobro i za interes Srbije i za naš poslovni interes, da nisu postojale konstantne opstrukcije „Ist pointa" u ovoj priči. Druga greška je napravljena i u vezi sa „Atekom". Trebalo im je dati još tih dodatnih 30 dana koliko su tražili i mislim da bi oni našli novac. To je bila jedinstvena prilika da se priča sa „Borom" završi.

Kako vi vidite završetak te priče?

- Mislim da bi „Ist point" trebalo da bude strateški partner „Bora", jer je to u interesu zemlje. Mi bismo time ujedinili sektor obojenih metala u Srbiji. Sa „Sevojnom" i „Novkabelom" trebaće nam toliko bakra koliko će proizvoditi Bor. Procena je da Bor za dve do tri godine može da dostigne nivo proizvodnje između 60 i 70 hiljada tona godišnje iz domaćih izvora, a to bi donelo oko dve milijarde dolara izvoza. Mnogo više nego što danas izvozi „Ju-Es stil".

Nažalost, Vlada nije posmatrala „Bor" kao stratešku stvar, a rudnici su uvek nešto što je strateški interes jedne zemlje. Ako strani investitor kupi rudnik, postoji opasnost da on sutra, ako bude nestašica bakra, on ne mora da ga daje domaćoj proizvodnji, već može da ga izvozi tamo gde može skuplje da ga proda ili da ga koristi za svoje potrebe. Šta njega briga za Sevojno, ako ima proizvodnju u Austriji ili Rusiji. Naravno da će gledati da prvo zadovolji svoje potrebe. E, Vlada treba i o tome da razmišlja. Trebalo bi da se ugledamo na Ruse, koji su doneli zakon da rudnici i sve što je od strateškog interesa za državu, kao što su nafta, gas, rude, nuklearna tehnologija, ne mogu da se privatizuju. Tako i mi treba da se zaštitimo. Definitivno, bakar je danas strateški proizvod i deficitaran je na svetskom tržištu.

Da li vi kao domaća kompanija, koja će opet da uđe u neku vrstu bitke za Bor sa svetskim rudarskim gigantima očekujete bar sada podršku Vlade?

- Ne očekujem i ne verujem da će je biti kao što je nije bilo ni do sada. A mi smo to zaslužili, jer smo mi održali „Bor". Da nas nije bilo, danas bi „Bor" bio ruina koja ne bi mogla ni da se proda. Mi smo tamo imali 80 miliona dolara sirovina u nekim periodima i nikakve garancije ni od države ni od „Bora" da će to da nam se vrati, a znamo kako su prolazili mnogi koji su davali. I šta smo dobili na kraju? Političku odluku da čak i ne razgovaraju sa nama. Verujte, Slovenci i Hrvati su pisali o tome kako nikada ne bi razgovarali sa bilo kim iz inostranstva da oni imaju „Ist point" . „Sevojno" smo vratili u život, Kablovsku industriju u Zaječaru takođe, isto je i sa novosadskim „Novkabelom" i onda ne razumem čega se u Vladi plaše. Možda da ne postanemo najveća kompanija u Srbiji, možda da ne zadobijemo politički uticaj...

Zar sa ministrima u Vladi niste mogli da pronađete zajednički jezik?

- Dinkić je u ovom slučaju bio korektan. On je hteo da razgovara sa nama, ali mu neki drugi nisu dali. Onda je obavljena politička trgovina među njima i, iako je DS bio većina u Vladi, podlegli su uticaju verovatno zbog priče da Rusi treba to da kupe. Međutim, to je bila čisto politička stvar. Deripaska uopšte nije u priči sa bakrom, njegova kompanija se bavi aluminijumom. Predstavnici Vlade su u jednom trenutku putovali u Rusiju da ubeđuju Deripasku da dođe i verovatno bi došao da su mu poklonili RTB, a niko od njih ne gleda šta je uradio u Crnoj Gori i to u Kombinatu aluminijuma. Priče o „Rio Tintu" i ostalim velikim kompanijama nemaju nikakve veze sa realnošću. Njih ovakve stvari ne interesuju. Šta će njima „Bor", gde je koncentracija bakra u rudi 0,35 odsto, ako imaju u svetu projekte gde je koncentracija bakra između dva i četiri odsto. Da im je „Bor" bio interesantan, oni bi došli na tender.

Kako se završila priča sa JRB-om? Mislite li da je „Ist point" oštećen time što vam nije omogućeno da posle diskvalifikacije prvorangiranog i drugorangiranog ponuđača stupite u pregovore sa Agencijom?

- Desilo se nešto slično kao i sa „Borom". Na tender su se javile firme koje nisu u tom poslu. Država je trebalo da raspiše tender sa uslovom da učesnici moraju da se bave brodarstvom i da se proveri koliko su učesnici na tenderu ispunili ovaj uslov. Imali smo slučaj da su u posao uvedeni oni koji se bave brodarstvom sa jedan odsto svojih kapaciteta, a 90 odsto njihovih poslova je u nekretninama. Možda je bilo pametnije da je država napravila dva odvojena tendera, za flotu i za zgrade JRB-a. Onda ne bi mogli da manipulišu tenderom. „Ist point" je prvenstveno bio zainteresovan za flotu.

Kada je Agencija poništila tender, posle diskvalifikacije prvog i drugog rangiranog učesnika trebalo je da nas pozovu na razgovore. Pošto to nisu uradili, mi smo već imali slučaj za sud. Mogli smo da ih tužimo, ali nismo hteli baš pred izbore da pravimo aferu. Ni u ovom slučaju Vlada nije sagledala strateški interes Srbije. A Dunav jeste strateški interes. Šta će Srbija ako proda svoju flotu? Kako će da izvozi čelik, naftu, žitarice...? Jedini put „Ju-Es stila" je Dunav, jer su drugi načini transporta veoma skupi.

Kolika je trenutno vaša rečna flota?

- Naša flota ima 257 brodova i barži i to je najefikasnija flota u okruženju. Sa 257 objekata prošle godine smo prevezli oko tri miliona tona robe. Cilj nam je da do kraja godine dođemo do četiri miliona tona. Sada pregovaramo o kupovini još jedne flote u jednoj od zemalja u okruženju i blizu smo da to realizujemo. U pitanju je 120 plovila i u njih mora da se uloži.

Ukoliko realizujete ovaj posao, da li ćete odustati od JRB-a?

- Ne. JRB je i dalje interesantan iako je i ova flota zastarela i u nju bi trebalo uložiti oko 20 miliona evra da bi mogla da funkcioniše kako treba. Ipak, kupovinom JRB-a, mi bismo postali prva po veličini flota u ovom delu Evrope.

Koliko vam je politički angažman doneo koristi, a koliko štete?

- Politika mi je odmagala u poslovima i kada sam aktivno bio u njoj. Nikada nisam imao koristi iz prostog razloga što sam uvek imao svoj stav i što sam bio spreman da kritikujem sve za šta sam mislio da nije ispravno. U zemljama u tranziciji, ako niste u dogovoru sa pojedinim partijama, onda teže dolazite do poslova, a mi smo se još 2000. godine opredelili da ne ulazimo ni u kakve dogovore ni sa kim. Sve što smo kupili kupili smo bez ikakve pomoći. Sve je bilo ili na tenderu ili na javnoj licitaciji.

Zar nikada niste iskoristili to što ste bili visoki funkcioner DSS-a?

- To je trajalo vrlo kratko. I nikada za to nisam tražio nikakve usluge.

Da li se posle svega osećate iskorišćenim?

- Možda sam se u ono vreme osećao iskorišćenim, ali to je sada već pitanje koje sam prevazišao.

Da li opet imate političkih ambicija?

- Ne. Izašao sam iz politike i moja primarna sfera interesovanja je ono što je uvek bilo - biznis. Hteo bih samo da naglasim da ću uvek imati kritički stav prema neodgovornom ponašanju države prema privredi. Najsvežiji primer je ovo što se dešava u „Agroživu". Pohapšeno je kompletno rukovodstvo firme i ti ljudi su optuženi da su pokrali milione. Iako nije dokazano da li su oni krivi ili ne, brže bolje se požurilo sa njihovim hapšenjem, a nisu se obezbedili uslovi da preduzeće nastavi da radi. Ne želim da unapred osuđujem ili oslobađam bilo koga, ali trebalo je najpre obezbediti uslove da kompanija nastavi da radi, odrediti ko će da rukovodi poslovima, obavlja plaćanja i reguliše potraživanja, pa tek onda hapsiti osumnjičene.

Kako vidite privatizaciju NIS-a?

- Ja postavljam pitanje ko je pregovarao privatizaciju NIS-a i ko je odredio cenu. Država treba da raspiše tender za NIS, jer su priče da ćemo dobijati naftu i gas po nižoj ceni za malu decu.

A šta mislite o potpisivanju SSP-a?

- Nisam čitao sporazum u celini, mada znam otprilike šta on sadrži. Ako je parafiran istovetan tekst, zašto ne bi bio i potpisan. Smatram da je jako važno da očuvamo svoju celovitost, ali isto tako stoji da mi bez Evrope ne možemo. Treba da sarađujemo i sa Rusima i sa Kinom, ali nama je Evropa najveći partner. Ako izgubimo povlastice prema Evropi i ako se zatvori priliv investicija iz Evrope, onda svi možemo da zaključamo svoje firme i da idemo kući.