Zatvoreni fondovi u Srbiji - mačka u džaku?

Aleksej Misailović (Fokus Invest) očekuje katastrofu zatvorenih fondova

Dva društva za upravljanje investicionim fondovima - „Fima invest" i „Citadel aset menadžement" - u finišu su trke za naslov nosioca prvog zatvorenog fonda u Srbiji. U trenutku kada je već izvesno da će i srpsko tržište kapitala, godinu dana posle otvaranja prvog investicionog fonda, dobiti i zatvorene, pojavljuju se i dramatično oprečna mišljenja stručnjaka mogu li takve institucije da zažive u Srbiji danas. Dok iz „Fime" i „Citadela" najavljuju da da će ZIF-ovi ostvarivati „izuzetne kapitalne dobitke", drugi smatraju da su ove poruke ni manje ni više nego propaganda i „zavođenje neiskusnih srpskih investitora".

Proboj na okolne berze

Zatvoreni fondovi će, kažu, ulagati i u komšijska tržišta poput hrvatskog i bosanskog, a u susedske kompanije plasiraće se do 30 odsto imovine, pa profit fonda neće zavisiti samo od stanja na Beogradskoj berzi, u koju se i dalje polažu najveće nade.

- Iako zakon omogućava da se polovina imovine uloži u akcije sa berze, mi smo sa Komisijom za hartije od vrednosti napravili dogovor da to bude maksimum 75 odsto i s obzirom na najavljene investicije u energetiku od preko pet milijardi evra, sigurni smo da domaća berza može samo rasti. Najveća prednost je ipak to što ćemo ući u vlasništvo manjih kompanija i učiniti ih transparentnijima nego što su sada, čime se guraju ne samo ta preduzeća, nego i celokupno tržište kapitala. Od akcionarstva u ovim kompanijama očekujemo velike kapitalne dobitke - kaže Marinković.

Nema mača likvidnosti

Kao osnovnu prednost ZIF-ova u dva društva ističu što kod takvih fondova ne moraju da vode brigu o dnevnoj likvidnosti, kao kod otvorenih i što je tu reč o investitorima koji ulažu na duže. Iz ovih društava kažu da će svaki kamen spoticanja sadašnje industrije rešiti upravo kroz zatvorene fondove, a najveći deo imovine ulagaće se u akcije preduzeća na Beogradskoj berzi, ali i one kompanije čijim se kapitalom ne trguje na berzi.

- Mi sada ne možemo da ulažemo u ona preduzeća koja kod nas imaju najveći potencijal, a to su mala i srednja preduzeća tržišne kapitalizacije od pet do deset miliona evra, jer se akcijama ovih firmi na dnevnom nivou malo trguje, a u otvorenom fondu se likvidnost mora konstantno održavati. U zatvorenom fondu ćemo najviše ulagati upravo u ova preduzeća koja imaju odličan potencijal i koja čak po propisima ne moraju da se kotiraju na berzi da bismo ušli u njihovo vlasništvo, što je velika prednost i širok manevarski prostor za ulaganje, a samim tim i profit - kaže Milan Marinković, direktor DUIF „Fima invest", koje bi sledeće nedelje trebalo da raspiše poziv za upis akcija prvog zatvorenog investicionog fonda u Srbiji.

Međutim, Aleksej Misailović, direktor DUIF „Fokus invest", smatra da oni koji najavljuju osnivanje zatvorenih fondova „ni sami ne veruju u to što govore", s obzirom na to da ljudi ne kupuju ni investicione jedinice otvorenih fondova koje mogu odmah da se unovče, a kamoli akcije zatvorenog fonda.

Ko će to da kupi?

- Sa prometom od milion evra dnevno ne može da se kupi ili proda mnogo kvalitetnija hartija, a kamoli deonica fonda. Ko će da kupuje te akcije i kako će član fonda da ih proda? Siguran sam da se ovi fondovi neće ni pojaviti, jer je domaća berza u ogromnoj depresijaciji - kaže Misailović. Njemu u prilog ide činjenica da su otvoreni investicioni fondovi u Srbiji za prva tri meseca osiromašili čak 11,9 miliona evra, jer su investitori, uplašeni stanjem na Beogradskoj berzi, panično povlačili svoj novac, dok su društva u isto vreme ulagala upravo u one hartije koje se brzo mogu prodati čak i po nižoj ceni.

Milan Marinković (Fima invest) dobru zaradu svog novog fonda

„Fokus invest" je bio zainteresovan za osnivanje zatvorenog fonda, ali se, prema rečima direktora, od toga odustalo, kako zbog zakonske neusaglašenosti koje je moguće prevazići, tako i zbog nelikvidnog srpskog tržišta. On ističe da građani Srbije neće kupovati akcije najavljenih fondova ukoliko se zaista pojave, jer će kao vlasnici ovih hartija imati samo „mačku u džaku" i zarobljen novac.

Misailović tvrdi da novi fond neće profukcionisati, jer neće sakupiti potrebni kapital, dok u „Fima investu" navode da će novca i da pretekne. Za osnivanje zatvorenog investicionog fonda potrebno je minimum 200.000 evra početnog kapitala, a jednu akciju „Fima" će prodavati po 10.000 dinara.

- Sigurni smo da ćemo prikupiti mnogo više novca od propisanog minimuma, jer smo u kontaktu sa investitorima shvatili da postoji velika zainteresovanost za ovaj proizvod. Razgovarali smo i sa stranim investitorima, a sledeće nedelje putujemo u Dubai, jer tamo ima ozbiljno zainteresovanih za učešće u našem fondu - dodaje Marinković.