Gubimo milijarde zbog malog rasta

U poslednjih nekoliko godina srpska ekonomija najviše zavisi od politike, pa su se domaće kompanije poslednjih meseci pridružile stranim investitorima u iščekivanju rezultata izbora. Tako je privredna aktivnost u martu usporena, uslovi poslovanja najgori su u poslednjih nekoliko godina, a očekivanja privrednika još pesimističnija. Pri tome, skoro je izvesno da će inflacija drugu godinu zaredom biti dvocifrena, uprkos oštroj monetarnoj politici Narodne banke Srbije. Prema istraživanjima „Makroekonomskih analiza i trendova", u martu je usporen rast industrijske proizvodnje, izvoza i uvoza, realnog rasta tražnje stanovništva, kao i prometa u trgovini na malo. Crvenilo na berzi pokazuje odsustvo investitora, a sve iole veće investicije, poput, prodaje RTB-a Bor, koncesije autoputa ili prodaje NIS-a i izgradnje gasovoda, privatizacije „Laste" ili su propale ili su odložene za posle izbora.

Aleksandar Stevanović: Krive kilave vlade

Sporije od ostalih

I tako umesto da srpska privreda raste brže ne samo od evropske, već i od drugih zemalja u tranziciji, ona stagnira ili čak zaostaje u odnosu na njih.

Prema rečima ekonomiste Miroslava Zdravkovića, srpski BDP je od 2000. do 2007. godine rastao po stopi od 5,6 odsto, a da bi smanjivali godišnji gubitak iz devedesetih godina prošlog veka bilo je neophodno da imamo godišnje stope rasta BDP-a od 10,5 odsto.

- Takav rast je bilo nerealno očekivati. Ali bilo je realno da poput baltičkih zemalja, Slovačke i zemalja bivšeg SSSR-a ostvarujemo prosečnu godišnju stopu rasta od 7,5 odsto. To je prosečna stopa rasta zemalja u razvoju nakon 2000. godine. Ukupna vrednost BDP-a koji bi se ostvario bez izgubljenog vremena zbog politike, u periodu od 2001. do 2007. godine iznosila bi 200,3 milijardi evra, što je za 17,9 milijardi evra više od ostvarenog - ističe Zdravković i dodaje da kada bi se svi veliki projekti neophodni Srbiji sabrali, ne bi iznosili ni polovinu onoga što je Srbija izgubila za sedam godina.

Propuštena šansa

U povoljnijoj varijanti, ako bi Srbija posle izbora otvorila svoju privredu i privukla investicije, počeli bismo da smanjujemo potencijalni gubitak, tako da bismo se 2028. godine možda i vratili na 1990. godinu. Čak i u tom slučaju kumulativni gubici, odnosno propuštena šansa, koštala bi Srbiju 200 milijardi evra. U slučaju da stranci ne odluče da ulože svoje pare u Srbiju, gubici će nastaviti da se gomilaju i do 2015. godine iznosiće preko 250 milijardi evra.

Miroslav Zdravković: Nerealan brzi rast

I strani analitičari i investitori posredno napominju da je i 2008. godina praktično izgubljena za reforme. Analitičari austrijske Unikredit banke ističu da ih uopšte ne bi čudilo da se vlada formira tek nekoliko meseci posle izbora, kao što se desilo i prošle godine. Zato oni očekuju da će priliv stranih direktnih investicija ove godine biti ispod proseka, odnosno slično kao i prošle godine. Oni takođe upozoravaju da će se zbog dve uzastopne godine ispod prosečnog priliva stranih investicija povećati zaduženost Srbije u inostranstvu sa 65,1 odsto BDP-a prošle, na 66,5 odsto BDP-a ove godine.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, smatra da je privreda mogla da raste i po stopama od blizu deset odsto, ali da smo se odlučili za spore reforme.

- Svaki procenat privrednog rasta je važan. Da je američka privreda od nastanka rasla samo jedan procenat manje, SAD bi sada bile nerazvijenije od Meksika. Srbija bi mogla da raste brže, ali nažalost neće. Da bi se obezbedio visok rast, potrebne su reforme, ekonomske slobode, kredibilne institucije i da se država ne meša u privredu. Tako su baltičke države u dužem nizu godina pravile rast blizu dvocifrenog. Srbija to neće uraditi, jer će sledeća vlada biti gora od prethodne ili će biti kilava, a bez reformi nema visokog rasta - ocenjuje Stevanović. On smatra da ako bi vlada prve godine krenula u te reforme, mogla bi da tokom svog mandata od četiri godine beleži privredni rast od deset odsto, a BDP bi u tom periodu porastao oko 60 odsto. Ali, prema njegovim rečima, za to je neophodno ukidanje subvencija, ukidanje državnih agencija i ukidanje carina.

Baltičke države u dužem nizu godina pravile rast blizu dvocifrenog, ali Srbija to neće uraditi

Do daljeg isto

Uz rastuću inflaciju, analitičari Unikredit banke ističu kao jedan od najvećih problema i previsok deficit tekućeg računa plaćanja, koji je prošle godine iznosio 17,1 odsto BDP-a odnosno pet milijardi evra. Doduše, oni očekuju da će se ove godine to smanjiti na 14,8 odsto BDP-a. Istovremeno, oni prognoziraju i dalje povećanje spoljnotrgovinskog deficita Srbije, koji bi 2010. godine iznosio čak 9,5 milijardi evra, odnosno, prema sadašnjem kursu, 14 milijardi dolara. Austrijanci ne veruju ni da će država smanjiti potrošnju, pa očekuju i rast budžetskog deficita, koji bi ove godine iznosio 0,6 odsto, a 2010. godine 1,2 odsto.