Vesti » Politika 09.05.2008
Povećan pritisak na Hilari da prizna poraz
Politika petak, 9. maj 2008.
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 8. maja – Kada će Hilari Klinton smoći snage – potrebne joj, izgleda, više nego u celom dosadašnjem nadmetanju za predsedničku nominaciju – da prizna da ju je pobedio njen stranački rival Barak Obama? Ovo pitanje danas dominira u američkoj javnosti, a odgovori se kreću od preporučljivog „uskoro” do mogućnog „nikad”.
Dimenzije raspona odgovora gotovo dostižu impozantnost preokreta u sudbini predsedničkih aspiracija bivše „prve dame” – do pre pola godine važila je za apsolutnog favorita, da bi sada spala na status autsajdera. Poznavaoci bračnog para Klinton sugerišu, međutim, da su ona i Bil očuvali svoje već legendarne zalihe tandemskih ambicija i političkih kombinacija, i da će se za njih boriti „do poslednjeg daha”, iako su im šanse za povratak u Belu kuću već sada minimalne, mnogi misle čak – praktično nepostojeće.
Čini se da su spremni da mnogo šta tuđe žrtvuju da bi ostali u sopstvenim iluzijama – proizlazi iz analiza u glavnim američkim medijima, pa i iz pojedinih izjava dosadašnjih pristalica „klintonizma”, koji poduže „žari i pali” ovdašnjom Demokratskom strankom. Njujorškoj senatorki se, pri tom, ne spori pravo na ličnu (supružničku) izbornu upornost, ali se upozorava da takva istrajnost može da nanese popriličnu štetu stranačkom, a možda i opštem interesu.
Njeno produžavanje duela sa Obamom, smatra se, najviše koristi njihovom zajedničkom protivniku, republikanskom kandidatu Džonu Mekejnu, čiji izgledi rastu – više zbog „beskonačnog iscrpljivanja” podeljenih demokrata nego zbog njegove uverljivosti. Priča se i da njegove pristalice raspiruju svađe u konkurentskom taboru, pa da su glasovima, na izjašnjavanju dostupnom svima, doprineli minimalnoj pobedi Hilari u Indijani, koja ju je „obodrila”, uprkos ubedljivom porazu u Severnoj Karolini.
Opasnosti od dejstva pravila „dok se dvoje svađaju, treći se koristi” shvatili su mnogi demokrati. Obama se usredsređuje na mane Mekejna (među kojima je i podrška ratnom kursu u Iraku), a niz uticajnih krugova povećava pritisak na Hilari da prizna poraz i tako doprinese i obnovi stranačkog jedinstva i jačanju nacionalnog fronta za promenu vrlo nepopularnog kursa republikanskog predsednika Džordža Buša (podržao Mekejna).
Hilari odoleva, zasad, logici koja ne računa s njenim trijumfom. Obaveštena je, izvesno, da nikako, osim „nekim čudom”, u preostalih šest odmeravanja snaga ne može da prestigne Obamu, koji ubedljivo vodi posle 50 izjašnjavanja birača po saveznim državama i teritorijama, ali bi da – promeni „pravila igre”. Traži da rukovodstvo stranke uračuna i raspoloženje Floride i Mičigena (njoj u prilog, a bez učešća Obame) koje je ono isključilo zbog prekršaja kalendara izbora.
O njenom zahtevu treba 31. maja da odluči Statutarni komitet. Iz Obaminog izbornog štaba najavljuju, pak, da će on svoj trijumf unutar stranačkog nadmetanja proglasiti već posle izborne runde zakazane za 20. maj…
Postojeće zaoštravanje, kome osetno više doprinosi Hilari sa svojom ekipom, vodi ka – kontraproduktivnosti. Gotovo polovina njenih anketiranih pristalica kaže da ako ona izgubi – neće glasati za Obamu ili da uopšte neće izaći na birališta.
Da bi je „umilostivili” da njenim „štapom” ne razbije stranku, nude joj se „šargarepe” da odustane „za opšte dobro”. Mamac joj je ponudio i jedan ironičar, koji predlaže da, i finansijski nadmoćni, Obama namiri dugove u koje joj je zapala kampanja, samo da ga ostavi na miru – kako bi mogao da se u potpunosti posveti obračunu s Mekejnom…
Sve izvesnije je, u međuvremenu, da predsednički izbori u SAD zavise poprilično od toga čemu će se privoleti Hilari. Da li će izabrati da blagovremeno, bez nepotrebnih otezanja do avgustovske demokratske konvencije, prizna pobedu stranačkom kolegi Obami i tako mu olakša put ka Beloj kući, ili – da doprinese uzletu Mekejna, veterana iz protivničkog tabora.
Oba raspleta iziskuju ono što je njoj, i njenima, najteže. Da prihvate status poraženih i nosilaca uloga koje nisu glavne – i na sceni čije su ponovno osvajanje dugo planirali, a možda i iza kulisa gde su takve svoje pretenzije pomno gajili.
M. Pantelić
[objavljeno: 09/05/2008]
Vašington, 8. maja – Kada će Hilari Klinton smoći snage – potrebne joj, izgleda, više nego u celom dosadašnjem nadmetanju za predsedničku nominaciju – da prizna da ju je pobedio njen stranački rival Barak Obama? Ovo pitanje danas dominira u američkoj javnosti, a odgovori se kreću od preporučljivog „uskoro” do mogućnog „nikad”.
Dimenzije raspona odgovora gotovo dostižu impozantnost preokreta u sudbini predsedničkih aspiracija bivše „prve dame” – do pre pola godine važila je za apsolutnog favorita, da bi sada spala na status autsajdera. Poznavaoci bračnog para Klinton sugerišu, međutim, da su ona i Bil očuvali svoje već legendarne zalihe tandemskih ambicija i političkih kombinacija, i da će se za njih boriti „do poslednjeg daha”, iako su im šanse za povratak u Belu kuću već sada minimalne, mnogi misle čak – praktično nepostojeće.
Čini se da su spremni da mnogo šta tuđe žrtvuju da bi ostali u sopstvenim iluzijama – proizlazi iz analiza u glavnim američkim medijima, pa i iz pojedinih izjava dosadašnjih pristalica „klintonizma”, koji poduže „žari i pali” ovdašnjom Demokratskom strankom. Njujorškoj senatorki se, pri tom, ne spori pravo na ličnu (supružničku) izbornu upornost, ali se upozorava da takva istrajnost može da nanese popriličnu štetu stranačkom, a možda i opštem interesu.
Njeno produžavanje duela sa Obamom, smatra se, najviše koristi njihovom zajedničkom protivniku, republikanskom kandidatu Džonu Mekejnu, čiji izgledi rastu – više zbog „beskonačnog iscrpljivanja” podeljenih demokrata nego zbog njegove uverljivosti. Priča se i da njegove pristalice raspiruju svađe u konkurentskom taboru, pa da su glasovima, na izjašnjavanju dostupnom svima, doprineli minimalnoj pobedi Hilari u Indijani, koja ju je „obodrila”, uprkos ubedljivom porazu u Severnoj Karolini.
Opasnosti od dejstva pravila „dok se dvoje svađaju, treći se koristi” shvatili su mnogi demokrati. Obama se usredsređuje na mane Mekejna (među kojima je i podrška ratnom kursu u Iraku), a niz uticajnih krugova povećava pritisak na Hilari da prizna poraz i tako doprinese i obnovi stranačkog jedinstva i jačanju nacionalnog fronta za promenu vrlo nepopularnog kursa republikanskog predsednika Džordža Buša (podržao Mekejna).
Hilari odoleva, zasad, logici koja ne računa s njenim trijumfom. Obaveštena je, izvesno, da nikako, osim „nekim čudom”, u preostalih šest odmeravanja snaga ne može da prestigne Obamu, koji ubedljivo vodi posle 50 izjašnjavanja birača po saveznim državama i teritorijama, ali bi da – promeni „pravila igre”. Traži da rukovodstvo stranke uračuna i raspoloženje Floride i Mičigena (njoj u prilog, a bez učešća Obame) koje je ono isključilo zbog prekršaja kalendara izbora.
O njenom zahtevu treba 31. maja da odluči Statutarni komitet. Iz Obaminog izbornog štaba najavljuju, pak, da će on svoj trijumf unutar stranačkog nadmetanja proglasiti već posle izborne runde zakazane za 20. maj…
Postojeće zaoštravanje, kome osetno više doprinosi Hilari sa svojom ekipom, vodi ka – kontraproduktivnosti. Gotovo polovina njenih anketiranih pristalica kaže da ako ona izgubi – neće glasati za Obamu ili da uopšte neće izaći na birališta.
Da bi je „umilostivili” da njenim „štapom” ne razbije stranku, nude joj se „šargarepe” da odustane „za opšte dobro”. Mamac joj je ponudio i jedan ironičar, koji predlaže da, i finansijski nadmoćni, Obama namiri dugove u koje joj je zapala kampanja, samo da ga ostavi na miru – kako bi mogao da se u potpunosti posveti obračunu s Mekejnom…
Sve izvesnije je, u međuvremenu, da predsednički izbori u SAD zavise poprilično od toga čemu će se privoleti Hilari. Da li će izabrati da blagovremeno, bez nepotrebnih otezanja do avgustovske demokratske konvencije, prizna pobedu stranačkom kolegi Obami i tako mu olakša put ka Beloj kući, ili – da doprinese uzletu Mekejna, veterana iz protivničkog tabora.
Oba raspleta iziskuju ono što je njoj, i njenima, najteže. Da prihvate status poraženih i nosilaca uloga koje nisu glavne – i na sceni čije su ponovno osvajanje dugo planirali, a možda i iza kulisa gde su takve svoje pretenzije pomno gajili.
M. Pantelić
[objavljeno: 09/05/2008]
Preuzeto sa sajta politika.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari