LEONARDO U NIŠU

Izložba eksponata urađenih po skicama Leonarda da Vinčija otvorena je preksinoć u Nišu u galeriji Duvanske industrije. Reč je o prvorazrednom kulturnom događaju, kakav Niš dosad nije imao u svojoj istoriji. Nišlije mogu da vide čak 65 eksponata, materijalnih svedočanstava genijalnog uma Leonarda da Vinčija. To je kompletna postavka Muzeja u Firenci i do sad se nikad nije desio da toliki broj predmeta bude izložen izvan firentinskog muzeja.

Izložba čiji je zvanični naziv „Izumi i kodeksi Leonarda da Vinčija" u Niš je stigla zahvaljujući Niškoj art fondaciji, a najveća zasluga što su baš Nišlije dobile privilegiju da uživaju u izumima genija renesanse pripada slikaru Radovanu Laletu Đuriću.

Izložba ide u Novi Sad i Beograd

Ova jedinstvena izložba trajaće pet nedelja u Nišu, a ulaz je besplatan. Nakon Nišlija, Leonardovom geniju moći će da se dive građani Beograda i Novog Sada.

Đurić, rođeni Nišlija, koji decenijama stvara u Njujorku, ne zaboravlja grad iz kojeg je potekao. Izložba Leonardovih izuma je kruna rada Niške art fondacije, koja je nekoliko puta častila Nišlije jedinstvenim kulturnim doživljajima.

- Doveo sam u Srbiju najveću izložbu svih vremena, i to prvo u Niš. Želeo sam da baš Nišlije prve vide izume tog univerzalnog genija i vizionara. Ukoliko bar 10 odsto Srba ne poseti izložbu, zapitaću se šta njih uopšte može da pokrene. Ako to ne bude mogao ni Leonardo, kao jedinica mere za genijalnost, ni renesansa, kao početak napretka sveta, da li onda Srbija uopšte ima budućnost - kaže Đurić.

Leonardo koji se proslavio kao slikar čije je najpoznatije delo Mona Liza, bio je svestran um. Njegovi pronalasci predstavljaju preteču mnogih mašina bez kojih se civilizacija ne bi mogla zamisliti.

Brojni modeli letećih mašina pokazuju da je Leonardo bio opsednut idejom prevazilaženja ljudskih ograničenja. Paraglajder, jedrilica, helikopter, padobran o kojima je Da Vinči sanjao u 15. veku, umnogome podsećaju na ono što je naša svakidašnjica. Malo je poznato da je baš Leonardo izumitelj prvog automobila, čiji je model takođe deo ove izložbene postavke. „Samovoz", kojim se Leonardo vozio tokom svečanosti u svom rodnom gradu, nije koristio konjsku vuču, već se kretao pomoću točkova i zupčanika, i osim kretanja napred, mogao je skretati levo i desno.

Leonardo je bio briljantni vojni inženjer, što pokazuje i njegov model tenka, oklopnog vozila, snabdevenog ljudskom posadom i puškama koje su mogle da pucaju u svim pravcima. Usavršio je katapult, te izmislio specijalne „viljuške" za obaranje neprijateljskih merdevina, prilikom napada na opsednute gradove.

Malo je poznato da je baš genijalni Italijan izmislio i prve kuglične ležajeve, bez kojih ne može da funkcioniše nijedna savremena mašina, te da je baš on „otac" prvog robota. Za potrebe porodice Mediči izradio je mehaničkog lava, a zatim i čovekolikog robota koji je mogao da pokreće glavu, ruke i noge. Na izložbi su prikazani i modeli usavršenog Arhimedovog zavrtnja kojim su se u 15. veku isušivale močvare, dizalice, bušilice i niz drugih mašina koje su prevazilazile tehnološka dostignuća svog vremena. Posebnu pažnju posetilaca privlači model šifrarnika, mašine za pisanje tajnih poruka, opisanog u bestseleru Dena Brauna.

D. KOCIĆ