Bar su učestale „veštačke” trojke

Mada već bezmalo dve decenije Vojvodina odumire, borba s belom kugom institucionalno je počela posle poslednjeg popisa stanovništva 2002. i podatka da prirodni priraštaj u Pokrajini ima negativan predznak od gotovo 5 promila, što ju je svrstalo među deset regija s najstarijim stanovništvom na svetu. Izvršno veće je usvojilo 2004. Program demografskog razvoja, a Pokrajinski sekretarijat za demografiju, porodicu i društvenu brigu o deci ga od 2005. realizuje.- Kada sam pre osam godina došla na čelo ovog sekretarijata budžet mu je bio 100.000 dinara, a Zoološkom vrtu na Paliću 300.000 - kaže ministarka Novka Mojić. - Za ovu godinu je budžet od 700 miliona, ali i to je nedovoljno ako hoćemo da popravimo demografsku sliku Vojvodine, jer u Banatu ima i opština u kojima je prirodni priraštaj 12 promila.

Po rečima Novke Mojić, roditeljima svake prvorođene bebe, a u Vojvodini ih je 10.000 godišnje, sleduje 30.000 dinara jednokratnog roditeljskog dodatka, a do sada ga je dobilo oko 40.000 roditelja.

- Uz novac roditelji dobiju knjigu “Uspomena prve bebe” i čestitku s brošurom u kojoj su nabrojana sva prava koja roditelji mogu da ostvare na svim nivoima vlasti i naši brojevi telefona na koje mogu da se obrate za dodatne informacije - kaže Novka Mojić. - Bilo bi dobro kad bi ovakva pomoć roditeljima stizala sa svih nivoa vlasti, ali toga još uvek nema.

Jednokratnu pomoć od 400.000 dinara njen sekretarijat daje roditeljima koji dobiju blizance, dok onima koje obraduju trojke pripada po 600.000 dinara. Po rečima Mojićeve, za ostvarenje tog prava roditeljima ne treba obimna dokumntacija, a sav novac dobijaju odmah.

- Kako se godišnje u Pokrajini oko 250 puta rode blizanci, za tu namene u budžetu je 100 miliona dinara, dok smo za trojke, kojih po statističkim podacima godišnje imamo četiri puta, predvideli 8 miliona - kaže sekretarka. - Prve godine kad smo ovu pomoć davali devet puta su rođene trojke, lane samo dva puta, ove godine su se rodile već četiri puta, a zbog veštačke oplodnje nadamo se da će ih biti još.

Ipak, populaciona, ali i socijalna mera pokrajinske administracije koja je prva počela da daje pozitivne rezultate svakako je regresiranje troškova boravka trećeg i četvretog deteta u predškolskoj ustanovi.

- Kada smo 2005. godine počeli da primenjujemo ovu meru bilo je 3.100 dece kojima smo plaćali onaj deo boravka u vrtićima koji bi išao na teret roditelja, a danas ih ima više od 5.000 - kaže Novka Mojić. - Tako je i budžet za ove namene, s 90 miliona dinara 2005, porastao ove na 170 miliona, jer se svota koju plaćamo po detetu razlikuje od opštine do opštine. Ovom merom zadovoljni su i roditelji i predškolske ustanove, jer su, osim u Novom Sadu, vojvođanska obdaništa nepopunjena.

Novka Mojić smatra da bi se u borbi s belom kugom valjalo služiti i drugim merama, pre svega neumanjenim trudničkim bolovanjem, koje je pokrajinska vlast inicirala, a republička predvidela od početka 2009.

- Mada uzroci bele kuge nisu samo socijalni, oni su ipak danas veoma važni i zato se na tom polju još mnogo toga mora uraditi - kaže Novka Mojić. - Dečji dodaci su nedopustivo mali, a svojevremeno je i za trećinu smanjen broj onih koji ih primaju, što nije smelo da se desi. Planiramo da obezbedimo dečji dodatak za svu decu u Vojvodini, ali videćemo kad će to moći da zaživi. Za sad smo uspeli da svake godine uvedemo po jednu novu meru kojom stimulišemo rađanje, prvenstveno zahvaljujući razumevanju ovog saziva vlade i njegovog predsednika mr Bojana Pajtića.

D. Devečerski

Poslato 08.05.2008