Nekada je za pire kupovan novi „jugo”

Zar opet klot krompir za ručak!? – ovo je najčešća opaska prosečnog srpskog domaćina kad seda za trpezarijski sto na kojem je serviran „prazan“ krompir. U „zlatna vremena“ samoupravnog socijalizma bio je samo prilog u tanjiru prepunom mesa, ali je to trajalo kratko.

Uglavnom obrnuto – više krompira, a meso obično četvrtkom i nedeljom. Ipak, krompir ostaje narodno jelo i nije mu slučajno Agencija za hranu i poljoprivredu UN (FAO) dodelila ovu, 2008. godinu. Prema stručnjacima, on je jedna od pet namirnica koje svakodnevno valja unositi u organizam, jer je bogat kalijumom i magnezijumom, velikom količinom vitamina C i grupe B, najbogatiji je biljni izvor belančevina, a eksperti FAO u njemu prepoznaju efikasan vid borbe protiv gladi, i zato što je idealan za gajenje u predelima s manjkom obradivog zemljišta i viškom neškolovane radne snage.

Godina krompira će se na raznolike načine obeležiti u svetu, a u našem regionu najveću pažnju posvetiće mu Slovenci, koji će prvi u svetu podići spomenik u čast kulturi koja je Evropu spasla od gladi nakon što su je Španci 1536. preneli s Anda. Spomenik, rad akademskog vajara Janeza Pirnata, biće postavljen u mestu Šentjur kraj LJubljane, poznatom po najboljem krompiru. Svečano otkrivanje predviđeno je za 25. maj, kad “Društvo za priznavanje krompira kao samostalnog jela” obeležava osam godina delovanja. Ono okuplja više od 1.400 članova, koji se prilikom upisa obavezuju da će krompir jesti bar triput nedeljno i zauzimati se za njegovo priznanje kao samostalnog jela. Društvo je već postavilo spomen-obležje carici Mariji Tereziji, koja je 1767. izdala edikt o obaveznoj sadnji krompira u svojim zemljama. Inicijative o podizanju spomenika krompiru ima u Hrvatskoj i na Islandu, ali Slovenci veruju da će, kao prvi, ući u Ginisovu knjigu rekorda.

U Srbiji, gde će se ovog proleća pod krompirom naći oko 100.000 hektara, retko ko i pominje Godinu krompira. Ovih dana proizvođači iz okoline Gornjeg Milanovca, na pijaci u Jagodini, najvećoj u Pomoravlju, nude krompir deset dinara jeftinije od ostalih proizvođača. Kažu da još imaju nepovađenog, koji će sigurno propasti, a novi je već stigao za sadnju. U zrenjaninskom regiona nema ni podataka o setvenim površinama, samo se zna da će ga i ovog puta biti najviše u Tarašu, selu kraj Tise.

– Lane smo bacili nekoliko desetina tona neprodatog krompira. Mi smo na to već navikli i ukalkulisali to u troškove proizvodnje, koja neće imati siguran plasman sve dok nam se ne omogući normalan izvoz – kaže Ratinko Vučetić, jedan od većih proizvođača u Tarašu, gde se godišnje zaseje i do 250 jutara, a tržištu, kad je godina rodna, isporuči 500 vagona.

Mada su pre desetak godina završili fakultete, Ratinko i njegova supruga Snežana su ostali na selu i započeli agrobiznis. Ratinko kaže da se proizvodnjom krompira, koja zahteva mnogo živog rada, a ne donosi veliku dobit, bave zbog tradicija. Ove godine zasejao je 12 jutara crvenog krompira.

– On se u Tarašu od pamtiveka jedini seje. Naše selo je čuveno po ranom krompiru, jer ga sejemo na peskovitom terenu kraj Tise, a krompir voli takvo toplo zemljište. Uz to, ovde se koristi gotovo isključivo stajsko đubrivo koje povećava plodnost, za razliku od mineralnog, koje pospešuje vegetaciju loze, ali usporava krtolu. Kad se tome doda veliki broj sunčanih dana tokom vegetacije, eto “tajne” zašto taraški krompir ima fantastičnu strukturu, koja je dušu dala za pire. Već 15. maja, ako ne bude mraza, na pijac će Tarašani izneti mladi krompir, a na tom zemljištu zasadiće kupus. S dve žetve u godini proizvodnja je isplativija – ističe Vučetić.

Za kvalitet taraškog krompira ipak je najvažnija rastresita zemlja, na bačkoj strani atara, u čuvenom Hajlašu, gde se stižejoš čuvenijom skelom.

Sama proizvodnja se ne razlikuje mnogo od one starinske. Još uvek nema odgovarajućih vadilica i potrebno je mnogo ručnog rada.

– Naš krompir je svetskog kvaliteta, ali nemamo dobro seme – nastavlja Vučetić. – Centralna Srbija ima dobro seme, ali i mnogo problema u proizvodnji. Zbog lošeg vremena proizvođači iz Ivanjice su gotovo trećinu roda povadili tek martu, pa je zato na zrenjaninskoj pijaci toliko krompira za 20 dinara. Ranije je seljak, za dobru godina, s dva jutra krompira mogao kupiti nov „jugo“. Ta su vremena prošla, kao i ona kad je krompir znao da poskupi ili pojeftini i deset puta u odnosu na prethodnu godinu.

Vučetić ukazuje i na velike troškove proizvodnje. Samo za semenski krompir po jutru treba oko 1.000 evra, koliko košta i jutro oranice u Tarašu, gde se poslednjih 20 godina površine po krompirom smanjuju. Biće ih sve manje, jer ljudi stare, selo izumire, a proizvodnja je sve skuplja.

Dragan Knežević

Poslato 08.05.2008