Ubedljiva pobeda evropske Srbije

Lista „Za evropsku Srbiju“ osvojila je ubedljivu pobedu na parlamentarnim izborima osvojivši 38, 9 odsto glasova ili oko 103 mandata, podaci su CeSID sa više od dve trećine obrađenog biračkog tela. Srpska radikalna stranka osvojila je 28,9 odsto ili 77 mandata, čak 26 mandata manje od demokrata.

RIK: ZES 38,75 %, SRS 29,22 %, DSS-NS 11,34 %, SPS-PUPS-JS 7,57 % i LDP 5,3o % glasova. Opširnije pročitajte ovde.

DSS i NS su treća lista po snazi sa 11,6 odsto ili 30 mandata. Socijalisti mogu da se pohvale da su osvojili osam odsto glasova birača ili 20 mandata, dok je LDP preskočio cenzus sa 5,2 odsto i može da računa na 13 mandata.

Nastavak teksta ▼

Mađarska koalicija u novom parlamentu može da računa na četiri mesta jer je osvojila 1,8 odsto. Bošnjačka lista za Evropsku Srbiju Sulejman Ugljanin osvojila je dva mesta, a Koalicija Albanaca Preševske doline samo jedno mesto.

(Pogledajte punu tabelu)

Predsednik Političkog saveta DS Dragoljub Mićunović ocenio je da je reč o velikoj pobedi koja je pokazala zrelost biračkog tela koje nije poverovalo populističkim izjavama.

Potpredsednik DS Dragan Šutanovac kaže za „Blic“ da je ovim izbornim rezultatima Srbija konačano stavila tačku na prošlost i okrenula se ka evropskoj perspektivi.

>(Pogledajte izlaznost po satima)

Pročitajte opširnije:

- Incidenti na biračkim mestima

- Glasanje političara

- Izveštavanje stranih medija

- Glasanje u dijaspori

- Postizborni rokovi

- Izjave političara posle izbora

- Nema nikakve dileme da su oni koji su planirani restauraciju režima devedestih u Srbiji najveći gubitnici ovih izbora. S druge strane mi obećavamo evropsku budućnost svim građanima Srbije, a posebno onima kojima je danas najteže, a to su Srbi na Kosovu i Metohiji - poručio je Šutanovac.

Komentarišući razliku u izbornim rezultatima koalicije oko DS i radikalne stranke Šutanovac kaže da je Srbija „definitivno odredila svoj put i pokazala svima da niko ne može da se igra sa budućnošću građana pogotovo ne tako što će uskratiti evropsku Srbiju“

- Čestitam svim biračima ali opominjem sve stranke da na budućim izborima ne dele Srbiju više nikada na izdajnike i patriote jer to nije dobro ni za Srbiju ni za njih - zaključio je Šutanovac.

Uprkos žestokoj kampanji koja je prethodila jučerašnjim izborima, na birališta je izašao manji broj građana nego što se predviđalo. Posle završenog teniskog meča Novaka Đokovića izlaznost se povećala i to na šest odsto na sat. Tako se po poslednjim procenama pred zatvaranje biračkih mesta očekivala izlaznost do četiri miliona građana.

Izlaznost na nivou Srbije bila je 61 odsto ili oko 4.100.000 glasača. Odziv građana bio je daleko manji od broja koji je glasao na poslednjim predsedničkim izborima (67,6 odsto) i bliži je izlaznosti na parlamentarnim izborima 2003. godine (58 odsto). Iako su ovi izbori ocenjeni referendumskim, analitičari razlog za slabiju motivisanost birača nalaze u nerealnim obećanjima političkih partija, ali i činjenici da su postizborne kalkulacije negativno uticale na građane. Građani su očigledno procenili da će sastav buduće vlade više zavisiti od dogovora političkih lidera na koje oni neće imati uticaja.

- Ovim izborima nedostajao je faktor neizvesnoti jer je svima bilo jasno da nijedna od koalicija ili stranaka neće moći sama da formira vladu, odnosno da će morati da pregovara o postizbornoj koaliciji sa najmanje jednim partnerom - kaže Marko Blagojević, programski direktor CeSID-a.

- Ovaj rezultat potvrđuje da je Srbija izabrala evropsku budućnost i time potvrdila sve dosadašnje izbore od 2000.godine kada je demokratska većina u raznim varijantama pobeđivala. Najznačajnija činjenica je pitanje ko će formirati vladajuću koaliciju jer rezulatati pokazuju dve mogućnosti. Prva je vlada Koalicije za evropsku Srbiju LDP i manjine, a druga manje verovatna je sa DSS. U svakom slučaju DS i njena koalicija će definisati politiku Srbije u naredne četiri godine - rekao je Ivan Vejvoda, direktor Balkan Fonda.

Anketa:

„Blic“ pita javne ličnosti: Kakvu biste vladu želeli?

Aleksandra Kovač, muzičar

- Iskreno se nadam da će nova vlada biti demokratski orijentisana, da će nas brzo uvesti u EU i da će se zalagati za prosperitet, ekonomski razvoj, mir i pobedu pameti. Bilo bi lepo da nam žena bar bude gradonačelnik. Uostalom, da je više žena u politici svima bi nam bilo bolje.

Gorčin Stojanović, pozorišni reditelj

- Najvažnije je da nova vlada bude stabilna, da se bavi ekonomskim pitanjima i poboljšanjem standarda. To sve zavisi od toga da li će Srbija imati vladu koja neće zamajavati ni sebe ni druge i koja će iskoristiti šansu koja nam se ukazala potpisivanjem Sporazuma sa EU. Ukoliko nova vlada bude poništavala sporazume, to nije vlada koja će pomoći Srbiji.

Gorica Popović, glumica

- Želim, pre svega, proevropski orijentisanu vladu i nadam se da će se to postići posle ovih izbora. Očekujem da bude konstruktivna i da rešava stvari. Vlada uz koju će nam biti bolje.

Zvonimir Đukić-Đule, muzičar

- Očekujem vladu u kojoj obični ljudi neće znati imena novih ministara.

Takođe, očekujem evropski prosperitet i progresivnost.

Želim da nova vlada omogući da svako radi svoj posao, da zaradi i da uživa u životu.

Ognjen Amidžić, voditelj, pevač

- Očekujem da nova vlada poboljša stanje u našoj zemlji. Voleo bih da živim bolje i lepše kao što žele i svi ljudi u našoj zemlji. Nova vlada bi trebalo da uradi sve što obećava.

Boško Ćirković-Škabo, muzičar

- Voleo bih da se što je pre moguće formira nova vlada i da počne da radi. Takođe, od nove vlade očekujem da nastavi ono što je prethodna vlada dobro radila, a da promeni samo ono što je bilo loše. Ne bih voleo da zbog nekih stranačkih interesa sada sve počinje ispočetka, jer niko od nas nema toliko vremena.

Branislav Trifunović, glumac

- Od nove vlade očekujem sve najbolje. Očekujem da da sve od sebe. Nadam se da ćemo nastaviti tamo gde smo stali. Moj politički stav je jasan i verujem da će stvari ići na bolje.

Ratko Božović, sociolog

Voleo bih vladu kontinuiteta demokratske i proevropske orjentacije, koja ne znači povratak na 90 -te. Vlada bi morala da od silne priče i obećanja iz preizborne trke pređe na realizaciju, sa reči na dela i to odmah. Pre svega treba da se pozabavi životnim standardom ljudi, i da se pobrine o ekstremno siromašnima i da se stvara ravnomeran odnos prema svim građanima, a ne povlašćen teren za tajkune.

Luis, pevač

- Kako su se stvari odvijale i kako je sve teklo u proteklo vreme, slobodno mogu da kažem da od nove vlade ne očekujem ama baš ništa. Koja god vlada da bude, koja god stranka da dođe, iskreno mislim da se ništa neće promeniti.

Glasali svi haški pritvorenici

U pritvorskoj jedinici Haškog suda u Ševeningenu od 21 pritvorenika upisanog u birački spisak, glasali su svi, izjavio je juče Tanjugu zamenik predsednika biračkog odbora u ambasadi Srbije u Hagu Bojan Kljajić. Haški pritvorenici su glasali pred članovima biračkog odbora koji su posetili pritvorsku jedinicu radi glasanja, dodao je Kljajić.

Prema njegovim rečima, glasanje na biračkom mestu u Hagu za druge državljane Srbije koji borave u Holandiji protiče uobičajeno.

Ono što se ističe ovog puta, to je do sada najveći odziv - do 15 sati glasalo je više ljudi nego na celokupnim izborima prošli put, naveo je Kljajić.

Za izbore 1,5 milijardi dinara

Ukupni troškovi vanrednih parlamentarnih izbora iznosiće oko 1,5 milijardi dinara.

"Ne plaća se samo rad članova biračkih odbora, nego i naknade za kancelarijski trošak i naknada od 5.000 dinara po biračkom mestu. S druge strane, troškovi su manji zbog toga što deo posla obavlja opštinska, odnosno gradska izborna komisija za RIK", objašnjava Sonja Brkić, predsednik RIK. Naime, na osnovu odluke RIK, naknada za zakup prostorije koja je u privatnoj svojini, a određena je za biračko mesto za glasanje na izborima iznosi 3.000 dinara. Naknada za materijalne i druge troškove kao što su birački spisak, nabavka kancelarijskog i drugog materijala, gorivo za prevoz, ugostiteljske i druge usluge po određenom biračkom mestu iznosi 5.000 dinara. Takođe, članovima radnih tela koje je obrazovala RIK i načelnicima upravnih okruga sa područja Kosova i Metohije utvrđena je jednokratna naknada u iznosu od po 15.000 dinara.

Stranke i koalicije koje učestvuju na parlamentarnim izborima dobiće iz republičkog budžeta oko 420 miliona dinara za troškove predizborne kampanje.

Za parlamentarne izbore koji su održani 21. januara prošle godine iz državne kase utrošeno je oko 1,4 milijarde dinara, dok su predsednički izbori održani početkom ove godine koštali oko 1,1 milijardu dinara.