Trbuhom ka Montenegru

TOKOM letnje sezone Crna Gora će, samo u turizmu i ugostiteljstvu, primiti oko 50.000 sezonskih radnika, uglavnom iz zemalja u okruženju. A, više od 70 odsto tih radnika doći će na primorje iz Srbije, podaci su Crnogorskog turističkog udruženja.

Prema rečima predsednika CTU Predraga Jelušića, uslovi za strane radnike isti su kao i za domaće, a u pojedinim slučajevima čak i bolji. Iako je na evidenciji crnogorskog Zavoda za zapošljavanje više od 30.000 nezaposlenih, domaći radnici izbegavaju teže poslove, pa ih gotovo bez izuzetka pokrivaju sezonci iz okruženja.

Baš zbog toga, ove godine Vlada Crne Gore je sa Vladom Srbije donela pravilnik koji je ukinuo obavezu da se za radnike iz Srbije plaća uobičajena taksa državi od 2,5 evra dnevno, što otvara prostor da im poslodavci uvećaju zarade.

- Svaki radnik iz Srbije radiće pod istim uslovima kao domaći radnici, što ne važi za ostale zemlje u okruženju - kaže Jelušić. - Ipak, mnogi su već zaposlili sezonske radnike, jer su prve grupe turista pristigle još početkom aprila. Takav je slučaj sa HTP „Primorje” iz Tivta. Međutim, s obzirom da se sezona produžila čak i na devet meseci pitanje je ko će se za nekoliko godina smatrati nerezidentom u Crnoj Gori.

Pored takozvanih fizikalaca, velika je potražnja za kvalifikovanim kuvarima, roštiljdžijama, konobarima, koji tokom sezone, kako kažu, mogu dobro da zarade. Dok se za fizičke poslove u građevinarstvu i poljoprivredi dnevnica kreće od 25 do 35 evra, plate radnika u ugostiteljstvu, zavisno od kvalifikacija i pogodbe sa poslodavcem dosežu i nekoliko hiljada evra mesečno. Toliko mogu da zarade vrsni kuvari i roštiljdžije. Konobari neretko imaju i do hiljadu evra, zavisno, opet, od spretnosti, vrednoće, znanja stranih jezika. Plate sobarica se kreću od 230 do 280 evra, uz smeštaj i hranu. Otprilike toliko mogu da zarade i pomoćni radnici u kuhinji.

Turistički radnici na primorju, i pored dolaska stranih radnika, muku muče da obezbede sezonsku radnu snagu. U Zavodu za zapošljavanje ističu da se sve više traži obrazovan, stručan kadar, pa i čistačice treba da znaju pokoju reč engleskog, a konobari obavezno da dobro vladaju makar sa jedinim ili dva strana jezika. Menadžerski timovi većih hotelskih

preduzeća zato pred sezonu odlaze u Srbiju, Makedoniju i BiH u potrazi za odgovarajućim kadrom.

U građevinskoj delatnosti u Crnoj Gori najviše je preduzimača i radnika iz Srbije. Takođe, podgoričke “Plantaže” svake godine muku muče sa radnom snagom za berbu voća. Jer, berača iz Crne Gore gotovo da i nema, iako dnevna zarada, zavisno od učinka, može biti do 20 evra, uz besplatnu hranu i smeštaj.

Kako je „Novostima” rekao Duško Kankaraš iz podgoričkih „Plantaža” saradnja sa sezoncima iz Srbije traje već tridesetak godina.

- U špicu berbe zapošljavamo od 800 do 1.000 sezonaca, a godišnji prosek je 200 sezonaca mesečno. Ove poslove uglavnom obavljaju ljudi iz vinogradarskih krajeva Srbije - Kruševca, Kraljeva, Kragujevca, Aleksandrovca. Dobar berač dnevno ubere i do 100 gajbi grožđa i zaradi i do 35 evra. Recimo u Makedoniji, za isti posao, dnevna zarada je od pet do šest evra, pa i tamošnji radnici sve više dolaze u Crnu Goru.

ZANIMANJA

IZVRŠNI direktor Zanatsko-preduzetničke komore Boris Marđonović smatra da je Crnoj Gori hronično potrebna radna snaga, jer se ova zemlja ubrzano privredno razvija.

- Radnici su potrebni u hotelijarstvu, marketingu, građevinarstvu... Potrebni su i dobavljači, programeri i slično - navodi Marđonović.

PODGORIČKE ”PLANTAŽE” PUNE RADNIKA IZ SRBIJE, BiH, MAKEDONIJE...

CRNOGORCI BAŠ NEĆE DA RADE

JEDNO od preduzeća koje ima konstantnu potrebu za sezoncima iz inostranstva su i podgoričke “Plantaže”, koje proizvodi, između ostalog, i čuveno vino “vranac” i lozu “13. jul”.

Prema rečima Duška Kankaraša iz ovog preduzeća, najstručniji sezonski radnici na sadnji, orezivanju i branju dolaze iz Srbije. Kako kaže, po vrednoći primakli su im se samo Bosanci. S druge strane, Albanci sa Kosova uglavnom rade na kopanju, ali ima i izuzetno veštih berača.

Najzanimljivije je da Crnogoraca na plantažama, kada su radovi u toku - nema.

- Nedavno smo primili 17 radnika iz Crne Gore na poslove čuvara sa psima. Crnogorci hoće da čuvaju i šefuju, ali ne i da rade - objašnjava Kankaraš. - Ni Makedonci, sa kojima odnedavno sarađujemo, nisu baš raspoloženi za teže poslove.