Prvi predsednik EU do daljeg na čekanju?

Evropski parlament (EP) će zatražiti od Evropskog saveta i zemalja članica EU da odlože imenovanje prvog predsednika EU i visokog predstavnika za spoljnu politiku, planirano za decembar, do održavanja izbora za EP, sledeće godine, čak i u slučaju da Lisabonski sporazum, koji predviđa imenovanja na pomenute dve funkcije, stupi na snagu 1. januara 2009.

Evroparlamentarci obrazlažu svoj zahtev činjenicom da bi imenovanjem predsednika EU i visokog predstavnika, koji bi bio istovremeno i potpredsednik Evropske komisije (EK), mogao da bude doveden u pitanje balans između političkih partija u EU, velikih i malih država, starih i novih članica, geografska zastupljenost itd.

– Lisabonski sporazum predviđa tri ključne funkcije u EU: predsednika Saveta EU, visokog predstavnika za spoljnu politiku i predsednika EK. Svi se slažemo da ta trojka mora da bude simbol EU i izbalansiranosti odnosa unutar nje. To neće biti izvodljivo ako članice EU pre izbora za EP odrede predsednika Saveta i visokog predstavnika – izjavio je za VAC evroparlamentarac Alan Lamasur, koji zajedno sa svojim kolegom Žan-Luk Deanom radi na tekstu predloga.

– Imajući u vidu da predsednika EK bira Evropski parlament i da bi Evropska narodna partija, kojoj ja pripadam, želela mesto predsednika Komisije, ako pobedimo na izborima mi bismo bili onemogućeni da sprovedemo izbornu volju građana EU, u slučaju da šefovi vlada i država EU odrede za predsednika Saveta EU ili visokog predstavnika EU nekog iz naših redova. Eto zašto smatramo da imenovanje za sve tri funkcije mora da se dogodi istovremeno – dodao je Lamasur.

Vrlo sličan stav izneo je i najpoznatiji ekspert za ustavna pitanja u Evropskoj socijalističkoj partiji (ESP) Ričard Korbet, koji je takođe izrazio veliko interesovanje svoje partije, pre svega, za mesto predsednika EK.

– Kao i ENP, i mi se nadamo pobedi na izborima i mogućnosti da nominujemo predsednika EK, jer je to najvažnija od tri ključne uloge u EU. Upravo zato bi trebalo da se odloži imenovanje visokih funkcionera EU do završetka izbora za Evropski parlament, kako bi, kao i u svim parlamentarnim demokratijama, stranka pobednik mogla da ima pravo prvenstva izbora – smatra Korbet.

Predsednik Komiteta za Ustavna pitanja Evropskog parlamenta DŽo Lajnen slaže se sa svojim kolegama.

– Mi smatramo da sve tri funkcionera treba da budu nominovane istovremeno. Prvo, jer ne mogu da budu iz iste partije. Drugo, neophodno je da odmah sinhronizujemo imenovanja za te tri funkcije sa izborima za EP, jer ćemo se, u protivnom, svake godine suočavati s tim problemom. Treće, ako vlade „dvadesetsedmorice“ odbiju naš predlog, mi ćemo to doživeti kao provociranje EP od strane država članica – smatra Lajnen, ističući da su male države EU već pokazale spremnost da prihvate predlog EP, ali da je pozicija Francuske, koja će predsedavati Unijom u drugoj polovini godine, i dalje nejasna.

Knut Prajs

Željko Pantelić

Ren umesto Solane?

Prema informacijama koje kruže briselskim kuloarima, prvi predsednik Saveta EU trebalo bi da bude imenovan iz redova socijalista, predsednik EK iz porodice „demohrišćanskih“ partija, a visoki predstavnik EU za spoljnu politiku iz redova „liberalno-demokratskih“ partija. Šef poslaničke grupe „liberal-demokrata“ Graham Votson već je krenuo da lobira za svog partijskog kolegu Olija Rena, aktuelnog komesara za proširenje EU, za funkciju visokog predstavnika EU za spoljnu politiku, koju trenutno obavlja Havijer Solana.

Poslato 15.05.2008