Ne žale na kamati

Banke nude pogodnosti klijentima

Građani na deviznim štednim knjižicama imaju, prema podacima sa kraja prošlog meseca, 5,2 milijarde evra. Štednja u domaćoj valuti je znatno manja i iznosi 11 milijardi dinara, što je oko 134,2 miliona evra. Banke su, inače, krenule u kampanju prikupljanja devizne štednje, iako to obično čine krajem oktobra, i mame kamatama na deviznu štednju koje se, u zavisnosti od perioda oročenja, kreću od 3,25 do čak sedam odsto godišnje, što je trenutno najviše u Evropi.

„Komercijalna banka“, vodeća u zemlji po prikupljenim štednim ulozima, krenula u kampanju „Zajedno do prve milijarde“. Ova banka nudi kamate na deviznu štednju od četiri do šest odsto.“Banka Inteza“ je podigla svoje kamate na evre za oko 30 odsto. „Unikredit banka“ trenutno nudi kamatu od 6,3 odsto na oročene evre na godinu dana. „Rajfajzen“ je ušla u kampanju, koja traje do kraja maja i nudi građanima kamatu od sedam odsto na oročene evre na tri meseca. Uslov je da se položi minimum 2.000 evra.

Neke

banke, poput „EFG Eurobanke“, nude mogućnost podizanja kamate unapred. Druge, poput „Sosijete ženeral“, nude rentnu štednju. Poslednja „inovacija“ u bankarskoj ponudi je „čeri ap“,koji nudi „Folksbanka“. Naime, u pitanju je štednja kroz „korpu“ akcija 20 najpoznatijih stranih kompanija, koje se kotiraju na šest svetskih berzi, a profit zavisi od kretanja prinosa tih akcija. Depoziti se ulažu na dve godine, a za to vreme banka garantuje isplatu kamate od dva odsto godišnje, dok se po godini oročenja može ostvariti i do 15 odsto dodatnog prinosa, u zavisnosti od kretanja cena akcija. Najmanji ulog je 1.000 evra.

Kod rentne štednje, koju je uvelo nekoliko banaka, umesto na kraju oročenja, svakogi meseca se dobija određena suma novca,odnosno renta. Kamate rastu s obimom uloga i vremenom oročenja. „Prokredit banka“ na tržištu nudi štednju „Profit 10“, koja podrazumeva da klijent može da podiže do 10 odsto oročenog iznosa bez raskidanja ugovora. Klijentima je na raspolaganju i do 10 odsto od svake nove uplate.

Stepenasta štednja podrazumeva više nivoa kamatnih stopa, u okviru maksimalnih 36 meseci oročenja. Posle svakog perioda oročenja stimulativna kamata postaje sve viša i od početnih, na primer, tri odsto, narasta do deset odsto godišnje.

OKRENULI SE STANOVNIŠTVU

Iako je početkom godine bilo najavljeno da će akcenat biti stavljen na prikupljanje depozita u dinarima i da će kamate rasti na ove uloge, bankari su se ipak preorijentisali na evre. Evropska kamatna stopa je u aprilu skočila na rekordnih 4,78 odsto, tako da se domaćim bankama više isplati da prikupljaju depozite građana, nego da se zadužuju u inostranstvu.

PENALI

Na dobit od štednje u devizama zaračunava se porez od 20 odsto. Ukoliko građanin želi da raskine ugovor pre isteka oročenja, u nekim bankama mora da plati penale, ili da najavi isplatu dan pre i da obrazloži zašto podiže novac ranije.