S evro-naftovodom u jakom klubu izvoznika

Računica dvojice stručnjaka za naftu je sledeća: srpski potrošači konzumiraju oko četiri miliona tona nafte godišnje i u sledećih 30 godina konzumacija u Srbiji neće preći pet i po miliona tona, srpske rafinerije imaju kapacitet da prerade 7,3 miliona tona nafte; to znači da ako iskoristimo maksimalno kapacitete naših rafinerija bićemo u prilici da izvezemo od dva do tri miliona tona naftnih proizvoda godišnje.

Međutim da bi se računica realizovala potrebno je napraviti naftovod. Naša zemlja od 1.juna preuzima predsedavanje međudržavnim komitetom za izgradnju naftovoda od Rumunije, a istovremeno će početi sa radom i zajednička kompanija za razvoj projekta izgradnje naftovoda sa sedištem u Londonu.

- Naše jednogodišnje predsedavanje biće ključno, jer se ono podudara sa mandatom kompanije za razvoj projekta. U tom periodu moraćemo da stvorimo uslove za odluku o izgradnji naftovoda: dugoročne predugovore sa proizvođačima nafte i rafinerijama, svu potrebnu pravnu i tehničku dokumentaciju i na kraju da organizujemo investicionu konferenciju na kojoj bi bila doneta konačna odluka o izgradnji naftovoda – istakao je Sokolović.

Po Lemajićevim rečima, ako sve bude išlo dobro, naftovod bi trebao da proradi u 2013. ili 2014. godini.

- Ako se donese odluka o izgradnji naftovoda sledeće godine, 2010. bila bi utrošena za pripremu tehničke dokumentacije i 2011. krenulo bi se sa izgradnjom, koja traje po pravilu od dve do tri godine, što znači da bi naftovod trebalo da postane funkcionalan 2013-2014. godine – prognozirao je Lemajić.

I ruska nafta Panevropskim naftovodom

- Nikako se ne sme posmatrati ovaj naftovod kao konkurencija ruskoj nafti, jer će on biti otvoren za svu naftu koja se sabira u crnomorskim lukama, bez obzira da li ona dolazi iz Kazahstana ili Azerbejdžana, ili iz Rusije i drugih zemalja. Ovaj naftovod je samo još jedan pravac koji omogućava sigurnije snabdevanje naših rafinerija i zatim tržišta zapadne Evrope iz još jednog pravca – istakao je generalni direktor „Transnafte“ Nebojša Lemajić.

Neke grube procene kažu da bi cela trasa naftovoda trebalo da košta oko 2 milijarde evra, a trasa kroz Srbiju oko 300 miliona evra. S obzirom na to da je EU stavila izgradnju naftovoda Konstanca-Trst u prvu kategoriju po važnosti projekata za obezbeđivanje sigurnosti snabdevanjem evropskog tržišta energijom, pare za izgradnju naftovoda ne bi trebalo da budu problem.

- S obzirom na to da imamo podrške EU, naša komunikacija sa proizvođačima nafte će biti značajno olakšana. Zemlje kaspijskog regiona, Kazhstan i Azerbejdžan su već iskazale interesovanje za transport 30 miliona tona nafte, odnosno 25 miliona tona, naftovodom Konstanca- Trst, što je vrlo dobar znak jer su studije izvodljivosti pokazale da je naftovod isplativ sa prometom od 40 miliona tona nafte – kaže Sokolović, ističući da je vrlo važno da investitori i korisnici naftovoda potpišu dugoročni ugovor o korišćenju naftovoda.

- Bez toga nema posla. Investitori mogu da odluče da prave naftovod ali ako se ne potpišu dugročni ugovor sa proizvoćačima nafte koji bi je transportovali kroz naftovod onda čitav posao ne bi imao smisla – dodao je Sokolović.

Dakle nafta bi stizala iz kaspijskog regiona a korisnici bi osim balkanskih zemalja bili Italija, Austrija, Švajcarska i Nemačka. Postoji mogućnost da se čitavom projektu u kasnijoj fazi pridruži i Francuska; produžavanjem trase naftovoda sve do luke u Marseju.

U komparativne prednosti naftnog pravca Konstanca-Trst spada i to što on prolazi gotovo tročetvrtinskom dužinom kroz Panonsku niziju i što je 85 odsto trase određeno, s obzirom na to da prati postojeće pravce u Rumuniji, Srbiji i Hrvatskoj, a rešena su i imovinsko-pravna pitanja na trasi.

Izgradnja naftovoda, po viđenju profesora Sokolovića, je višestruko korisna za Srbiju.

- Interes Srbije u ovom poslu je da iskoristi svoj geografski položaj i da bude zemlja preko koje prelaze ključni energetski koridori koji obezbeđuju sigurno snabdevanje evropskog tržišta. Naftovod neće zadovoljiti samo naše potrebe za naftom, već će omogućiti razvoj petrohemijskog kompleksa i ekonomski napredak brojnih privrednih sektora – zaključio je Sokolović.

Željko Pantelić

Poslato 16.05.2008