Mladi Amerikanci su za tamnoputog predsednika

Senator iz Ilionisa Barak Obama i kandidat demokrata za novog predsednika Sjedinjenih Američkih Država, vešt i pragmatičan političar koji je inspirisao milione mladih glasača, zaokupio je veliku pažnju političke javnosti, ali i pažnju običnih ljudi, domaćica, studenata, službenika. Na desetine hiljada ljudi učlanjuje se u razne fan klubove američkog senatora izražavajući tako podršku crnom kandidatu koji je dosad najbliži predsedničkom mestu. Ta podrška i interesovanje nisu zaobišli ni Srbiju. “Može Obama da pobedi”, “Baš bih voleo da Obama pobedi”, reči su mnogih. Može se, bar iz ove šire vizure, naslutiti da je svet spreman za prvog crnog predsednika SAD, ali da li su i Amerikanci?

Rezultati ankete koju je sproveo CNN u januaru ove godine uoči obeležavanja Dana Martina Lutera Kinga nisu bili povoljni za Obaminu rivalku senatorku Hilari Klinton, kada je više od 1.400 ispitanika reklo da su Amerikanci više spremni za crnog predsednika nego za ženu bivšeg predsednika. Rezultati istraživanja pokazali su da 72 odsto belaca i 61 odsto crnaca veruje da je zemlja spremna za prvog crnog predsednika. Anketa je takođe pokazala i to da su i crnci i belci optimistični i da se većina njih (84 odsto belaca i 78 odsto crnaca) slaže da je napravljen veliki progres u ispunjavanju sna lidera u borbi za ljudska prava Martina Lutera Kinga o jednakosti u američkom društvu.

Politički naučnik Zoltan Hajnal pokušao je da odgovori na pitanje koje neizbežno pada na pamet kada se govori o kandidaturi Baraka Obame za predsednika SAD, a to je: “Da li je Amerika spremna za afroameričkog predsednika?”

Dramatičan obrt

Hajnal veruje da je odgovor potvrdan. On takođe veruje da Hilari Klinton ima bolje šanse, ali da je, bez obzira na to šta će se dogoditi na stranačkim izborima za kandidata, kao i na samim izborima za predsednika, Obamina kandidatura pokazala da je percepcija glasača o kandidatima doživela dramatični obrt.

Glasači u Kaliforniji su navikli na kandidate manjinskog stanovništva, ističe politički analitičar Tad Kuser. Bivši gradonačelnik Los Anđelesa Tom Bredli bio je u trci za guvernera dva puta. I Kruz Bustamante kandidovao se za taj posao, a Los Anđeles je dobio svog prvog hispano gradonačelnika Antonija Viljarosu. “Mislim da ovo može priču o rasi učiniti manje važnom u Kaliforniji nego što je to slučaj u ostalim delovima zemlje”, kaže Kuser.

Širom Amerike, 94 odsto glasača reklo je da bi glasalo za kvalifikovanog crnog kandidata, nastavlja Hajnal. Sudeći prema Hajnalu, mnogi akademici vode rasprave o tome da Amerikanci nisu spremni da probiju barijeru rase kada budu birali sledećeg predsednika. Ta “škola mišljenja” ističe da 70 do 90 odsto belih glasača tipično glasa za belog kandidata u bi-rasnoj trci. Pored toga, 80 odsto svih “crnih” zvaničnika bili su izabrani u izbornim jedinicama gde su crnci činili većinu glasača. Drugi akademici, samo nekolicina njih, doduše, misle da je Amerika spremna.

Hajnal, autor knjige “Menjanje stavova belaca prema crnom političkom liderstvu”, tvrdi da akademici na obe strane postavljaju pogrešna pitanja. “Ne treba da pitamo da li je bitna rasa, već kada je ona bitna”, kaže on.

Otpor se otopio

Prvi crni kandidati suočavali su se s ujedinjenom i mobilisanom belom zajednicom, kaže Hajnal. Beli glasači su se plašili da bi izabrani crnci mogli da favorizuju svoje crne birače. Ali, nakon što bi oni bili izabrani, slika se dramatično menjala. Kada bi se ponovo kandidovali, oni bi gotovo uvek pobeđivali i skoro polovina belih glasača bi ih podržala. Šta se dogodilo? Naime, otpor belih glasača otopio bi se kada bi crni lideri preuzeli neku funkciju i kada se njihovi strahovi ne bi materijalizovali. Beli glasači su naučili da ima vrlo malo razlike između crnih i belih političkih lidera.

Danas oko 40 odsto Amerikanaca živi u delovima zemlje koje predstavljaju “crni” gradonačelnici ili guverneri. Hajnal dodaje da je Amerika verovatno spremna za crnog predsednika i da Amerikanci danas imaju dosta iskustva da bi još imali strahove koje su nekada imali. Crnci su preuzeli uloge vođe u vojsci, korporacijama i sportskim organizacijama.

Izbori kao ogledalo

Međutim, politički analitičari se ne slažu i u tome koliko je Obama uopšte viđen kao crni kandidat. Niko o njemu ne razmišlja kao, na primer, o nekom reperu ili o prečasnom Alu Šarptonu, takođe bivšem predsedničkom kandidatu. Prema njihovom mišljenju, Obama je dosta različit od prethodnih crnih predsedničkih kandidata kao što su Šarpton ili Džesi Džekson, koji su imali dosta ekstremnije stavove, kaže Geri Džejkobson, kongresni ekspert. Senator iz Ilionisa, s druge strane, vodi „mejnstrim“ kampanju i dokazao je da može da pobedi u državi gde većinu stanovništva čine belci.

Mnogi analitičari smatraju da će ishod izbora za predsednika pokazati ko su u stvari Amerikanci, odnosno da izbori predstavljaju ogromno ogledalo, šansu da Amerikanci saznaju kakav su narod. Pitanje koje danas postavljaju je da li je Amerika i dalje uplašena, reakcionarna, sklerotična, kakva je bila poslednjih osam godina, ili je spremna da se otarasi Bušove ere i započne novu. U stvari, neki postavljaju jednostavno pitanje da li je Amerika stara ili mlada? Pojedini se klade na mladost, ali postoje tendencije da su ljudi navikli da se drže poznatog, čak i onda kada to nije u njihovom interesu. To se dogodilo i 2004. godine, kada su Amerikanci procenjivali Buša i odlučili da njega više vole nego Džona Kerija.