Anglikanci pred raskolom

Sedamdesetak miliona hrišćana sveta ubraja se u članove Anglikanske crkve koju čine mnogobrojne crkve pretežno u zemljama koje su nekada bile britanske kolonije, a danas čine Komonvelt. NJihova „majka“ je Crkva Engleske, poglavar joj je britanski monarh. Nastala je u 16. veku odvajanjem od Rima, ne zbog teoloških neslaganja, već zbog vrlo zemaljskog povoda. Papa nije dozvolio engleskom kralju da se po ko zna koji put oženi, mogao je to tri puta, a on je uklanjajući ženu po ženu, nalazio sledeću, tražeći da crkveno bude venčan. Kasnije nastaju nove crkvene dogme, molitvenici, obredi...

Sveštenice i homoseksualci

Pravoslavlje je, prihativši anglikanizam kao pravu crkvu, uspostavilo dobre odnose sa njima. NJihovo gostoprimstvo uživao je Nikolaj Velimirović, pre nego što je postao episkop propovedao je u njihovim hramovima. Anglikanci su uspešno radili na približavanju svih hrišćana.

Preokret i udaljavanje od drugih nastupa pre ravno petnaest godina. Tada ova crkva dopušta rukopolaganje žena za sveštenike. U znak protesta 470 klirika napustilo je crkvu. Danas, među 8.800 sveštenika, 3.100 su žene. Pre tri godine je „u načelu“ dopušteno da sveštenice mogu postati i biskupi. Sada se želi ovo sprovesti u praksu.

Drugi problem Anglikanske crkve je homoseksualno sveštenstvo. Crkva to dopušta, smatra da to nije sramota, nije greh, već nalaze da se i biblijski može opravdati. Dva takva sveštenika nedavno su se „venčali“ u jednoj londonskoj crkvi. Oni već 19 godina žive zajedno, razvedeni su, imaju decu. Na „svadbu“ su pozvali 120 gostiju. Američki anglikanci imaju i biskupa koji otvoreno priča o svojoj istopolnoj sklonosti. Ko ovo razume, smatraju ga modernim i liberalnim, ko se zgražava, taj je konzervativan i zaostao.

Nedavno se u Jerusalimu okupilo oko hiljadu „konzervativnih“ klirika, među njima i 300 biskupa, većinom iz anglikanskih crkava Afrike i južne hemisfere koji su se suprotstavili novim tendencijama iz Engleske i najavljuju da će napraviti raskol i osnovati novu crkvu. Poglavaru, nadbiskupu kenterberijskom Rovenu Vilijamsu poručili su da je on odgovora na propast jedinstva. Jedan deo klirika želi da pređe u rimokatoličanstvo, Vatikan će ih primiti iako su oženjeni.

Svakih deset godina održava se svetski sabor svih anglikanaca, takozvana Lambert konferencija. Zakazana je za 16. juli. Tada mora doći do nekog rešenja ili do raskola.

I u samoj Engleskoj neraspoloženje je veliko, 1.300 sveštenika i 11 biskupa je protiv „novih tendencija“. NJima se nude neka rešenja. Na primer, da se osnuju biskupije bez teritorijalne koherentnosti u kojima bi bili vernici i sveštenici protivni novinama, a postojeće biskupije bi morale da prihvate žensko i homoseksualno sveštenstvo, i biskupkinje.

Konfuzija bez presedana

Mnogi misle da je ovakvo samo parohijsko povezivanje neizvodljivo. Postojale bi, po učenju, dve crkve koje bi vrlo brzo prekinule međusobne kontakte. Konzervativci govore da crkva želi da ih ugura u „zaštićene zone“, koje bi bile kao egzotični rezervati, geto. Na to nisu spremni. Oni žele da crkvu sačuvaju celu, bez greha i sablazni, vernu biblijskom učenju, poštovanog sagovornika drugih crkava, posebno za rimokatolike i pravoslavce.

Crkveni poglavar kraljica Jelisaveta (Elizabeta) ćuti, ne izjašnjava se o pitanju opstanka crkve, iako po crkvenom ustavu, ali i državnom ima odgovornost za njenu celovitost i usmerenost.

Moskovska patrijaršija je već saopštila da, ako se na predstojećem anglikanskom saboru dopusti biskupsko rukopolaganje žena i saglasi sa homoseksualnim brakom sveštenika, ona će biti prinuđena da prekine sve odnose. Do sada je bilo podosta upozoravanja, kako iz pravoslavlja, tako iz Vatikana, da se kod anglikanaca ugrožava pojam „crkva“ i da se stvara konfuzija bez primera u istoriji hrišćanstva. To nije pomoglo. Nedavno su u Carigradu održane pravoslavno-anglikanske konsultacije. No, anglikanci nastavljaju, nad događanjima izgubljena je kontrola.   

Autor:

Živica Tucić