Ili akcija države ili crno leto na putevima

Damir Odalović

Foto: J. Vučetić

U julu i avgustu, u saobraćajnim nesrećama može da pogine 200 ljudi, a više od 4.000 da bude povređeno, ukoliko država ne preduzme hitne i odlučne mere i preseče opasan trend na domaćim putevima - upozorova Damir Okanović, direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.

Na pitanje šta bi valjalo uraditi da se crne prognoze ne ostvare, Okanović odgovara:

- Neophodna je intenzivnija policijska kontrola saobraćaja, pojačana medijska propaganda i hitno donošenje novog zakona o bezbednosti saobraćaja. Po bezbednosti saobraćaja, Srbija je na dnu evropske i svetske lestvice. Na 100.000 vozila imamo 46 poginulih. To je pet puta više žrtava nego u Velikoj Britaniji, ili sedam puta više u odnosu na Norvešku. Po ovim neslavnim brojkama, od zemalja u okruženju, samo je Crna Gora ispred nas. Naše vozače karakteriše i neshvatljiva nedisciplina za volanom, veliki broj konflikata, uključujući tuče i čak ubistva - iznosi direktor Okanović.

Dok se u ozbiljnijim zemljama cela javnost digne na noge zbog učestalih saobraćajki, kod nas se licitira brojem poginulih i visinama kazni. Okanović smatra da se broj strašnih slika na drumovima neće smanjiti dok država ne pokaže odlučnost i volju i počne da rešava ovaj sve veći problem za Srbiju.

- Nekoliko puta smo javno pozivali političke partije da jasno kažu kakav je njihov komentar činjenice da je broj poginulih u saobraćaju veći od ukupnog broja ubijenih, nastradalih u požarima, eksplozijama, nesrećama na gradilištima ili rudnicima... Očigledno je odsustvo političke volje da se rešava ovaj problem - smatra Okanović.

U Srbiji pogine 46 vozača na 100.000 vozila. Foto: A. Matijašević

Da država može u ovom trenutku efikasno da reaguje, pokazuje primer iz 2002. godine, kada je doneta odluka da saobraćajna policija, uz svesrdnu medijsku podršku i kampanju, pooštri kontrolu vezivanja pojaseva.

- U odnosu na 2001. godinu, kada je u saobraćajkama izgubilo život više od 1.200 ljudi, 2002. je broj poginulih smanjen za trećinu. Narednih godina, kako je kontrola slabila, rasla je krivulja smrti na srpskim saobraćajnicama. I dok je 2002. godine 95 odsto beogradskih vozača vezivalo sigurnosne pojaseve, danas to čini samo 28 odsto - ističe Okanović.

Uz ljudske žrtve, danak saobraćajnim nesrećama plaća se i ogromnom materijalnom štetom, koja po nekim procenama godišnje doseže do milijardu evra, što predstavlja jedan i po do dva odsto bruto nacionalnog dohotka. Zato su pre nekoliko godina predstavnici Svetske banke u razgovoru sa srpskim zvaničnicima ironično primetili: „Vi ste bogata zemlja kad možete toliki deo nacionalnog dohotka da bacate na takve stvari.“

Ilustracije radi, pomenuti iznos je dvostruko veći od budžeta koji se izdvaja za kompletno obrazovanje u Srbiji, odnosno ravan je trećini budžeta namenjenog zdravstvu.

- Jedna trećina svih bolničkih kreveta u Srbiji popunjena je povređenima u saobraćaju. Kada ne bi bilo toliko povređenih, može da se zamisli koliko bi bolje usluge naš zdravstveni sistem mogao da pruži drugim pacijentima - navodi Okanović.

On dodaje da je posebno neshvatljivo što nacrt novog zakona o bezbednosti saobraćaja, koji je urađen još pre više od tri godine, a još nije krenuo u proceduru i čami u nečijoj fioci.

- Ne znam ko koči usvajanje novog zakona, ali ako imate zakonski projekat koji tri puta kreće u proceduru i nikako da stigne do vlade, onda to nije slučajno. Naravno, novi zakon nije čarobni štapić koji će sve da promeni preko noći. Ali, po našim procenama, primena novih odredbi bi u narednih pet godina prepolovila broj poginulih. Jer, smrt u saobraćaju nije elementarna nepogoda, već nešto što se može i predvideti i sprečiti - naglašava direktor Okanović.

Subota najkritičniji dan

Smrtonosni srpski drumovi svakoga dana u proseku „ugase“ tri života. Na tri poginule osobe, statistički gledano, svakodnevno ide 50 povređenih i 175 saobraćajnih nezgoda. Stradaju svi - vozači, pešaci, deca, motociklisti... Najsmrtonosniji meseci tek dolaze, pa se, kao i svake godine, u julu i avgustu očekuje veliki skok broja poginulih u saobraćaju. Osim ova dva letnja meseca, najviše udesa sa smrtnim ishodom dogodi se u oktobru. Kritični ili crni dan sa najvećim brojem smrti i nezgoda u saobraćaju je subota, a vreme između 17 i 19 sati. Iako se najteži udesi često dešavaju na magistralnim i regionalnim putevima, činjenica je da više od 70 odsto poginulih nastrada u naseljenim mestima. To su u velikoj većini mlade osobe od 19 do 25 godina. U skladu s tim, najviše teških saobraćajki izazivaju vozači u prvoj i šestoj godini vozačkog staža. Takođe, za više od 80 odsto udesa krivac je ljudski faktor, a glavni uzroci su neprilagođena brzina, nevezivanje pojasa, vožnja pod dejstvom alkohola i nenošenje kacige.

Saveti vozačima i motociklistima

Damir Okanović savetuje vlasnicima četvorotočkaša da čim sednu za volan obavezno vežu pojas i uključe svetla.

- Ako se vozači budu pridržavali ovih pravila, mogućnost da postanu deo crne statistike smanjiće se za 70 odsto - kaže direktor Srpskog komiteta za bezbednost saobraćaja.

Istovremeno, Okanović motocikliste upozorava da na put ne kreću bez kacige i da stalno vode računa o opasnosti da mogu da se nađu u takozvanom mrtvom uglu vozača automobila ispred sebe.

Alarmantne brojke

godina

poginuli

povređeni

nezgode

2001.

1.275

19.906

61.711

2002.

847

14.736

52.072

2003.

868

15.953

55.660

2004.

953

17.557

62.334

2005.

841

16.890

62.036

2006.

900

18.403

63.913

2007.

964

22.201

70.735

2008.

325

8.037

25.757