Srbija nema merila za ocenu rada tužilaca

Jasmina Kiurski Kriterijume za vrednovanje rada tužilaca i njihovih zamenika treba što pre uvesti , jer je Srbija jedina zemlja u ovom delu sveta gde takva merila još ne postoje.

Jasmina Kiurski, zamenik državnog tužioca i predsednik komisije za izradu zakona o tužiocima, kaže za „Blic nedelje“ da je uvođenje vrednovanja rada tužilaca osnov bez koga nema reforme tužilačke organizacije koja bi odgovarala potrebama građana Srbije.

- Vrednovanje rada je osnov za izbor, napredovanje, razrešenje, ili pokretanje disciplinskog postupka protiv tužioca.Ono bi se obavljalo na osnovu kriterijuma i merila koje pravilnikom utvrđuje Državno veće tužilaca. Udruženje tužilaca je formiralo radnu grupu za izradu pravilnika. Predloženo je da postoji redovno, periodično i vanredno vrednovanje, koje bi se obavljalo na lični zahtev - kaže Jasmina Kiurski.

Ona naglašava da je Savet Evrope zauzeo stav da telo nadležno za vrednovanje rada tužilaca mora da bude nezavisno od vlade.

- Sada postoje dve verzije ko bi trebalo da vrednuje rad tužilaca. U verziji Ministarstva pravde, vrednovanje vrši viši tužilac uz prethodno pribavljeno mišljenje kolegijuma. Mi želimo da to ne bude pojedinac, ili tako glomazno telo kao kolegijum, već komisija za vrednovanje, koju bi biralo Državno veće tužilaca - navodi Kiurski.

Ona napominje da vrednovanje nije samo motivacija za tužioce da rade bolje, jer bi se tada tačno znalo kako i koliko rade, već bi vrednovanje njihovog rada omogućilo i tačan uvid u stanje pravosuđa u Srbiji. Prema rečima Jasmine Kiurski, posebna pažnja je obraćena na disciplinski postupak za tužioce.

- Prvo, odredili smo šta je sve disciplinski prekršaj. To su slučajevi kada, na primer, tužilac ne izrađuje odluke u zakonskim rokovima, kada propusti da traži sopstveno izuzeće gde postoje zakonski razlozi, kada kasni na pretrese, ili propušta zakazane pretrese. Takođe, sankcionisalo bi se i ponašanje koje nije u skladu s etičkim kodeksom. Postojaće i teški disciplinski prekršaj. Ova odredba primenjivaće se ako usled prekršaja dođe do ozbiljnog poremećaja u vršenju funkcije tužilaštva, ili teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u tužilaštvo. To posebno važi za situacije kada dođe do zastarevanja krivičnog gonjenja zbog greške tužioca - kaže Kiurski.

Ona napominje da je predviđeno da postoje disciplinski organi i dvostepeni disciplinski postupak.

Prema njenim rečima, komisija pri nacionalnom savetu za reformu pravosuđa uradila je radne verzije zakona o javnom tužilaštvu i zakon o državnom veću tužioca. Ti predlozi su dostavljeni Ministarstvu pravde, od koga se očekuje da predloži Skupštini Srbije usvajanje nacrta pomenutih zakona.

- Hteli smo da pojačamo samostalnost i nezavisnost u radu. Da onemogućimo bilo kakav uticaj izvršne i zakonodavne vlasti na rad tužilaštva - ističe Kiurski.