Vesti » Večernje novosti 06.07.2008
Ljubav koja boli
Večernje novosti nedelja, 6. jul 2008.
Spomenik zahvalnosti Francuskoj
OČI Srbije uprte su u Francusku. Kao u dalekog i bogatog rođaka, koji je još i postao direktor u velikom gradu. Beograd, jedan od malobrojnih gradova koji se okitio legijom časti, gleda put Pariza, kao što je davno ceo obezemljeni narod, na albanskoj obali, očima tražio lađe francuske pomoći. Kasnila je, mnogi su i stradali, ali je stigla. A, na Kalemegdanu i danas, kada od Francuske čekamo neku drugačiju pomoć, i dalje stoji spomenik sa natpisom: "Volimo Francusku kao što je ona volela nas".
Francuska sada, evo već nedelju dana, upravlja evropskim kormilom, predsedava Evropskom unijom. A, mi čekamo hoće li pramac, makar malo, okrenuti u pravcu Srbije. Dobri poznavaoci prilika nas, međutim, brzo "ohlade" govoreći da ne treba da očekujemo mnogo.
- Sarkozi je još u predsedničkoj kampanji "priznao" Kosovo, a kao ministar policije, i pored mnogobrojnih Srba u Francuskoj, za Srbiju je tražio "pooštravanje viza". Sa ministrom spoljnih poslova kakav je Kušner, njegova politika neće daleko stići. Volela bih da ohrabrim moj narod, ali bojim se da bolje dane za vreme Sarkozijevog manadata u Srbiji nećemo videti - počinje priču za "Novosti" prof. dr Mila Alečković-Nikolić, doktorant sa Sorbone i potpredsednik Zajednice Srba Francuske. - EU se danas nalazi u onoj situaciji u kojoj se nalazila Jugoslavija posle Titove smrti, a sam Sarkozi je u ulozi nekog od rotirajućih predsednika bivših jugoslovenskih republika, recimo Cvijetina Mijatovića, Mike Špiljka ili Raifa Dizdarevića, u vreme dok raspad još nije bio na pomolu. Međutim, u političkom smislu u Evropi, u stvari, funkcionišu samo bilateralni ugovori i ništa više.
ZATVORENA VRATA
DA nam se vrata Evrope neće brže otvoriti, samo zato što naši ovekovečeni prijatelji trenutno drže ključeve, niti će se evropska politika prema Srbiji značajnije menjati, smatra i istoričar dr Stanislav Sretenović, koji je znanja o francusko-srpskim odnosima usavršavao na magistarskim i doktorskim studijama u Parizu i Firenci.
- Trenutno ne postoji srpska politika Francuske. Možda balkanska, pa u okviru nje srpska, ali velikog prijateljstva nema - napominje ovaj saradnik Instituta za savremenu istoriju. - Današnja Francuska ima snažnu evropsku komponentu i ne verujem da je za nas povoljnija od, recimo, politike koja stiže iz Berlina. To što francuske diplomate vole ponekad da podvuku naše prijateljske odnose, ne može da utiče na francusko predsedavanje. Bilo bi neozbiljno misliti da će se Francuska odreći svoja dva stuba međunarodne politike (odnosa prema Berlinu i atlantskog savezništva), da bi branila interese Srbije.
A, velikom prijateljstvu, osim sećanja, svedoče izgleda još samo spomenici - u Beogradu i Parizu. Meštrovićev Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemedanu podignut u sećanje na stradanje francuske vojske u Prvom svetskom ratu. Postavljen simbolično 11. novembra 1930. godine, na dan potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu. Šest godina kasnije Pariz se odužio Beogradu. U 16. kvartu podugnuti su spomenici kralju Petru i kralju Aleksandru Karađorđeviću. Ali ni tada inicijative nisu bile državne, već su ih pokrenula društva francusko-srpskog prijateljstva.
- Podizanje spomenika 1930. godina vrhunac je u francusko- srpskim odnosima. To je trenutak kada kao da se želi ovekovečiti svetla prošlost, iako postoji svest da je realnost znatno drugačija, kompleksnija - ocenjuje dr Sretenović. - A odnosi dve zemlje bili su promenljivi, uslovljeni različitim interesima dve strane i nikada nisu bili uzajamni. Uvek su išli od Francuske ka nama, a vrlo retko suprotnim smerom. Jer, Francuska je bila velika sila, pobednica u Prvom svetskom ratu. Ali, uvek su nas vezivala stradanja, jer su i oni puno propatili, uz Srbiju imali najviše žrtava, prema broju stanovnika.
Ovaj istoričar kaže da bi, od Berlinskog kongresa 1878. godine do danas, odnosi dve zemlje mogli da se podele u pet perioda. U prvom, do Prvog svetskog rata, Francuska blagonaklono gleda na mladu državu, od koje očekuje da sledi njenu putanju u razvoju demokratije i ekonomije. Važna je, objašnjava, 1908. - godina aneksione krize, kada Francuzi nude intenzivnu saradnju, ulazi njihov kapital. Tokom Prvog svetskog rata, savezništvo
nije bilo proizvod potpisanog ugovora, već spleta okolnosti, odnosa velikih sila, lančane reakcije...
VELIKA ZABLUDA
ALI, kaže naš sagovornik, zabluda je da je Francuska u rat ušla zbog Srbije. Učinila je to zbog Rusije. Francuska pomoć je stizala i bila zalog, ali i opterećenje budućeg prijateljstva. Jer, posle 1918. godine, objašnjava, hteli su da naplate svaki uloženi franak. I tako posle vrhunca, taj odnos doživljava i prva opterećenja - vraćanje dugova, ali i unutrašnje sukobe u Kraljevini SHS, oko prevage francuskih i italijanskih uticaja. U Drugom svetskom ratu odnosi su bili minimalni. A četvrti period, do 1990. bio je, kaže, verovatno najteži. Titova Jugoslavija podržavala je alžirski pokret otpora, a Francuska u jednom trenutku čak i prekinula diplomatske odnose. Od 1990. do danas Francuska ima veoma određen stav prema Balkanu, naglašava Sretenović.
I prof. dr Mila Alečković smatra da se veliko prijateljstvo premestilo samo na privatni nivo, pojedinačne kontakte.
- Živi su potomci naših prijatelja iz Prvog svetskog rata koje sve lično poznajem: unuka generala Tranijea, unuk admirala Geprata, unuka maršala Žofra, unuka generala Saraja. Sve su to naši prijatelji, ali francuska država više ne sledi njihovu ljubav, to vreme jednog ratnog prijateljstva je samo naša lepa uspomena - smatra ova Srpkinja, ali odavno i francuska državljanka. - De Gol, koga je moja majka (pesnikinja Mira Alečković) imala prilike da upozna i od njega dobije odlikovanje, verovatno je poslednji državnik koji je o Srbima rekao nešto uzvišeno. Na pitanje ko treba da predvodi antifašističku povorku ispred Trijumfalne kapije, on je odgovorio: "I za Prvi i za Drugi svetski rat, zna se, Srbi, i to oni u opancima". Posle Fransoa Miterana, Francuska za političare i ambasadore ima obične tehnokrate koji su sve manje obrazovani.
Tako za prijateljstvo dva naroda, savezništvo plaćeno sa mnogo krvi u Francuskoj znaju još samo potomci ratnika iz Prvog svetskog rata i veoma obrazovani krugovi.
I danas, svakog 14. jula, kada se obeležava nacionalni praznik Republike Francuske, polažu se venci ispred spomenika na Kalemegdanu. Da se ne zaboravi savezništvo i stradanje francuske vojske. I da se podseti na ljubav dva naroda. Od koje je, izgleda, osim sećanja, u Srbiji doduše svežijih nego u Francuskoj, danas malo ostalo!
POGLED IZ PARIZA: DA LI SU VAŽNIJE EMOCIJE ILI INTERES
ZACELIĆE LJUTE RANE
IBER Vedrin, nekadašnji francuski ministar spoljnih poslova, možda je i najbolje ocenio aktuelne francusko-srpske odnose, izjavom da u vezama između zemalja ne postoji ljubav, već samo obostrani interesi.
Francuska i Srbija su imale bogatu zajedničku istoriju, koja je bila obavijena sestrinskim zagrljajem, onda kada su interesi obe zemlje bili na istoj strani. To se pre svega odnosi na period s kraja prošlog veka do završetka Drugog svetskog rata.
Oni koji pamte ovaj period nastavili su da neguju tople odnose, dok su nove generacije veze zasnivale na osnovu pragmatičnijeg stava. Geografski manja Srbija uvek je gledala u Francusku kao zaštitnicu, što je ona, ali samo kada joj je to odgovaralo, i bila.
Tako, ipak, ne misli poznati francuski pisac Patrik Beson.
- Nije se u odnosima, među ljudima, mnogo promenilo, i pored značajnih "incidenata" koji su se u politici dogodili proteklih godina. Napisana istorija ne može da se izbriše. Postojali su privilegovani odnosi, i oni će opstati. U očima istorije, taj period nerazumevanja je kratak, kada je reč o celokupnim francusko-srpskim odnosima. Srbija će uskoro ući u EU i to nesrećno vreme razmimoilaženja će biti za nama. Oduvek sam verovao da se radi o nemilim ranama koje će zaceliti - kaže Beson.
Goran Čvorović
ANKETA - DA LI JE FRANCUSKA I DALJE PRIJATELJ SRBIJE?
MILADIN ĐUKANOVIĆ (40), elektrotehničar
- Veliki sam optimista, ali koliko mogu da primetim u odnosima naših država nema nekog velikog pomaka. Voleo bih da nam njihov mladi predsednik pomogne, jer je ipak on najvažniji i ključni evropski faktor.
KRISTINA KONDIĆ (27), student
- Sličnost dva naroda možemo tražiti u činjenici da Francuska, kao i Srbija, ima mnogo nezaposlenog sveta. Smatram da bi trebalo da unapredimo naše poljuljane odnose i da kao tradicionalni prijatelji budemo bliski.
DRAGOLJUB MATIĆ (57), službenik
- Bili smo sa Francuzima dugogodišnji prijatelji i nema razloga da i dalje ne razvijamo dobre odnose. Sticajem okolnosti u prethodnom vremenu se to pokvarilo, mada verujem da će naredne generacije to popraviti.
MARKO MARTINOVIĆ (30), saobraćajni inženjer
- Nisam siguran u francusko prijateljstvo, jer u svetu, kao i kod nas, vlada samo interes. Inače, nemam baš nikakav kontakt sa njima, pa tako teško mogu da budem objektivan po pitanju da li
su nam Francuzi zaista prijatelji.
MARIJA ĐUKANOVIĆ (40), gastarbajter
- Verujem da smo i dalje u prijateljstvu sa Francuzima, jer su oni veliki narod koji nam je pomogao u jednom trenutku u istoriji. Radim u Nemačkoj, pa nisam upućena kakvi su trenutni odnosi dve zemlje.
M. K.
OČI Srbije uprte su u Francusku. Kao u dalekog i bogatog rođaka, koji je još i postao direktor u velikom gradu. Beograd, jedan od malobrojnih gradova koji se okitio legijom časti, gleda put Pariza, kao što je davno ceo obezemljeni narod, na albanskoj obali, očima tražio lađe francuske pomoći. Kasnila je, mnogi su i stradali, ali je stigla. A, na Kalemegdanu i danas, kada od Francuske čekamo neku drugačiju pomoć, i dalje stoji spomenik sa natpisom: "Volimo Francusku kao što je ona volela nas".
Francuska sada, evo već nedelju dana, upravlja evropskim kormilom, predsedava Evropskom unijom. A, mi čekamo hoće li pramac, makar malo, okrenuti u pravcu Srbije. Dobri poznavaoci prilika nas, međutim, brzo "ohlade" govoreći da ne treba da očekujemo mnogo.
- Sarkozi je još u predsedničkoj kampanji "priznao" Kosovo, a kao ministar policije, i pored mnogobrojnih Srba u Francuskoj, za Srbiju je tražio "pooštravanje viza". Sa ministrom spoljnih poslova kakav je Kušner, njegova politika neće daleko stići. Volela bih da ohrabrim moj narod, ali bojim se da bolje dane za vreme Sarkozijevog manadata u Srbiji nećemo videti - počinje priču za "Novosti" prof. dr Mila Alečković-Nikolić, doktorant sa Sorbone i potpredsednik Zajednice Srba Francuske. - EU se danas nalazi u onoj situaciji u kojoj se nalazila Jugoslavija posle Titove smrti, a sam Sarkozi je u ulozi nekog od rotirajućih predsednika bivših jugoslovenskih republika, recimo Cvijetina Mijatovića, Mike Špiljka ili Raifa Dizdarevića, u vreme dok raspad još nije bio na pomolu. Međutim, u političkom smislu u Evropi, u stvari, funkcionišu samo bilateralni ugovori i ništa više.
ZATVORENA VRATA
DA nam se vrata Evrope neće brže otvoriti, samo zato što naši ovekovečeni prijatelji trenutno drže ključeve, niti će se evropska politika prema Srbiji značajnije menjati, smatra i istoričar dr Stanislav Sretenović, koji je znanja o francusko-srpskim odnosima usavršavao na magistarskim i doktorskim studijama u Parizu i Firenci.
- Trenutno ne postoji srpska politika Francuske. Možda balkanska, pa u okviru nje srpska, ali velikog prijateljstva nema - napominje ovaj saradnik Instituta za savremenu istoriju. - Današnja Francuska ima snažnu evropsku komponentu i ne verujem da je za nas povoljnija od, recimo, politike koja stiže iz Berlina. To što francuske diplomate vole ponekad da podvuku naše prijateljske odnose, ne može da utiče na francusko predsedavanje. Bilo bi neozbiljno misliti da će se Francuska odreći svoja dva stuba međunarodne politike (odnosa prema Berlinu i atlantskog savezništva), da bi branila interese Srbije.
A, velikom prijateljstvu, osim sećanja, svedoče izgleda još samo spomenici - u Beogradu i Parizu. Meštrovićev Spomenik zahvalnosti Francuskoj na Kalemedanu podignut u sećanje na stradanje francuske vojske u Prvom svetskom ratu. Postavljen simbolično 11. novembra 1930. godine, na dan potpisivanja primirja u Prvom svetskom ratu. Šest godina kasnije Pariz se odužio Beogradu. U 16. kvartu podugnuti su spomenici kralju Petru i kralju Aleksandru Karađorđeviću. Ali ni tada inicijative nisu bile državne, već su ih pokrenula društva francusko-srpskog prijateljstva.
- Podizanje spomenika 1930. godina vrhunac je u francusko- srpskim odnosima. To je trenutak kada kao da se želi ovekovečiti svetla prošlost, iako postoji svest da je realnost znatno drugačija, kompleksnija - ocenjuje dr Sretenović. - A odnosi dve zemlje bili su promenljivi, uslovljeni različitim interesima dve strane i nikada nisu bili uzajamni. Uvek su išli od Francuske ka nama, a vrlo retko suprotnim smerom. Jer, Francuska je bila velika sila, pobednica u Prvom svetskom ratu. Ali, uvek su nas vezivala stradanja, jer su i oni puno propatili, uz Srbiju imali najviše žrtava, prema broju stanovnika.
Ovaj istoričar kaže da bi, od Berlinskog kongresa 1878. godine do danas, odnosi dve zemlje mogli da se podele u pet perioda. U prvom, do Prvog svetskog rata, Francuska blagonaklono gleda na mladu državu, od koje očekuje da sledi njenu putanju u razvoju demokratije i ekonomije. Važna je, objašnjava, 1908. - godina aneksione krize, kada Francuzi nude intenzivnu saradnju, ulazi njihov kapital. Tokom Prvog svetskog rata, savezništvo
nije bilo proizvod potpisanog ugovora, već spleta okolnosti, odnosa velikih sila, lančane reakcije...
VELIKA ZABLUDA
ALI, kaže naš sagovornik, zabluda je da je Francuska u rat ušla zbog Srbije. Učinila je to zbog Rusije. Francuska pomoć je stizala i bila zalog, ali i opterećenje budućeg prijateljstva. Jer, posle 1918. godine, objašnjava, hteli su da naplate svaki uloženi franak. I tako posle vrhunca, taj odnos doživljava i prva opterećenja - vraćanje dugova, ali i unutrašnje sukobe u Kraljevini SHS, oko prevage francuskih i italijanskih uticaja. U Drugom svetskom ratu odnosi su bili minimalni. A četvrti period, do 1990. bio je, kaže, verovatno najteži. Titova Jugoslavija podržavala je alžirski pokret otpora, a Francuska u jednom trenutku čak i prekinula diplomatske odnose. Od 1990. do danas Francuska ima veoma određen stav prema Balkanu, naglašava Sretenović.
I prof. dr Mila Alečković smatra da se veliko prijateljstvo premestilo samo na privatni nivo, pojedinačne kontakte.
- Živi su potomci naših prijatelja iz Prvog svetskog rata koje sve lično poznajem: unuka generala Tranijea, unuk admirala Geprata, unuka maršala Žofra, unuka generala Saraja. Sve su to naši prijatelji, ali francuska država više ne sledi njihovu ljubav, to vreme jednog ratnog prijateljstva je samo naša lepa uspomena - smatra ova Srpkinja, ali odavno i francuska državljanka. - De Gol, koga je moja majka (pesnikinja Mira Alečković) imala prilike da upozna i od njega dobije odlikovanje, verovatno je poslednji državnik koji je o Srbima rekao nešto uzvišeno. Na pitanje ko treba da predvodi antifašističku povorku ispred Trijumfalne kapije, on je odgovorio: "I za Prvi i za Drugi svetski rat, zna se, Srbi, i to oni u opancima". Posle Fransoa Miterana, Francuska za političare i ambasadore ima obične tehnokrate koji su sve manje obrazovani.
Tako za prijateljstvo dva naroda, savezništvo plaćeno sa mnogo krvi u Francuskoj znaju još samo potomci ratnika iz Prvog svetskog rata i veoma obrazovani krugovi.
I danas, svakog 14. jula, kada se obeležava nacionalni praznik Republike Francuske, polažu se venci ispred spomenika na Kalemegdanu. Da se ne zaboravi savezništvo i stradanje francuske vojske. I da se podseti na ljubav dva naroda. Od koje je, izgleda, osim sećanja, u Srbiji doduše svežijih nego u Francuskoj, danas malo ostalo!
POGLED IZ PARIZA: DA LI SU VAŽNIJE EMOCIJE ILI INTERES
ZACELIĆE LJUTE RANE
IBER Vedrin, nekadašnji francuski ministar spoljnih poslova, možda je i najbolje ocenio aktuelne francusko-srpske odnose, izjavom da u vezama između zemalja ne postoji ljubav, već samo obostrani interesi.
Francuska i Srbija su imale bogatu zajedničku istoriju, koja je bila obavijena sestrinskim zagrljajem, onda kada su interesi obe zemlje bili na istoj strani. To se pre svega odnosi na period s kraja prošlog veka do završetka Drugog svetskog rata.
Oni koji pamte ovaj period nastavili su da neguju tople odnose, dok su nove generacije veze zasnivale na osnovu pragmatičnijeg stava. Geografski manja Srbija uvek je gledala u Francusku kao zaštitnicu, što je ona, ali samo kada joj je to odgovaralo, i bila.
Tako, ipak, ne misli poznati francuski pisac Patrik Beson.
- Nije se u odnosima, među ljudima, mnogo promenilo, i pored značajnih "incidenata" koji su se u politici dogodili proteklih godina. Napisana istorija ne može da se izbriše. Postojali su privilegovani odnosi, i oni će opstati. U očima istorije, taj period nerazumevanja je kratak, kada je reč o celokupnim francusko-srpskim odnosima. Srbija će uskoro ući u EU i to nesrećno vreme razmimoilaženja će biti za nama. Oduvek sam verovao da se radi o nemilim ranama koje će zaceliti - kaže Beson.
Goran Čvorović
ANKETA - DA LI JE FRANCUSKA I DALJE PRIJATELJ SRBIJE?
MILADIN ĐUKANOVIĆ (40), elektrotehničar
- Veliki sam optimista, ali koliko mogu da primetim u odnosima naših država nema nekog velikog pomaka. Voleo bih da nam njihov mladi predsednik pomogne, jer je ipak on najvažniji i ključni evropski faktor.
KRISTINA KONDIĆ (27), student
- Sličnost dva naroda možemo tražiti u činjenici da Francuska, kao i Srbija, ima mnogo nezaposlenog sveta. Smatram da bi trebalo da unapredimo naše poljuljane odnose i da kao tradicionalni prijatelji budemo bliski.
DRAGOLJUB MATIĆ (57), službenik
- Bili smo sa Francuzima dugogodišnji prijatelji i nema razloga da i dalje ne razvijamo dobre odnose. Sticajem okolnosti u prethodnom vremenu se to pokvarilo, mada verujem da će naredne generacije to popraviti.
MARKO MARTINOVIĆ (30), saobraćajni inženjer
- Nisam siguran u francusko prijateljstvo, jer u svetu, kao i kod nas, vlada samo interes. Inače, nemam baš nikakav kontakt sa njima, pa tako teško mogu da budem objektivan po pitanju da li
su nam Francuzi zaista prijatelji.
MARIJA ĐUKANOVIĆ (40), gastarbajter
- Verujem da smo i dalje u prijateljstvu sa Francuzima, jer su oni veliki narod koji nam je pomogao u jednom trenutku u istoriji. Radim u Nemačkoj, pa nisam upućena kakvi su trenutni odnosi dve zemlje.
M. K.
Preuzeto sa sajta novosti.rs »
Nema komentara na ovu vest. Pošaljite vaš komentar, budite prvi »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi