Spas ili prevara

IMA li ikog od nas ko ne bi želeo da zna od čega sve potencijalno može da oboli? Da li je najpodložniji infarktu ili eventualno nekom malignom oboljenju? Naučna fantastika. E, pa možda i nije.

Precizan odgovor na ovakva pitanja mogla bi da pruži DNK analiza. A, Česi su u tome prepoznali budućnost. Dobar biznis. U renomiranim genetskim „radionicama“, na fakultetima ili u univerzitetskim bolnicama, nastaju privatne firme koje se bave genetskom analizom.

Genetska slika uspostavlja se na osnovu testiranja DNK-molekula koji sadrži genetske informacije i kod svake osobe je jedinstven. Genetska oboljenja pojavljuju se zbog mutacija u genima pojedinaca.

Svakako, jedan od najinteresantnijih programa predstavila je firma „GHC genetik“. Ona klijentu za 500 evra nudi sveobuhvatnu studiju koja će istražiti njegove predispozicije ka bolestima kao što su infarkt miokarda, rak, bolesti mozga, dijabetes...

Dok izvestan broj genetičara u Češkoj tvrdi da na osnovu ovog saznanja bolest može biti prolongirana i do pozne starosti, drugi smatraju da je sve naučno nepotvrđeno i traže mišljenje ljudi iz Ministarstva zdravlja.

Naši stručnjaci, pak, smatraju da sa etičkog aspekta to nije u redu.

- Ta ispitivanja mogu da se rade samo u istraživačke svrhe i njihovo publikovanje je zabranjeno - kaže dr Goran Brajušković, molekularni biolog i fiziolog na Biološkom fakultetu u Beogradu.

- Posle dešifrovanja humanih genoma ti rezultati su strogo poverljivi. Njih, na primer, nikako ne bi smele da se dokopaju neke kompanije ili osiguravajuće kuće. U tom slučaju postoji opasnost od diskriminacije.

I

dok se u evropskim zemljama tek izvode eksperimentalni programi, američki predsednik Džordž Buš potpisao je novi Zakon o zaštiti od diskriminacije na osnovu genetičkih informacija. Time su, bar na papiru, Amerikanci zaštićeni od zloupotrebe njihovih podataka o naslednim faktorima, koje bi mogli da iskoriste poslodavci i osiguravajuće kuće.

Zakon zabranjuje, takođe, kompanijama za zdravstveno osiguranje da zahtevaju genetičko testiranje kako bi ustanovili da li je određena osoba izložena riziku da oboli od naslednih bolesti ili ne. Tako, poslodavci ne mogu da zaposle, otpuste ili unaprede ljude na osnovu njihovog genetskog profila.

Nacionalni institut za istraživanje ljudskog genoma u Vašingtonu navodi da svaka osoba može da bude domaćin desetina genetskih mutacija, koje povećavaju njene šanse za dobijanje bolesti. Američki stručnjaci navode tako primer da, ukoliko u porodici imate obolelog od raka debelog creva, test gena bi mogao da vam pomogne da utvrdite da li je on nasledan ili ne.

I Amerikanci, međutim, podsećaju da testiranje gena može da dovede do primene rane spasonosne terapije za različite bolesti sa naslednim faktorima.

Ipak, naučnici ne biraju kako da dođu do novih lekova i terapija i sebi u prilog iznose stav da će, uz sva ova saznanja, više ljudi da učestvuje u medicinskim testovima koji se koriste za razvoj novih medikamenata i tretmana.

VOJNICI

DNK se obavezno uzima američkim vojnicima i pilotima kako bi se u slučaju pogibije lakše identifikovali njihova tela. DNK se koristi i za utvrđivanje očinstva, ali i u forenzičko-kriminalističke svrhe.