Zastrašivanje Rusijom kao Al kaidom i Iranom

Sutra će se na japanskom ostrvu Hokaido, pred otvaranje samita „velike osmorke“, održati prvi susret između Dmitrija Medvedjeva i Gordona Brauna. Tačnije, prvi razgovori predsednika Rusije i premijera Velike Britanije posle niza sporenja između Moskve i Londona. Medvedjev je već izrazio želju da odmrzne odnose, oficijelni London navodno želi isto to. Međutim, bezbednosne službe kraljevstva na vreme su - preko medija - „napomenule“ da Rusija predstavlja veliku opasnost za Britaniju, gotovo kao teroristička Al kaida i Iran, zbog njegovog programa nuklearnog naoružanja. Te izjave imaju posebnu političku boju jer su objavljene neposredno pred razgovore „u četiri oka“.

Otopljavanje

Nekome u maglovitom Albionu i te kako je stalo da Moskva i London ne čine korake jedan prema drugom. Istina, i „jastrebski“ stil šefa britanske diplomatije Dejvida Milibenda nije doprineo pomirenju, ali ne treba reći da pokušaja otopljavanja odnosa nije bilo. Takvu želju London je saopštavao, samo što se dalje od nje nije išlo. Na primer, premijer Braun je, prema informacijama medija, hteo da telefonira Medvedjevu da bi mu čestitao izbor za predsednika i da predloži da započnu odnose dve zemlje „od čistog lista“. Međutim, brigom mnogih „jastrebova“ zvonca nije bilo. Tačnije, odloženo je. Kako je rekao sam Medvedjev u okviru intervjua novinarima iz zemalja G8, s premijerom Braunom on je nedavno razgovarao i to je bio „miran, dobar razgovor“.

„Mi smo se dogovorili da se vidimo na ‘osmorki’. Nedavno je moj pomoćnik posetio Veliku Britaniju da bi razmotrio nijanse tog susreta. Pripreme teku. Smatram da taj kontakt, taj susret treba da bude značajan i koristan, tim pre imamo prvenstveno ekonomske veze, kakvih nikada nije bilo, ogromne investicije, kolosalni obim trgovinskih kontakata (2007. godine Britanija je postala vodeći strani investitor u rusku ekonomiju). I naš zadatak je da ne politizujemo tu sferu, već da je razvijamo mirno“, rekao je predsednik RF.

„Reći ću otvoreno, mi smo imali i teže situacije nego što je ova danas“, zaključio je predsednik Rusije, dodajući da je njegova zemlja spremna da ide ka Britaniji, ali da takva želja treba da bude uzajamna.

LONDONSKI SUD

Sumnjičavost Britanaca već se iskazuje u različitim aspektima, koji imaju vezu sa ruskim biznisom. Londonski sud je ne tako davno odlučio da razmatra potraživanje Mihaila Černog Olegu Deripaski u Britaniji, a ne u Rusiji, pod izgovorom da je razmatranje potraživanja na teritoriji Rusije povezano s rizicima, između ostalog „mogućnosti naručenog ubistva, hapšenja sa isfabrikovanim optužbama i nedovoljno pravednim sudskim pretresom“, kako je istakao engleski sud.

Neprijatni skandal

Visoki vladini činovnici Britanije ne otkrivaju koje teme namerava da pokrene Gordon Braun na susretu s ruskim liderom, ograničavajući se samo saopštenjem da je premijer „spreman za konstruktivan razgovor“. Da li će susret Medvedjeva i Brauna doprineti opštem otopljavanju na britanskom frontu, pokazaće vreme. Ali, treba napomenuti da se održava u atmosferi vrlo neprijatnog skandala. Tako su, prema informacijama londonskog Tajmsa, britanske službe bezbednosti navele Rusiju trećom od najozbiljnijih pretnji svoje zemlje - odmah iza terorizma Al kaide i iranskog nuklearnog programa. „Špijuni iz Rusije preplavili su zemlju“, piše uticajni Tajms, pozivajući se na izvore britanskih bezbednosnih službi. I onda: za borbu protiv ruske industrijske i vojne špijunaže treba stvoriti ‘ogromne resurse’“.

Tajms je, dajući boju odnosima, još podsetio da su u poslednjih godinu dana britanski lovci bili podignuti u vazduh ne manje od 21 put „reagujući na upad ratne avio-tehnike u vazdušni prostor NATO“.

I tako, ispada da je Moskva u istoj kategoriji s Bin Ladenom i iranskim ajatolasima. Pa ne čudi da su i neki drugi britanski mediji požurili da iznesu uverenje da Braun neće izbeći pitanja o istrazi slučaja Litvinjenko, o napetim odnosima između specijalnih službi dve zemlje, a takođe skandalima oko kompanije BP i njenih saradnika u Rusiji.

Ostaje, doduše, činjenica da su za dve godine Britanija i Rusija „uspele“ da dovedu odnose do najgoreg stanja za nekoliko poslednjih decenija. Kako? Naglo pogoršanje je usledilo kada su britanske specijalne službe optužile za ubistvo bivšeg agenta Federalne službe bezbednosti Aleksandra Litvinjenka, drugog saradnika ruskih specijalnih službi, Aleksandra Lugovoja, a Rusija odbila da ga isporuči. Ubrzo potom izbio je skandal zbog zatvaranja regionalnih kancelarija Britanskog saveta u Rusiji. Među poslednjim događajima koji govore da se ne smanjuje napetost u odnosima dve zemlje je postupak ruskih poreskih organa prema britanskoj naftnoj kompaniji BP PLC i 148 saradnika njene ruske filijale oko registracije.

Zašto sada

Ali u poslednje vreme Rusija ispoljava želju da se pomiri sa Britanijom. O tome svedoči intervju koji je u martu dao tada izabrani predsednik Medvedjev britanskom listu Fajnenšel tajms. U intervjuu Medvedjev je zemlji-članici velike osmorke potvrdio nameru da normalizuje odnose.

Izjave britanskih bezbednosnih agencija o aktivizaciji rada ruskih specijalnih službi u njihovoj zemlji nisu bez osnova, uveren je Andrej Soldatov, ekspert za obaveštajne agencije, glavni urednik sajta Agentura. On je istakao da je prilikom imenovanja Mihaila Fradkova za šefa spoljne službe bezbednosti Vladimir Putin direktno rekao da je, pored borbe sa terorizmom, glavni zadatak ruske spoljne agenture - rad za interese ruskog biznisa u svetu, u stvari bavljenje industrijskom špijunažom.

Ako je ruska špijunaža odavno prešla u akciju, britanska se ne ograničava samo na rečima, smatra Soldatov. O motivima zbog čega su izjave britanskih službi došle baš uoči susreta Medvedjeva i Brauna može se samo naslućivati, kaže ekspert; verzije mogu biti različite. A i ima ih mnogo.

Autor:

Radislav Ćuk