Vesti » Danas 08.07.2008
Klimatske promena zasenile problem siromaštva
Samit lidera zemalja Grupe osam u japanskom letovalištu na ostrvu Hokaido
Danas utorak, 8. jul 2008.
Tojako - Nesuglasice povodom klimatskih promena pojavile su se kao najspornije pitanje samita lidera Grupe osam industrijalizovanih zemalja koji je počeo juče u Tojaku, japanskom letovalištu na severnom ostrvu Hokaido. Šef Evropske komisije Žoze Manuel Baroso apelovao na lidere najbogatijih država sveta da deluju što pre u postavljanju ciljeva za smanjenje efekta staklene bašte, čime je američki predsednik Džordž Buš doveden u usamljeničku poziciju. Liderima industrijalizovanih zemalja - Britanije, Kanade, Francuske, Nemačke, Italije, Japana, Rusije i SAD, na samitu u Japanu pridružile su se kolege iz još 15 zemalja, uključujući i osam afričkih država - Alžira, Etiopije, Gane, Nigerije, Senegala, Južne Afrike i Tanzanije, kao i predsednik komisije Afričke unije.
Očekuje se da će pitanje klimatskih promena biti u centru debate i tokom sutrašnjeg zasedanja, kad će se liderima G-8 pridružiti kineski predsednik Hu Đintao i indijski premijer Manmohan Sing. Kina i Indija kažu da razvijene zemlje moraju pokrenuti odlučnu borbu protiv globalnog zagrevanja, dok Buš kaže da zemlje u razvoju moraju podjednako biti angažovane ka istom cilju. Međutim, Bušovo mišljenje ne dele i grupe za zaštitu ljudskih prava koje kažu da je potenciranje podjednakog učešća Kine i Indije u rešenju problema klimatskih promena samo štit za sopstvene neuspehe i loš izgovor za nedelovanja zemalja G-8.
MEDVEDEV: Nema napretka u rešavanju problema raketnog štita SAD
Tojako - Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ne vidi realnog napretka u rešavanju problema protivraketne odbrane (PRO) između SAD i Rusije, izjavio je pomoćnik predsednika Rusije Sergej Prihotko. Po njegovim rečima, pitanje PRO razmatrano je prilikom bilateralnog susreta predsednika Rusije Medvedeva i Džordža Buša u okviru samita "osmorke". "Kontakti na radnom nivou o toj problematici se nastavljaju, međutim, Medvedev je konstatovao da realnog napretka nema" - kazao je Prihotko. "Nažalost, razmatraju se mnoge mnogoobećavajuće ideje, ali nam zasada nije dovoljno jasno kako će se realizovati mere transparentnosti koje nam se sada nude" - kazao je Prhotko. Predsednik Rusije rekao je u razgovoru s Bušom, da je Rusija raspoložena za normalizaciju odnosa sa Gruzijom, ali ne vidi volju Tbilisija za to, izjavio je Prihotko. RIA Novosti
Baroso je izjavio da države G-8 moraju postići dogovor između sebe kada je reč o merama u borbi protiv klimatskih promena, kao i da moraju izbeći pristup "neću učiniti ništa dok ti prvi nešto ne učiniš", koji je nazvao "pokvarenim krugom". "Ako se mi složimo onda smo u mnogo boljoj poziciji da razgovaramo s našim kineskim i indijskim partnerima, ali i drugima", izjavio je Baroso.
Zbog velikog broja populacije i rastuće stope ekonomskog razvoja, Kina i Indija su glavni emiteri štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i krivci su za globalno zagrevanje. Kina je izrazila spremnost da razgovara o postavljanju srednjoročnih i dugoročnih ciljeva za smanjenje efekta staklene bašte. Ali Peking nije promenio svoj stav kada kaže da glavnu odgovornost snose razvijene zemlje. Indija je obećala da će emisiju štetnih gasova u svojoj zemlji zadržati u granicama ispod one u razvijenim zemljama.
Japan, ovogodišnji domaćin samita Grupe-8, stavio je klimatske promene u središtu pažnje i podržava svoje američke saveznike u ideji da su neophodni širi razgovori na međunarodnom nivou. "Trebalo bi da delimo osećaj krize kao posledice klimatskih promena, i iznad svega lideri G-8 bi trebalo da se saglase da je potrebno da sve velike ekonomije učestvuju u rešenju problema", izjavio je portparol japanskom ministarstva inostranih poslova Kazuo Kodama.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik Svetske banke Robert Zilik, izjavili su da bogate zemlje moraju da ojačaju napore u cilju rešenja problema siromaštva i obrazovanja koji utiču na svetsku ekonomsku nestabilnost. "Ovaj samit G-8 mora doneti nade onima bez nade, hranu onima koji je nemaju", izjavio je Zilik.
Predstavnici grupa za pružanje pomoći optužili su bogate nacije za neispunjenje obećanja da će pojačati pomoć Africi na 25 milijardi dolara godišnje do 2010. Optužbe su izrečene pre svega na račun Francuske, Kanade i Italije. Pomoć Africi bila je centralna tema samita G-8 održanog u Škotskoj pre tri godine, kada su svetski lideri obećali 50 milijardi dolara do 2010, od čega je polovina direktno namenjena Africi, kao i otpis dugova prezaduženih siromašnih zemalja.
"Da je novac predat, procenjujemo da bi pet miliona života godišnje bilo spaseno", izjavio je Čarls Abani, regionalni direktor Oxfam u Nigeriji. Ukupno, lideri zemalja G-8 isporučili su svega tri milijarde dolara Africi, navodi se u podacima organizacija za zaštitu ljudskih prava. Nemačka, SAD i Britanija ispunile su svoja obećanja, dok dogovor nisu ispoštovale Francuska, Italija i Kanada.
Problem klimatskih promena ipak su zasenile probleme rasta cena hrane i goriva, koji su najavljeni kao glavne teme trodnevnog samita lidera Grupe osam. Britanski premijer Gordon Braun pozvao je da se udvostruči proizvodnja hrane u Africi, istovremeno apelujući na Britance da prestanu da bacaju hranu u cilju pomoći borbi protiv daljeg rasta cena životnih namirnica. Naime, prema studiji britanske vlade gotovo svake godine Britanci bace četiri tone hrane.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da je njegova ideja, da se oformi panel stručnjaka sličan Međunarodnom panelu UN za borbu protiv klimatskih promena, naišla na međunarodnu podršku. Panel bi se bavio globalnom krizom hrane i savetovao kako predvideti i izbeći druge krize kao što je ova.
Samit u Japanu poslednji je sastanak G-8 kojem Buš prisustvuje kao predsednik SAD, dok je ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu ovo prvi put da u svojstvu predsednika Rusije prisustvuje samitu.
Za organizaciju trodnevnih razgovora svetskih moćnika, Japan je utrošio rekordne svote novca i rasporedio oko 20.000 snaga policije koji obezbeđuju grad Tojako. Na stotine demonstranata, protivnika globalizacije prati ovaj samit, tražeći od lidera industrijalizovanih zemalja da preduzmu akcije protiv globalnog zagrevanja, siromaštva i rasta cena životnih namirnica. AP
Očekuje se da će pitanje klimatskih promena biti u centru debate i tokom sutrašnjeg zasedanja, kad će se liderima G-8 pridružiti kineski predsednik Hu Đintao i indijski premijer Manmohan Sing. Kina i Indija kažu da razvijene zemlje moraju pokrenuti odlučnu borbu protiv globalnog zagrevanja, dok Buš kaže da zemlje u razvoju moraju podjednako biti angažovane ka istom cilju. Međutim, Bušovo mišljenje ne dele i grupe za zaštitu ljudskih prava koje kažu da je potenciranje podjednakog učešća Kine i Indije u rešenju problema klimatskih promena samo štit za sopstvene neuspehe i loš izgovor za nedelovanja zemalja G-8.
MEDVEDEV: Nema napretka u rešavanju problema raketnog štita SAD
Tojako - Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev ne vidi realnog napretka u rešavanju problema protivraketne odbrane (PRO) između SAD i Rusije, izjavio je pomoćnik predsednika Rusije Sergej Prihotko. Po njegovim rečima, pitanje PRO razmatrano je prilikom bilateralnog susreta predsednika Rusije Medvedeva i Džordža Buša u okviru samita "osmorke". "Kontakti na radnom nivou o toj problematici se nastavljaju, međutim, Medvedev je konstatovao da realnog napretka nema" - kazao je Prihotko. "Nažalost, razmatraju se mnoge mnogoobećavajuće ideje, ali nam zasada nije dovoljno jasno kako će se realizovati mere transparentnosti koje nam se sada nude" - kazao je Prhotko. Predsednik Rusije rekao je u razgovoru s Bušom, da je Rusija raspoložena za normalizaciju odnosa sa Gruzijom, ali ne vidi volju Tbilisija za to, izjavio je Prihotko. RIA Novosti
Baroso je izjavio da države G-8 moraju postići dogovor između sebe kada je reč o merama u borbi protiv klimatskih promena, kao i da moraju izbeći pristup "neću učiniti ništa dok ti prvi nešto ne učiniš", koji je nazvao "pokvarenim krugom". "Ako se mi složimo onda smo u mnogo boljoj poziciji da razgovaramo s našim kineskim i indijskim partnerima, ali i drugima", izjavio je Baroso.
Zbog velikog broja populacije i rastuće stope ekonomskog razvoja, Kina i Indija su glavni emiteri štetnih gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i krivci su za globalno zagrevanje. Kina je izrazila spremnost da razgovara o postavljanju srednjoročnih i dugoročnih ciljeva za smanjenje efekta staklene bašte. Ali Peking nije promenio svoj stav kada kaže da glavnu odgovornost snose razvijene zemlje. Indija je obećala da će emisiju štetnih gasova u svojoj zemlji zadržati u granicama ispod one u razvijenim zemljama.
Japan, ovogodišnji domaćin samita Grupe-8, stavio je klimatske promene u središtu pažnje i podržava svoje američke saveznike u ideji da su neophodni širi razgovori na međunarodnom nivou. "Trebalo bi da delimo osećaj krize kao posledice klimatskih promena, i iznad svega lideri G-8 bi trebalo da se saglase da je potrebno da sve velike ekonomije učestvuju u rešenju problema", izjavio je portparol japanskom ministarstva inostranih poslova Kazuo Kodama.
Generalni sekretar UN Ban Ki Mun i predsednik Svetske banke Robert Zilik, izjavili su da bogate zemlje moraju da ojačaju napore u cilju rešenja problema siromaštva i obrazovanja koji utiču na svetsku ekonomsku nestabilnost. "Ovaj samit G-8 mora doneti nade onima bez nade, hranu onima koji je nemaju", izjavio je Zilik.
Predstavnici grupa za pružanje pomoći optužili su bogate nacije za neispunjenje obećanja da će pojačati pomoć Africi na 25 milijardi dolara godišnje do 2010. Optužbe su izrečene pre svega na račun Francuske, Kanade i Italije. Pomoć Africi bila je centralna tema samita G-8 održanog u Škotskoj pre tri godine, kada su svetski lideri obećali 50 milijardi dolara do 2010, od čega je polovina direktno namenjena Africi, kao i otpis dugova prezaduženih siromašnih zemalja.
"Da je novac predat, procenjujemo da bi pet miliona života godišnje bilo spaseno", izjavio je Čarls Abani, regionalni direktor Oxfam u Nigeriji. Ukupno, lideri zemalja G-8 isporučili su svega tri milijarde dolara Africi, navodi se u podacima organizacija za zaštitu ljudskih prava. Nemačka, SAD i Britanija ispunile su svoja obećanja, dok dogovor nisu ispoštovale Francuska, Italija i Kanada.
Problem klimatskih promena ipak su zasenile probleme rasta cena hrane i goriva, koji su najavljeni kao glavne teme trodnevnog samita lidera Grupe osam. Britanski premijer Gordon Braun pozvao je da se udvostruči proizvodnja hrane u Africi, istovremeno apelujući na Britance da prestanu da bacaju hranu u cilju pomoći borbi protiv daljeg rasta cena životnih namirnica. Naime, prema studiji britanske vlade gotovo svake godine Britanci bace četiri tone hrane.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi izjavio je da je njegova ideja, da se oformi panel stručnjaka sličan Međunarodnom panelu UN za borbu protiv klimatskih promena, naišla na međunarodnu podršku. Panel bi se bavio globalnom krizom hrane i savetovao kako predvideti i izbeći druge krize kao što je ova.
Samit u Japanu poslednji je sastanak G-8 kojem Buš prisustvuje kao predsednik SAD, dok je ruskom predsedniku Dmitriju Medvedevu ovo prvi put da u svojstvu predsednika Rusije prisustvuje samitu.
Za organizaciju trodnevnih razgovora svetskih moćnika, Japan je utrošio rekordne svote novca i rasporedio oko 20.000 snaga policije koji obezbeđuju grad Tojako. Na stotine demonstranata, protivnika globalizacije prati ovaj samit, tražeći od lidera industrijalizovanih zemalja da preduzmu akcije protiv globalnog zagrevanja, siromaštva i rasta cena životnih namirnica. AP
Preuzeto sa sajta danas.co.yu »
Oglasi
Vesti dana
©2008 Naslovi
Komentari