Početak borbe protiv globalnog zagrevanja

Tokaja - Lideri vodećih industrijalizovanih zemalja sveta postigli su, tokom celovečernjih razgovora u okviru samita u Tokaju, na japanskom ostrvu Hokaidu, sporazum koji predviđa da se za 50 odsto prepolovi emisija štetnih gasova, koji stvaraju efekat staklene bašte, do 2050, čime je jednim delom okončana broba protiv globalnog zagrevanja mada je daleko od potpunog kraja.

Lideri grupe osam - SAD, Japana, Rusije, Nemačke, Francuske, Britanije, Kanade i Italije, pozvali su sve velike zemlje kao što su Kina i Indija da im se pridruže u naporima da zaustave potencijalno opasan porast temperature vazduha u svetu. "Ovom globalnom izazovu može se jedino odgovoriti globalno, naročito uz doprinos svih velikih svetskih ekonomija", kaže se u zajedničkom dokumetu od pet strana lidera G-8.

MEDVEDEV: Razgovor sa Bušom nije doneo napredak

Tokaja - Ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio je juče da njegov prvi susret, od kada je postavljen na mesto predsednika Rusije, s američkim predsednikom Džordžom Bušom nije doneo napredak u pravcu prevazilaženja dubokih nesuglasica između dva bivša neprijatelja iz vremena hladnog rata. Rusija se protivi planovim Bušove administracije da se postave delovi raketnog sistema odbrane u Istočnoj Evropi kao i njihovoj podršci pokušajima Gruzije i Ukrajine da uđu u NATO. Medvedev, međutim, kaže da postoje pitanja povodom kojih dve zemlje dele slična stanovišta, ali da povodom prevazilaženja razlika nije načinjen značajan napredak. "Nastavićemo da razmenjujemo mišljenja", izjavio je Medvedev. Ruski lider je dodao da želi dobre donose s budućim američkim predsednikom. Medvedev se, takođe, na marginam asmaita G-8 u Japanu prvi put sastao s britanskim premijerom Gordonom Braunom ali ni ti razgovori nisu urodili plodom i rešili nekoliko spornih pitanja.

Zemlje članice G-8 bile su izložene jakim pritiscima da ispune svoja obećanja s prethodnih samita i da krenu u pravcu obnavljanja pregovora UN, koji bi izrodili novi sporazum do kraja naredne godine za borbu protiv globalnog zagrevanja, budući da Protokol iz Kjotoa ističe 2012. SAD su pozdravile potpisivanje sporazuma kao važan napredak, dok su visoki zvaničnici EU ocenili da je ovo "nova zajednička vizija" bogatih nacija kada je reč o klimi.

Bela kuća se izvinjava Berluskoniju

Tojako - "Izvini zbog toga Silvio", glasilo je u zvaničnom izvinjenju Bele kuće zbog "grube greške" načinjene prilikom distribucije, daleko od laskave, biografije italijanskog premijera Silvija Bersluskonija uoči samita Grupe - 8. Štaviše, ova greška juče je bila glavna vest na stranicama novinskih listova u Italiji. Na naslovnim stranama vodećeg italijanskog lista Korijere dela Sera juče je pisalo:"Američka greška, a potom izvinjenje". Kratak pregled biografije Bersluskonija zaturen među brojnim dokumentima u Beloj kući, dostavljen je na samitu velikih ekonomskih sila u Japanu. U biografiji, Bersluskoni se opisuje kao jedan od "najkontroverznijih lidera u istoriji zemlje. Poznat je po korupciji i porocima".

Samo pre mesec dana, Bersluskoni je ugostio Buša u Rimu nazivajući ga "ličnim i prijateljem cele Italije". Buš je na to odgovorio: "U pravu ste. Mi smo dobri prijatelji". U biografiji koju potpisuje Svetska enciklopedija biografija, navodi se da je Bersluskoni došao do političke scene bez iskustva i da je uz pomoć svoje "ogromne medijske mreže" finansirao svoju kampanju uz obećanje da će "izbrisati zloglasnu, izveštačenu reputaciju italijanske vlade kao korupcionaške". U biografiji se navodi da je Berslukoni postavljen za premijera 1994, i da su "on i njegova partija Forca Italija okrivljene za korupciju a da je Bersluskoni obećao da će je iskoreniti. U pisanom izvinjenju, portaprol Bele kuće Toni Frato izjavio je da je u biografiji korišćen jezik uvreda. "Izjavljujem da biografija ne poštuje poglede i stavove Bersluskonija, američke vlade i naroda. Izvinjavamo se Italiji i njenom premijeru zbog nenamerne greške".

U saopštenju lidera G-8 navodi se da svetski moćnici dele zajedničku viziju utvrđivanja ciljeva za smanjenje emisije štetnih gasova za najmanje 50 odsto do 2050, i dodaje da se nadaju da će se postizanju cilja pridružiti još gotovo 200 drugih država članica UN koje su potpisale sporazume o klimatskim promenama.

Japanski premijer Jasuo Fukuda, domaćin ovogodišnjeg samita, izjavio je da zemlje G-8 treba da postave pojedinačne ciljeve ali nije ukazao na njihov domet. "G-8 će primeniti agresivno, srednjoročno ukupno smanjenje emisije štetnih gasova na osnovi koja zavisi od svake zemlje pojedinačno", izjavio je Fukuda.

Potpisivanje sporazuma, međutim, odnosi se na ukupnu svetsku emisiju štetnih gasova umesto samo na onu koju proizvode bogate zemlje, a kritičari sporazuma tvrde da nije odmakao dalje od sličnog sporazuma potpisanog na prošlogodišnjem samitu G-8. Takođe, sporazum ne predviđa ni koliko na godišnjem nivou mora biti smanjena emisija štetnih gasova. "Tako mali napredak nakon cele godine ministarstkih sastanaka i pregovaranja nije samo odbačena mogućnost, već i opasan neuspeh neophodan da se zaštite ljudi i priroda od klimatskih promena", izjavio je Kim Karstensen, direktor Globalne klimatske inicijative.

Grupe za zaštitu životne sredine tvrde da je i smanjenje štetnih gasova od 50 odsto nedovoljno i zahtevaju postavljenja ambicioznih srednjoročnih ciljeva za bogate nacije kada je reč o ukidanju emisije štetnih gasova do 2020. Japan ima sopstevni nacionalni cilj kada je reč o ukidanju emisije štetnih gasova između 60 i 80 odsto do 2020, ali još nije postavio srednoročni cilj.

Sporazum o klimatskim promenama apeluje na zemlje da postave visoke ciljeve za energetsku efikasnost, predstavljanje čiste energije i tehnologija, i mobilizovanje finansijskih sredstava u cilju pomoći siromašnim zemljama da smanje svoje emisije štetnih gasova i da se izbore s efektima globalnog zagrevanja.

Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Baroso izjavio je da je sporazum podrška naporima UN. "Ovo je oštar signal građanima širom sveta", navodi se u saopštenju i poziva na nastavak razgovora koje su predvodile UN a čiji je cilj zaključivanje novog sporazuma na sastanku u Kopenhagenu 2009. Nemački kancelar Angela Merkel ocenila je juče da je postignuti sporazum o klimatskim promenama "veliki korak napred" u odnosu na sporazum potpisan na samitu G-8 prošle godine u Nemačkoj.

Tokom jučerašnjih razgovora lideri su, takođe, izrazili ozbiljne zabrinutosti povodom pretnji rasta cena nafte po globalnu ekonomiju. AP