Jaki (samo) na rečima

Moćnici nisu voljni da reše goruća pitanja

KAD su, sedamdesetih godina, lideri najrazvijenijih industrijskih zemalja počeli da se sastaju kao neformalna grupa, da bi razgovarali prvenstveno o svetskoj ekonomiji, nije bilo ni blizu naslućivanje da će G 8 teme svojih razmatranja postaviti toliko široko. No, "razgorevanje" je krenulo neuporedivo više u tematskom pravcu, nego ka konkretnim odlukama i akcijama.

Tako se, recimo, dogodilo s dogovorom o značajnoj pomoći za Afriku, čija je ambicioznost obećavala novo sutra Crnog kontineta. Za tri godine, koliko je prošlo od dogovora, nije se mnogo promenilo. Očegledno, moćni više pokreću pitanja, nego što ih rešavaju.

Pored toga, opterećenja s kojim od kuće dolaze na Samit, takođe se odražava na krajnji ishod skupa. Predsednik SAD odlazi iz Bele kuće i nije toliko zainteresovan za "podizanje prašine", nemačka kancelarka Angela Merkel preokupirana je problemima u svojoj koaliciji. Ruski

predsednik Dmitrij Medvedev koji je tek zakoračio u Grupu, trudi se, međutim, da se nametne javnosti i zauzme mesto na međunarodnoj pozornici:

- Potrebno je jačati odnose između SAD i Rusije. Postoje pitanja u kojima su pozicije bliske, kao što su, na primer, ekonomske veze, ali i ona o kojima se stavovi sa SAD razilaze. - Za nas je očigledno da niz međunarodnih konvencija, kao što je Energetska povelja, ne funkcioniše - primećuje Medvedev.

Aktuelna finansijska i ekonomska struktura u svetu zahteva promene i modernizaciju, smatra Medvedev. On je istakao da to što sada postoji, to jest, situacija sa prilično slabim dolarom i veoma ojačanim evrom, ne zadovoljava nikoga i da "osmorka" mora da se udalji od nacionalnih pristupa", a da rublju treba takođe promovisati u jednu od rezervnih valuta.

Medvedev je ocenio da je G 8 jedinstven i "veoma koristan" format pronalaženja rešenja. Homogenost, međutim, još polaže ispit po mnogim pitanjima od kojih svet zavisi - od nafte, preko hrane do klimatskih promena. Grupa osam usvojila je plan smanjenja emisije ugljen-dioksida za polovinu do 2050. godine. Zvuči ohrabrujuće, ali na - dugom štapu. Izbegnuto je određivanje kratkoročnih ciljeva.

USKORO G13?

OVOGODIŠNJI samit najrazvijenijih zemalja sveta ostaće upamćen i po rekordnom broju učesnika. Započet susretom lidera G 8 sa šefovima vlada i država Crnog kontinenta (Alžira, Etiopije, Gane, Nigerije, Senegala, Tanzanije i Južnoafričke Republike) samit se u sredu završava razgovorom sa predstavnicima zemalja G 5. Grupa pet osnovana je pre par godina, a čine je Kina, Indija, Brazil, Meksiko i Južnoafrička Republika. Osim što po broju stanovnika ovih pet zemalja čine gotovo polovinu broja stanovnika na planeti, one beleže i najbržu stopu privrednog rasta. Analitičari tvrde da će se ove dve grupe uskoro ujediniti u G 13. (R. D.)