Iz Srbije ne treba bežati

NIŠ - Na svom fakultetu imao sam dobre profesore i uslove za naučno-istraživački rad, tokom studija bio sam demonstrator, a sada sam saradnik u nastavi na patofiziologiji i na drugoj godini doktorskih studija u oblasti molekularne biologije. Mislim da je Srbija zemlja iz koje ne treba bežati, osim da se ode u inostranstvo i tamo pokupe svetska znanja i iskustva - kaže Srđan LJubisavljević, koji je tokom studija i na diplomskom imao čiste desetke, a nedavno je povodom Dana Univerziteta nagrađen Srebrnim znakom Univerziteta. Srđan se našao i u grupi prvih „privilegovanih“ dobitnika novog srpskog pasoša.

- Srećom, i ranije sam imao pasoš i nisam bio od onih iz moje generacije koji nisu videli inostranstvo. Kao student, u okviru Tempus projekta svetskih univerziteta boravio sam u Pragu, na intenzivnom kursu o bioetici u savremenoj medicini. To je bio vrlo interesantan kurs, koji, pored ostalog, reafirmiše i principe Hipokratove zakletve u medicini - kaže Srđan.

Potiče iz porodice koja nije lekarska, što dokazuje da mu prezime i porodični „pedigre“ ništa nije značio tokom studija. Drugima i te kako jeste i to je, kaže, „video jasno kao dan“.

- To me nije toliko iritiralo, jer lično nisam imao probleme sa ritmom studija, znanjem i desetkama, koje nisam jurio, već su same po sebi dolazile. To sa „belim dinastijama“ je stvar njihovog izbora i morala, ja to ne mogu da promenim, osim što se bojim posledica tih „dinastijskih“ napredovanja, jer medicina ipak znači baratanje ljudskim životima i sudbinama - kaže Srđan.

Ovaj očigledno vanserijski student naglašava da je njegov fakultet među prvima dobio akreditaciju za rad po Bolonjskim principima, da ima odlične kadrove i sve bolju opremu, a da mu informatička globalizacija omogućava da prati sve svetske trendove i dostignuća.

- Pomalo se pribojavam priče o klonovima i kloniranju, jer se bojim da bi dostignuća u toj oblasti mogla biti zloupotrebljena. Zato mislim da je dobro što je to kod nas još uvek zabranjeno Ustavom i zakonima. Što se alternativne medicine tiče, aprirori je ne odbacujem. Na nju treba gledati uz zdrav kritički odnos, kao i prema ovoj konvencionalnoj. Kada sam boravio u Pragu, tamo smo dosta pričali o „sukobu interesa“ u medicini. Jer, lekari su na klinikama svakodnevno opsednuti menadžerima farmaceutskih kompanija, koji na njih vrše pritisak da „forsiraju“ njihove lekove i medikamente - objašnjava nam Srđan.

Ne priznaje da je kao desetkaš bio bubalica koja se odricala mnogih generacijskih zadovoljstava. Tvrdi da je tokom studija imao vremena za sve što ga je interesovalo, dodajući da „dobar lekar mora biti i dobar čovek, širokog obrazovanja i interesovanja“.

Autor:

M. Doderović