Ostasmo bez Glasa razuma, seksa, sporta, rokenrola...

Da l’ se neko razume bolje u politiku od Srba? Teško. I ima li na svetu manje zemlje, a koja se može „podičiti“ sa čak nekoliko stotina raznoraznih partija? Još teže.

Čak 400 organizacija, bar prema podacima Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu, nakotilo se i još je „živo“ na političkoj sceni Srbije.

A dokle će, ne zna se. Jer novi-stari ministar Milan Marković ispuniće, valjda, obećanje još svog prethodnika da se taj registar prečisti i politička scena sredi. Ne treba nam, kaže, više od desetak partija, a to će i pojeftiniti izborni proces. Novi zakon o strankama i obavezna preregistracija bar će ih osloboditi od ubiranja 10.000 potpisa za učešće u izbornoj trci.

Ali, neće više ni svako dokon sa samo 100 potpisa šire familije i još pokojeg poznanika da upiše u registar političku partiju. Moraće, kaže ministar Marković, dobro da se potrudi. A da bi se znalo ko je još živ, a ko se, iako mu ime još piše u registru, davno „upokojio“, moraće svi na preregistraciju. I to da sakupe i podnesu čak 5.000 overenih potpisa i da stranka barem u jednom od dva izborna ciklusa ostvari odgovarajući rezultat. Ako to ne ispune - doviđenja. Odoše i silni neki Zeleni (kojih ima čak desetak), izgubismo i Glas razuma, Volju naroda, 5. oktobar, Modernu politiku Srbije, pa i Inicijativu za normalnu Srbiju, Centar nacionalnog spasa, Simpatizere sporta Srbije. U istoriju bi otišla i Srpska pravda, Srpska sloga, Stranka običnih Srba, a ostali bismo i bez Novog doba, Stranke deviznih štediša, Domaćinske stranke, Saveza svih Srba sveta, Srpske svetosavske stranke, ali i one najmlađe Samo seks Srbina spasava...

TROJICA LIDERA U HAGU

Među upisanim liderima stranaka čak trojica su u Hagu - Vojislav Šešelj, Momčilo Perišić i Nebojša Pavković. U registru su i dobro poznatih imena nekadašnjih Slobinih bliskih saradnika, kao što je bivši predsednik SRJ Zoran Lilić, čelnik Srpske socijaldemokratske partije. Pošto je Milošević skinut s vlasti, Lilić nije čekao ni mesec dana da registruje svoju stranku.

NOVI ZAKON O IZBORU NARODNIH POSLANIKA

Milan Marković najavio je i novi zakon o izboru narodnih poslanika jer ovaj sadašnji „ne sadrži odgovore na neka pitanja“.

- Ako bi se uporedio sa zakonima iz oblasti lokalne samouprave, koji regulišu izborni proces, videla bi se ogromna kvalitativna razlika u korist ovih drugih zakona - rekao je Marković.

Stranke su u Srbiji počele da niču ko pečurke odmah po uvođenju višestranačja 1990. godine. Iako je Srpska svetosavska stranka prva stala u red za upis u novi registar, pretekao je, a ko drugi do Miloševićev SPS. Pobedi zakon jačeg (među jednakima), što reče čelnik Srpske svetosavske stranke Žarko Gavrilović.

A petooktobarska revolucija bila je prekretnica za legitimaciju raznoraznih ravnogoraca. Prvi se u registar upisao Ravnogorski pokret slobode.

U Slobino vreme, kako nam nedavno reče čelnik ove stranke Vladan Radosavljević, „Draža Mihailović im beše loš„, pa su ih čak devet puta odbijali.

U registar političkih stranaka za 18 godina nakotilo se svega i svačega - za svakog ponešto: Velika rokenrol partija, Ženska stranka, Partija prirodnog zakona, Moravska liga, Narodna računarska stranka Srbije, Afirmativna stranka, Pokret KI 39, Seljačka veterinarska stranka Srbije, Stranka ekonomskog prosperiteta, Politička stranka odbrana zemlje...

A da bi „čistka“ bilo dobro rešenje, veruje i profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković. Samo ne treba preterivati.

- Namera je da se ukrupni i stabilizuje politička scena. Ipak, desetak stranaka nije dovoljno za demokratiju. Treba dati šansu onima koji uspeju da namaknu 1,5 odsto. Sada ima svega i svačega. Registrovano je više od 400 stranaka, ali nisu sve one žive. To pravi problem drugima koji bi da se registruju jer se bespotrebno istroše neka normalna imena stranka. Tako onaj ko reši da napravi ozbiljnu stranku, treba da se dovija da bi smislio nešto pametno. Zato i imamo razne bisere - rekao nam je Stojiljković.

Autor:

Jelena Velinović