Nova vlast ili novi izbori

Beograd - U Beogradu bi najkasnije do utorka trebalo da bude konstitusana Skupština grada, a ukoliko se to ne desi prestonica bi mogla da bude suočena sa novim lokalnim izborima.

Konstitutivna sednica gradskog parlamenta počela je 14. jula, za ponedeljak je zakazan njen nastavak, ali još nije izvesno da će formirati vlast u gradu.

Nezvanične informacije o tome da je saradnja SPS i ZES već "gotova stvar" i da se za konačni dogovor čeka samo predsednik socijalista Ivica Dačić, koji je sinoć trebalo da stigne iz Beča, posredno je Danasu potvrdio predsednik gradskog odbora SPS-a Milisav Petronijević.

VUČIĆ: Dačiću fotelja najvažnija

Generalni sekretar SRS-a Aleksandar Vučić izjavio je juče da ga ne bi začudilo da socijalisti, uz podršku LDP-a, formiraju vlast u Beogradu. "Ne bi me čudilo da socijalisti, iako pričaju da nikako ne mogu s Čedinom strankom, ipak formiraju vlast u Beogradu uz podršku LDP-a. I meni su govorili da ne brinem i da ću biti gradonačelnik, a onda su raskinuli koalicioni sporazum", rekao je Vučić. "Pokažite mi jednog glasača koji će reći da je zadovoljan time što je svoj glas dao SPS-u, a pokazalo se da je zapravo glas dao koaliciji LDP-SPS- DS. Ivici Dačiću je fotelja očigledno važnija od bilo čega drugog", zaključio je Vučić.

- Koliko znam ničeg novog nema, sve odluke doneće Predsedništvo stranke, a čekamo da se Dačić vrati u Srbiju - rekao je Petronijević.

Okružni sud nije odlučio o žalbi radikala i narodnjaka

Portparolka Okružnog suda u Beogradu Ivana Ramić izjavila je juče da taj sud još nije odlučio o žalbi predstavnika SRS i koalicije DSS-NS na odluku o potvrđivanju mandata odbornika Skupštine Beograda. Ona je dodala da će odluka biti doneta u zakonskom roku od 48 sati od prijema žalbe. Predstavnici koalicije DSS-NS i SRS iz Skupštine Beograda su 16. jula predali žalbu Okružnom sudu na odluku o verifikaciji mandata odbornika Skupštine grada donetu 14. jula. U žalbi koju su predali Aleksandar Vučić i Dragan Tomić navodi se da je sprovedena suprotno odredbama Zakona o lokalnim izborima i predlaže se njeno poništavanje.

Koaliciju na gradskom nivou trebalo bi da formiraju SPS-PUPS i ZES, uz manjinsku podršku LDP-a. Prema rečima potpredsednika Liberalno-demokratske partije Zorana Ostojića uslov te stranke za podršku socijalistima i demokratama je "počinjanje procesa departizacije i depolitizacije gradske uprave, odnosno da se kadrovi u gradskoj upravi biraju po stručnosti, a ne po partijskoj liniji".

Na konstitutivnoj sednici u ponedeljak trebalo bi da bude izabran predsednik Skupštine, i to iz redova koalicije SPS-PUPS. Poslednji rok za formiranje Skupštine je 22. jul, a ako se to ne desi Beograđani bi ponovo morali da izađu na izbore.

Prema poslednjim istraživanjima Stratedžik marketinga, ukoliko bi se sada desili novi izbori ZES i LDP bi bez SPS-a i PUPS-a mogli da formiraju gradsku vlast. U parlament bi tako, prema rečima direktora Stratedžik marketinga Srđana Bogosavljevića, ušao ZES, koji bi osvojio 44 odsto glasova, SRS bi imala 37 odsto, DSS-NS osam odsto i LDP sedam odsto, dok koalicija SPS-PUPS-JS ne bi osvojila dovoljno glasova da uđe u Skupštinu.

Koordinator programa CESID-a Miloš Mojsilović kaže za Danas da bi na eventualne nove izbore u gradu značajno uticalo ponašanje političkih stranaka u parlamentu.

- Svakodnevno gledamo opstrukciju opozicije u Skupštini i svakako da su ljudi umorni od takvog nezrelog ponašanja naših političara. Mislim da bi to bio osnovni razlog zbog kog bi ZES na novim izborima dobro prošao, jer je vlast čim je formirana počela da bude konstruktivna i pokazala je da hoće da radi - ističe Mojsilović.

On tvrdi da opozicija nakon izgubljenih izbora sada deluje "frustrirano", te da bi socijalisti definitivno izgubili poverenje jednog dela birača.

- Biračko telo socijalista je zbunjeno i sigurno je da bi se deo njih priklonio radikalima, kojima su socijalisti realno i bliži - naglašava Mojsilović.

Trenutno situaciju na nivou pregovora u Beogradu Mojsilović ocenjuje kao "ne tako jasno", a šanse da do njih dođe su "pola-pola".

Mogućnost novih izbora u Beogradu povlači i dodatna izdvajanja iz gradskog budžeta. Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, za Danas kaže da bi "cena novih izbora u Beogradu bila zanemarljivo mala u odnosu na pat-poziciju u kojoj se grad sada nalazi".

- Za parlamentarne izbore potrošeno je oko 10 miliona evra, a za izbore na nivou Beograda trebalo bi izdvojiti oko 1,5 miliona evra. S obzirom na to da gradski budžet iznosi 600 miliona evra, trošak eventualnih ponovljenih izbora ne bi bio veliki, a to je mnogo bolje rešenje da se izađe iz trenutne situacije u kojoj se ne zna ko će formirati vlast u Beogradu - objasnio je Prokopijević. I. Tošović, Lj.Bukvić