Kafa u kabinetu

Legijina kuća ispred koje se predao

BIVŠI saborci Milorada Ulemeka potajno, još posle prve zatvorske kazne od 40 godina izrečene njihovom komandantu, nikada nisu prestali da maštaju o njegovom oslobađanju iz Centralnog zatvora. U beogradskim kriminalnim krugovima kruže neverovatne priče o navodnim planovima za Ulemekov beg iz dobro čuvanih zatvorskih zidina, jer njegovi prijatelji ne žele da on doživotno ostane iza rešetaka. Zato se, pre nekoliko meseci, čula neverovatna verzija o begu. Trebalo je da se preseče kolona vozila kojom je nekadašnji komandant „crvenih beretki“ prebacivan u Specijalni sud.

S druge strane, sigurno, ni Ulemek se nije pomirio sa činjenicom da će do kraja života provesti u samici.

Legija, koji je osuđen na ukupno 160 godina robije, kriv je, utvrdio je sud - za otmicu i smrt Ivana Stambolića, za atentat na srpskog premijera Zorana Đinđića, za organizaciju četvorostrukog ubistva funkcionera SPO na Ibarskoj magistrali i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, za likvidacije po Beogradu...

Kako se i zašto Ulemek uopšte predao?

Bila je nedelja, 2. maj 2004. godine. Već je uveliko pala noć, kada je iz kuće u Ulici Ilije Stojadinovića 87. izašla krupna, muška prilika. Dugokosi i bradati muškarac prišao je patroli Žandarmerije i glasno izgovorio:

- Ja sam Legija, uhapsite me!

Dvojica žandarma samo su se pogledala. Potom su krenuli da se povlače ka obližnjem šumarku. Repetirali su oružje i

cev uperili u bradatog. Nisu verovali da je to najtraženiji begunac - Legija.

Ulemek je seo na haubu patrolnog policijskog automobila i počeo žandarmima da, u šali, kroz smeh, dobacuje:

- Šta je p..., plašite se. Nema potrebe, evo tu sam, hapsite me...

Jedan od specijalaca tada je okrenuo broj komande Žandarmerije i ispričao da se pred čuvanom kućom pojavio bradati muškarac, koji se predstavio kao Legija, da ga drže na nišanu, jer ne znaju da li je to zaista on, ili je reč o nekom psihičkom bolesniku. Dodatnu nevericu je izazivala činjenica da se čovek sumnjivo ponašao, "kao da je bio pijan".

Komanda Žandarmerije o čudnim dešavanjima ispred Legijine kuće odmah je obavestila svog komandanta, generala Gorana Radosavljevića Gurija, Ulemekovog ratnog druga. Istog trenutka Radosavljević je telefonom pozvao svog pouzdanog momka koji stanuje u blizini:

- Idi vidi šta se dešava pred Legijinom kućom, ona dvojica bulazne da je došao Legija da se preda!

Mladić je istog trena seo u kola i odvezao se do Ulice Ilije Stojadinovića. Prizor ga je iznenadio. Dugokosi muškarac sedeo je na haubi, a dvojica žandarma ga drže na nišanu.

- Generale, po stasu bih rekao da je Legija, ali nisam siguran - javljeno je istog časa komandantu Žandarmerije.

- Daj mi ga na mobilni - zatražio je Radosavljević.

Posle prvih reči starog ratnog druga, Guriju je bilo jasno da je sa druge strane Legija.

- Sedi u kola sa mojim momkom. Naći ćemo se u Ulici kneza Miloša, ne ulazi dok ja ne dođem - predložio je Radosavljević Ulemeku.

Tako je i bilo. Legija je seo u kola kod Vlade Ilića, tadašnjeg komandanta beogradskog odreda Žandarmerije, i krenuli su ka MUP Srbije. Bilo je nešto posle 21 sat. U međuvremenu, komandant Žandarmerije obaveštava pretpostavljene o predaji najtraženijeg srpskog begunca, ministra policije Dragana Jočića i načelnika Resora javne bezbednosti.

Ipak, nisu sačekali generala Radosavljevića, kako je bilo dogovoreno. U zgradi ih je već čekao jedan drugi general - načelnik Resora javne bezbednosti Miroslav Milošević. Kada je Guri došao, Ulemek i Milošević ispijali su prvu kafu.

U isto vreme ministar srpske policije Dragan Jočić bio je na putu od Zlatibora ka Beogradu. I on se zaputio u MUP pošto je obavešten o Ulemekovoj predaji. Za to vreme Legija je nastavio da ispija kafu, šoljicu za šoljicom.