Župljanin: Nisam kriv

U prvom pojavljivanju pred Haškim tribunalom, 23. juna, Župljanin se nije izjasnio o krivici za zločine u Bosanskoj krajini 1992, ali je optužio vlasti Srbije da su nameravale da ga ubiju zajedno sa preostalim beguncima.

Tada je sudija Ole-Bjorn Stole odložio njegovo izjašnjavanje o krivici za 30 dana.

Župljanin je pred sudom 23. juna potvrdio svoj identitet, ali je prethodno optužio vlasti u Srbiji da su nameravala da ga ubiju, kao i preostale optužene koji su još na slobodi - Radovana Karadžića, Ratka Mladića i Gorana Hadžića.

Po njegovim rečima, o tome su se dogovorili "Tadić, Koštunica, Bulatović i Vukčević" koji su na sastanku "pre četiri godine" zaključili da je "u najboljem interesu Republike Srbije i Republike Srpske da mi budemo likvidirani".

On je "svojoj braći" Mladiću, Karadžiću i Hadžiću "zaželeo da zauvek ostanu na slobodi".

Župljanin (56) je optužen za progon, istrebljenje i ubistvo, mučenje, okrutno postupanje, nehumana dela, deportacije, bezobzirno razaranje naselja i verskih i kulturnih objekata. U sedam tačaka, na teret mu se stavljaju zločini protiv čovečnosti, a u šest kršenja zakona i običaja ratovannja.

Prema optužnici, Župljanin je kao načelnik Centra službi bezbednosti u Banjaluci bio najviši policijski oficir u samorpoglašenoj Autonomnoj Regiji Krajina i zapovedao je policijskim snagama koje su od aprila do decembra 1992. počinile zločine nad nesrbima.

Ti zločini su, kako se navodi u optužnici, počinjenji s namerom da se od Muslimana i Hrvata etnički očisti područje Bosanske krajine, koje bi zatim bilo uključeno u novu srpsku državu.

Tribunal je Župljanina optužio 1999, a optužnica je objavljena 2001. godine.

Župljanina su 11. juna u Pančevu uhapsile vlasti Srbije, zatim prebacile u Hag.

Komentari: 0